Jug Srbije: trijumfalna ofanziva albanskog faktora?

1
668

presevoNa jugu Srbije,[1] u Preševu,[2] neočekivano je za 9. mart zakazana IX sednica Skupštine svih albanskih odbornika iz skupština opština Preševo, Bujanovac, Medveđa (74 čoveka). Kao prvo, na sednici je završno formiran sam savez: usvojen je Poslovnik, koji predviđa izbor najvećeg organa – Prezidijuma (11 članova) i funkciju predsednika Prezidijuma, koji će se smenjivati po automatizmu, na svakih 6 meseci. Za članove Prezidijuma izabrani su lideri 6 albanskih političkih partija, predsednici opština i predsednici lokalnih skupština. Prvi predsednik Prezidijuma postao je zamenik predsednika najuticajnije partije Albanaca sa juga Srbije – Partije Demokratske Akcije (PDA) Šaip Kemberi. Skupštini albanskih odbronika PBM predviđena je uloga jedinog predstavnika Albanaca sa juga Srbije pred „domaćim i međunarodnim subjektima“. Kao drugo, Skupština je prihvatila Rezoluciju „O vanrednim merama za rešavanje problema Albanaca Preševske doline“ (tako Albanci zovu jug Srbije – A.F.), u kojoj se od vlade Srbije traži da preduzme hitne mere po pitanjima privrede i bezbednosti, razvoja obrazovanja i zdravstvene zaštite i drugih socijalnih sfera, decentralizacije sudskog sistema, upotrebe jezika, pravopisa i nacionalnih simbola itd. Dalje, Albanski lideri planiraju da izrade projekat „asimetrične decentralizacije“ te tri opštine (najverovatnije se radi o objedinjenju i jačanju punomoćja lokalne vlasti – A.F.), predaje kontrole na „granici“ sa Kosovom u ruke Albanaca nad prilivom od prometa robe na KPP Končulj-Bela Zemlja u opštini Bujanovac, odlazak srpskih specijalnih jedinica sa granice sa Makedonijom.

Tako je lider Pokreta demokratskog prosperiteta Junuz Musliju izjavio da se Rezolucija odnosi na politička prava Albanaca u Preševskoj dolini, između ostalog i njihove „analogije“ sa pravima kojima raspolažu Srbi na severu Kosmeta. To znači da „slično tome kako oni budu kontrolisali carinu na severu Kosova, mi tražimo da tako i Albanci Preševa i Bujanovca kontrolišu carinu na KPP Bela Zemlja sa srpske strane“. Musliju je ukazao da se od vlade Srbije traži da okonča prisustvo specijalnih jedinica. „Mi tražimo da u opštini Preševo (na granici sa Makedonijom) u pograničnoj službi budu samo ljudi iz Preševa i Bujanovca, kao što je bilo i ranije, a ne policija koja dolazi sa strane“.[3]

Da napomenemo da je u rezultatu pregovaračkog procesa Beograda i Prištine, 28. februara 2013. godine počela primena tzv „integrisanog upravljanja granicama“ (obratite pažnju, radi se baš o granicama u samoj terminoligiji Sporazuma – Integrated Border Management) na KPP Depče Mučibaba (Preševo) i Mučivoda (Medveđa). Od decembra 2012. godine, integrisano upravljanje na pograničnim prelazima sa Kosmetom primenjuje se na Jarinju (sever KiM, srpska opština Leposavić), Brnjaku (sever KiM, srpska opština Zubin Potok), Končulju (opština Bujanovac na jugu Srbije), Merdaru (opština Podujevo u južnom delu „Republike Kosovo“).

