Još te ima Lazare
Još te ima Lazare seme moje!
Ja zbog tebe trajem.
Tražim mnogo, a kajanje nemam.
Bogu se vraćam i od Boga odustajem.
Trag tvoj tražim na zemlji
gde je tvoja krv pala.
Suza mi iz duše krenu.
Čija je stopa na tvoju stopu stala.
Ne mogu znati mučeniče.
Mučeniče.
Tvoja suza pred Gospodom zlodelo im koči.
A njima na sve tvoje širom otvorene oči.
I sve bi tvoje hteli,
lukavi ih vodi
oni nisu smeli.
I božur ti kradu da ga moje usne ne poljube.
I misle oteli su.
Ne znaju da gube.
Pusto polje uzvišeni care.
Nikog više nema.
Samo tvoja suza u meni još traje.
Za poslednju bitku još se spremam.
I meni su kao Simonidi izvadili oči.
Samo ne vide da umesto suza miro toči.
I još te ima Lazare.
Osećam to.
Silna snaga u meni se budi.
I znam vratićeš seme
i pleme tvoje na Kosovo polje ognjenim mačem.
I shvatiće ljudi da si bitku započeo ti.
I privešćeš je kraju.
A od svojih potomaka tražiš
samo Gospoda da znaju
i da se pokaju
Zorica Maksić
