Od ishoda izbora u Beogradu, koji bi trebalo da budu održani idućeg proleća, i opoziciji i vlasti zavisi mnogo toga. Kako će na tim izborima nastupiti rascepkana opozicija, u jednoj ili više kolona?
Ujedinjenje posvađane, rascepkane i razdrobljene srpske opozicije pred izbore večita je tema srpske politike. I pred prošlogodišnje parlamentarne, i pred ovogodišnje predsedničke izbore, a i pred nastupajuće izbore u Beogradu — isto pitanje stoji pred liderima opozicije.
Kako ujediniti opozicione stranke, razjedinjene ideologijom i ličnim razmiricama? Da li je za njih praktičnije ići u jednoj koloni ili više kolona?
Poslednja inicijativa za zajednički nastup opozicije na beogradskim izborima došla je od Nikole Jovanovića, programskog direktora CIRSD i jednog od najbližih saradnika Vuka Jeremića.
Jovanović spada u red onih koji se zalažu da opozicija na beogradske izbore treba da izađe u jednoj koloni. U beogradskim medijima pojavila se vest da će opozicija na prestoničke izbore nastupiti u dve kolone. Jednu bi činio korpus „građanskih“, drugu korpus „nacionalnih“ stranaka.
Opozicija bi, prema Jovanoviću, trebalo da ima zajedničkog kandidata za gradonačelnika prestonice, a takođe i zajednički program.
„Zalažemo se za što šire ujedinjavanje, pre svega za beogradske izbore. Jer tu agenda neće biti ideološke razlike. Glavne stvari biće pokretanje srpske prestonice tako da ona ekonomski ’oživi‘ i da postane motor razvoja Srbije, ali istovremeno, da se začne pokret otpora aktuelnoj izvršnoj vlasti“, objašnjava Jovanović.
Nastup opozicije u jednoj koloni i osvajanje više glasova u zbiru od stranaka aktuelnog režima za Jovanovića su važni jer će tako, kako kaže, uticati i da neki nezavisni kandidati lakše naprave saradnju sa opozicijom nego sa vlašću.
Veoma je važno razgovarati o ujedinjenju opozicije, a beogradski izbori su idealna prilika da se počne sa obaranjem aktuelne srpske vlasti, smatra portparol Tadićevog SDS-a Konstantin Samofalov.
Beogradski izbori su, dodaje on, dobra prilika da opozicija pokaže više mudrosti nego na parlamentarnim i predsedničkim izborima, a SDS se zalagao za zajednički nastup opozicije na tim izborima.
„Tada smo zagovarali jednog kandidata zato što je cilj bio da se uđe u drugi krug. Međutim, gradski izbori su sasvim druga priča i tu je važno da mobilišemo sva građane da izađu i u tom smislu treba voditi računa i o određenim programskim razlikama stranaka. SDS razgovara pre svega sa predstavnicima demokratske građanske opozicije i pokušaćemo da se objedinimo u tom bloku“, kaže Samofalov.
Slično misli i Aleksandar Popović, funkcioner DSS-a, stranke koja se nalazi na suprotnom polu političkog spektra, jer dok SDS, kako je Samofalov objasnio, pripada korpusu „demokratske, građanske opozicije“, DSS se nalazi na polu „demokratske nacionalne opozicije“.
„Uvek sam bio protiv bilo kakvih objedinjavanja koja nisu zasnovana na političkom saglasju“, objašnjava Popović, koji je svojevremeno bio i kandidat svoje stranke za gradonačelnika Beograda.
Za njega je pravo pitanje šta je opozicija.
„Da li je za opozicioni status dovoljno ne biti u izvršnoj vlasti. Ako ste za ulazak Srbije u EU, ako ste za Briselski dijalog, ako ste za ekonomsku politiku koju sprovodi ova vlast, u čemu je razlika između ove vlasti i vas? Jesam za ukrupnjavanje stranaka koje nisu u vlasti, ali ne vidim da DSS može da ide u bilo kakvu predizbornu koaliciju, to je moj lični stav, sa strankama od kojih se dijametralno politički razlikuje i koje su politički bliže SNS-u nego DSS-u“, zaključuje Popović.
Sa druge strane, bivša predsednica DSS-a i poslanica pokreta „Za spas Srbije“ Sanda Rašković Ivić zalaže se za to da opozicija u Beogradu na izbore izađe u jedinstvenom bloku. Ako bi pak opozicija izašla na izbore u dve kolone, smatra Ivićeva, trebalo bi se dogovoriti da između te dve kolone nema napadanja i da nijedna od njih posle izbora neće ući u koaliciju sa SNS-om.
Izlazak na prestoničke izbore u dve kolone omogućilo bi opravdanje opozicionim liderima koji se zalažu za „političku čistotu“, zaključuje Ivićeva.
Demokratska stranka (DS), prema rečima potpredsednice Tamare Tripić, otvorena je za razgovore sa svima, uz ogradu da stranke moraju da se dogovore o suštinskim pitanjima.
„Ukoliko to izostane ne znam kako da napravimo zajedničku strategiju. Želim da verujem i optimista sam da oko ključnih pitanja može da se napravi dogovor i u tom smislu DS će nastupiti vrlo proaktivno“, objašnjava Tripić.
Do redovnih izbora u srpskoj prestonici ima još vremena, trebalo bi da budu održani na proleće. Oni će biti važni i u praktično–političkom i u simboličkom smislu, kao što je to slučaj u svim državama u kojima je prestonica dominantna metropola.
Boris, Vuk, Boško i dvojica Saša: Opozicija ima šansu samo pod jednim uslovom.
Nikola Joksimović
www.rs.sputniknews.com