Da Vas podsetimo:  Priče iz Orahovca

U celini, situacija na jugu Srbije se razvija u hronološkoj sinhronizaciji sa kosmetskim problemom. Sledeća, i vidimo poslednja etapa pregovora, započeta je još u vreme predsednika Borisa Tadića 2011. godine, a nastavljena od strane aktuelne vlasti sa T. Nikolićem, I. Dačićem i A. Vučićem. Na poslednjoj etapi Beograd je pristao na sve ustupke, koje je od njega tražila Priština i međunarodna zajednica, stavivši pod direktnu pretnju suverenitet, teritorijalnu celovitost i ustavni poredak zemlje. U ovom trenutku na pregovorima sa Prištinom, poslednja „crvena linija“ je stvaranje Zajednice srpskih opština koja bi dobila neka ovlaštenja, koja bi uz prećutnu saglasnost strana, delovala u sklopu „nezavisne Republike Kosovo“. Tako je 10. marta 2013. godine, Ivica Dačić izjavio povodom te tačke pregovora: „Predlog Beograda je prihvatljiv i u Prištini nemaju razloga da od njega odustaju, pošto i u drugim državama Evrope postoje autonomne oblasti, regioni, kantoni“.[4] Predaja svih punomoćja i atributa državnosti Prištini (koplja se lome samo povodom postajanja manje količine srpski policajaca na severu Kosmeta i sudova prvog stepena, kao i kulturno-obrazovne autonomije, ovo poslednje je bilo predviđeno i planom M. Ahtisarija) raspirilo je apetite radikalnih albanskih nacionalističkih krugova na jugu Srbije. Albanski lideri podvlače da na jugu Srbije sve mora biti u reciprocitetu sa odgovarajućim stanjem na severu Kosova.[5]

Zahtevi izloženi u Rezoluciji od 9. marta, predstavljaju signal izlaska nacional-separatizma Albanaca sa juga Srbije na novu etapu. U prvoj etapi ostvarena je nacionalna konsolidacija i infiltracija u lokalne organe vlasti. U sadašnjoj etapi akcenat se stavlja na što je moguće šira ovlašćenja u tri oblasti – bezbednosti (uklanjanje srpskih specijalnih jedinica, kontrola nad pograničnim KPP), socijalno-ekonomskoj i kulturno-obrazovnoj sferi. U celini to predstavlja evoluciju u zahtevima za autonomijom, pošto se postavlja pitanje o maksimalno mogućem povećanju političkog statusa, sve do razgraničenja punomoćja sa centralnom vlašću u ključnim oblastima. Rezolucija predstavlja moćan katalizator nacionalnog separatizma, koji već u bliskoj budućnosti može postati najozbiljnija unutar-politička pretnja Srbiji.

Po rečima predsednika opštine Preševo i lidera najjače partije u Preševu Demokratske partije Albanaca (DPA) Ragmi Mustafe, albanski predstavnici predviđaju da će ukazani zahtevi da uđu u pregovaračku platformu sledećeg sporazuma Beograda i Albanaca iz Preševske doline.[6]Sam Ragmi Mustafa smatra da pitanje Albanaca PBM mora da se rešava u Prištini i Tirani;[7]Albanci „Preševske doline“ teže prisajedinjenju Kosovu, „pošto se mi sa Kosovom graničimo, mi imamo zajednički jezik i kulturu“.[8] Sa međunarodnog aspekta, Skupština albanskih odbornika je još na sednici od 12. januara 2013. godine u Preševu istakla pravo Albanaca da koriste nacionalne simbole, iskazuju nacionalnu svest, a od vlade Albanije se zahtevalo da „problem Preševske doline“  internacionalizuje. Vlada Srbije i „vlada Kosova“ pozvane su da učestvuju u rešavanju problema „Preševske doline“ u Briselu, uz posredovanje visokog predstavnika EU Ketrin Ešton.[9] To jest, radi se o širenju samostalnih spoljnih veza juga Srbije.

