Još nismo ušli u EU, a ka’ ćemo – ne znamo!

Iz Brisela je, naime, kao što je široj javnosti poznato, stigla poruka sa fusnotom. U poruci piše da ćemo u Evropu, ako se u međuvremenu ništa značajno ne desi, ući najkasnije do 2025. godine, a u fusnoti se naglašava: „Ako se to ne bi desilo ni za sedam do osam godina, ponovo pročitajte istu poruku.“

Na pitanje postavlјeno meštaninu Kovina kako se najlakše stiže do ludnice, ovaj je lakonski odgovorio: „Dovolјno je samo da skreneš!“

Svi su izgledi da bi identičan odgovor mogao biti važeći i za one putnike koji se već neko duže vreme raspituju kako bi se najbrže moglo stići do Evrope a da je put bez alternative.

Iz Brisela je, naime, kao što je široj javnosti poznato, stigla poruka sa fusnotom. U poruci piše da ćemo u Evropu, ako se u međuvremenu ništa značajno ne desi, ući najkasnije do 2025. godine, a u fusnoti se naglašava: „Ako se to ne bi desilo ni za sedam do osam godina, ponovo pročitajte istu poruku. Ona, sa istim rokom trajanja, ostaje važeća do dalјnjeg. Ako se, naravno, u međuvremenu, ništa značajno ne bi promenilo. A vi znate šta mi očekujemo da se desi a da to nije samo promena prlјavog veša.“

Pesimisti, koji su suštinski evrooptimisti, lјute se i misle da nam se ništa gore ne bi moglo desiti. Optimisti, inače evropesimisti, teše ozlojeđene pesimiste, govoreći „može, može“. Pogledajte zasedanje naše Skupštine. Prava je sreća imati optimiste pored sebe. I kad smo na dnu oni poručuju da ne očajavamo jer i dno možda nije ono pravo. Možda je živo blato što znači da se može još gurati. Sve do duboke Amerike.

Evropa je, dodaju optimisti, počela da popušta pridržavajući se zlatnog pravila da pametniji popušta. Sa živcima. A kada se to desi, onda se traži onaj iz Kovina da dâ lakonski odgovor za najkraći put.

Užički malinari prete državi da će izaći na ulice i blokirati javne puteve sve dok im država ne obezbedi odgovarajuću cenu za maline koje su i same počele da opadaju. Teše ih oni koji veruju u lepšu evropsku sutrašnjicu da će, što maline više opadaju, njena cena više poskočiti. Malinarima, dakle, ostaje velika nada u dalјe opadanje što im je sa državnog vrha i obećano.

Rudari iz Bora se, polazeći od istih postavki, spremaju na put u London gde bi ispred Londonske berze metala zakrčili ulice i blokirali puteve taman toliko da Britanija ne bi mogla izaći iz Evrope. Uslov bez koga s ne može jeste da se na berzi postigne cena za bakar koja bi odgovarala proizvođačima iz Bora. Na transparentu, koji bi rudari razvili u sred Londona, pisalo bi krupnim ćiriličnim slovima: „Da je igđe brata u svijetu / da požali, ka’ da bi pomoga“! Englezi nisu priznali sadržaj transparenta jer je ispisan na srpskom, a ne na crnogorskom koji priznaje i Vašington.

Na osnovu svega iznetog da se zaklјučiti da je malinarima najbolјe da odustanu od blokiranja puteva, rudarima da odustanu od puta u London, a Srbima, i pesimistima i optimistima, da odustanu od Kosova.

Na taj način i pitanje, koje se postavilo onom Kovincu, postaje apsolutno izlišno. Odgovor kako ćemo stići do želјenog cilјa – znamo.

Još nismo stigli, a ka’ ćemo – ne znamo.

Dragoslav Pakić

stanjestvari.com