Da Vas podsetimo:  Ruski akademik: Ako želite da zadržite Kosovo — zamrznite proces ulaska u EU

Sa svoje strane, poslanici „Kosovskog Parlamenta“, na primer poslanik pokreta „Samoopredeljenje“ i u nedavnoj prošlosti jedan od komandira OVK Redžep Selimi i poslanik Demokratske partije Kosova Naip Hasani izrazili su spremnost da „počnu rat“ radi zaštite interesa Albanaca „Preševske doline“.[10] U ovom trenutku iz SAD na Kosmetu boravi 525 obaveštajno-borbena brigada, koja je obučena za vođenje borbenih dejstava u posebno teškim uslovima i oni će biti deo američke brigade Istok, koja je zamenila na službi pripadnike Nacionalne garde i rezerviste. Osim toga, Nemačka je 2012. godine na Kosmet uputila posebnu jedinicu i specijalnu tehniku za uklanjanje barikada.[11] Stvaranje tako moćne vojne grupacije na Kosmetu, svedoči ne samo o pretnji nasilnom akcijom protiv Srba na Kosmetu, već je to i određeni vojno-strateški faktor koji će postati odlučujući prilikom razrade daljeg političkog kursa Albanaca na jugu Srbije.

Politika države u rešavanju Albanskog nacionalnog pitanja u „užoj Srbiji“ doživljava fijasko. Umesto Nacionalnog saveta koji bi trebalo da bude glavni partner države u rešavanju problema ove manjine, albansku manjinu na jugu Srbije zastupaju separatističke političke strukture. Za tri godine svog postojanja Savet ne samo da nije stekao društveno-političku težinu, nego je naprotiv,  izgubio svoj značaj. Srpska država nastavlja da finansira albansku zajednicu, bez obzira na to što je u sve radikalnjem vidu predstavljaju političke partije i neformalne grupe, uključujući bivše bojevike OVPBM (filijala OVK).[12]

Istovremeno je Ragmi Mustafa imao susret sa „kosovskim ministrom prosvete“ Rame Buja na kome je razmatran projekat što skorijeg otvaranja filijale Pedagoškog fakulteta Prištinskog univerziteta u Preševu.[13] Treba reći da u ovom kontekstu problem predavanja daleko izlazi iz okvira običnog pitanja o razvoju nauke i obrazovanja. Ovde to pitanje dobija oštar politički podtekst, pošto direktno „radi“ sa nacionalno-društvenom svešću. Poznato je da važan deo idejnog arsenala albanskog separatizma predstavlja mistifikacija, pre svega u oblasti istorije i geografije. Ovde su želje Albanaca u potpunoj suprotnosti sa državnim programom predavanja: Albanci bi želeli da izučavaju albansku a ne srpsku istoriju i geografiju, sa albanskih, a ne srpskih pozicija. Većinu stanovništva na jugu Srbije čine mlade porodice sa velikim brojem dece (norma je 5-6, no ima porodica i sa po 8-10 dece, pa i više). Bez obzira na velike migracije Albanaca van rodnog mesta, ipak broj učenika brzo raste. U vezi sa tim logično se javlja pitanje – da li je taj korak usaglašen sa srpskim organima vlasti, pre svega sa Ministarstvom prosvete? Predmet postaje još oštriji na fonu odluke kosovske vlade da otvori još tri univerziteta u „Republici Kosovo“. Osim postojećeg Univerziteta u Prištini, otvaraju se univerziteti u Đakovu, Gnjilanu i Kosovskoj Mitrovici.

Da Vas podsetimo:  Ekonomske mere kosovske vlade alat za cenzuru srpskih medija

Domaći i međunarodni uslovi nisu još pogodni za najradikalniji scenario – odvajanje „Preševske doline“ od Srbije i njeno prisajedinjenje Kosovu (ili neki drugi oblik „velikoalbanskog udruženja“). Međutim, na ideološkom, političkom, institucionalnom i kulturno-obrazovnom planu, ostvaruje se sveobuhvatna priprema za maksimalnu izolaciju unutar Srbije. U regionu se događa preraspodela uticaja od centra ka nevladinom faktoru – nacionalno- političkoj eliti i klanovima koji vode borbu za vlast. Pri tom idejno-politička komponenta nosi najopasniji ambivalentni karakter – sa jedne strane se razvijaju smernice albanskog etničkog separatizma koji se neprijateljski odnosi prema srpskoj državi (u albanskom miljeu postoji nepomirljiva podela između „nas“ i „njih“). Sa druge strane, ovakva smernica će igrati ulogu detonatora u demontaži Srbije kao multietničke zemlje sa velikom koncetracijom muslimanskog stanovništva. Primer „Republike Kosovo“ koja se nalazi na pola koraka od potpunog priznanja njene nezavisnosti, ne može da ne inspiriše. Kao što se kaže, greh je ne iskoristiti ukazanu priliku…

U ovakvim uslovima narastanja društveno-političke krize povezane sa narodnim nezadovoljstvom zbog praktičnog priznavanja Kosova i stvaranjem pritiska na sever pokrajine, kao i opštim slabljenjem države, srpske vlasti će verovatno izabrati put nezaoštravanja odnosa i traženja kompromisa. Međutim, po primeru prištinskih političara, za albanske lidere „Preševske doline“ pojam „ustupaka“ i „kompromisa“ ne ulazi u politički instrumentarij. Osim toga i sa strane spoljašnjeg faktora (SAD i EU) – na Srbiju će (ponovo imajući u vidu kosovsko iskustvo) rasti pritisak po pitanju davanja prava regijama i nacionalnim manjinama, po pitanju smanjenja nivoa centralizacije. Za srpsku vlast, u suštini će to biti podsticanje etničkog separatizma u strateški važnom regionu. Pošto, kao što je poznato, u većini slučajeva etnički separatizam prerasta u ekstremizam praćen povećanim terorističkim aktivnostima najagresivnijih pristalica etnonezavisnosti, problem albanskog separatizma na jugu Srbije neizbežno će izaći na međunarodni nivo.

Ana Filimonova | Fоnd strаtеškе kulturе  | 12.03.2013


[1] Opštine Preševo, Bujanovac, Medveđa sa ogromnom većinom albanskogo stanovništva. U ekonomskom odnosu, u ovom trenutku su to nazaostalije opštine u Srbiji.

[2] Opština Preševo nalazi se u strateški važnom rejonu, kroz koji prolazi tzv. koridor 10 u pravcu Makedonije.

[3] http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/siptari-iz-preseva-i-bujanovca-traze-da-kontrolisu-granicu/

[4] http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/dacic-od-pristine-ne-trazimo-nemoguce-autonomije-i-kantone-imaju-i-druge-drzave

[5] http://www.nspm.rs/hronika/zoran-stankovic-mora-se-prestati-sa-povlacenjem-paralele-sa-severom-kosova.html

[6] http://www.b92.net/mobilni/info/693620

[7] http://www.vaseljenska.com/politika/presevo-albanci-da-bojkotuju-izbore/

[8] http://www.telegraf.rs/vesti/politika/504320-albanci-u-presevu-zateceni-zelimo-pripajanje-kosovu

[9] http://balkans.aljazeera.net/vijesti/presevo-pocelo-protestno-okupljanje-0http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1246262/Albanski+odbornici+tra%C5%BEe+pomo%C4%87+Albanije.html

[10] http://www.kurir-info.rs/pretnje-albanaca-moguc-rat-zbog-spomenika-u-presevu-clanak-604037

[11] http://www.nspm.rs/hronika/sad-jacaju-vojno-prisustvo-na-kosovu.html

[12] http://www.srbel.net/2013/02/27/srbija-finansira-separatiste-iz-preseva-i-bujanovca-i-teroriste-ovpmb/?lang=lat

[13] Mustafa kërkon nga Prishtina të hap një Fakultet në Preshevë// http://rajonipress.com/shfleto-artikujt.php?id=8112

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime