Pošto je u Srbiji sve stvar dnevne politike, pa i politika rađanja, očigledno kod planiranja porodice ne treba obraćati veliku pažnju na ono što govore političari. Pa čak i kada nas ubeđuju da su naše porodilje u mnogo boljem položaju od onih u Nemačkoj, koje moraju na posao tri meseca posle porođaja.
Katastrofalni trendovi u demografskom razvoju Srbije se nastavljaju. I dalje mnogo više umiremo nego što se rađamo. Srbija godišnje izgubi grad veličine Negotina ili Prijepolja.
Premijer je najavio da će Srbija prvi put pokušati da nešto preduzme i da ćemo iskoristiti deo iskustava Makedonije koja polako ide ka pozitivnom prirodnom priraštaju. Najavljeno je i eventualno angažovanje stručnjaka koji je radio za Vladu Makedonije na tom pitanju.
Međutim, nedugo zatim najavljeno je ukidanje povraćaja PDV-a na hranu i bebi opremu i povećanje dečjeg dodatka, koje je javnost u Srbiji shvatila kao šamar demografskoj politici. Zašto Srpkinje nerado rađaju? Da li na tako krupnu, životnu odluku može da utiče ukidanje neke prinadležnosti?
Možda su trendovi, diktirani iz jednog centra, uticali na rođene u poslednje tri decenije prošlog veka da drastično drugačije gledaju na reprodukciju. Da li im intervencije države i socijalna politika samo potvrđuju naučene klišee?
Modernizacija je uticala i na patrijarhalne sredine i narodne običaje čak i kod najkonzervativnijih naroda sa izraženim patrijarhalnim uređenjima, pa su poput albanskog, u južnoj srpskoj pokrajini usvojili obrazac proste reprodukcije ili samo jednog deteta.
Demograf Vladimir Nikitović podseća da je reč o globalnom problemu. Postoje brojni strukturni razlozi koji do njega dovode. Svaka država pokušava da nađe način i trenutak kada treba da posluša demografe, da pokuša da usmeri te tokove, a najveći problem je u tome što malo ko shvata da su to dugoročne tendencije, kaže Nikitović.
„Većina tih ljudi koji imaju uticaja na donošenje odluka su iz neke druge priče u kojoj se traže brza rešenja, brzi odgovori. Postoji način da se upravlja tim procesima, ali je on stvar volje i političke odluke. Primenjuju se represivne i stimulativne mere, a samo ove druge daju dugoročne rezultate, represivne ih nikada nisu dale i postoji objašnjenje zašto je to tako“, objašnjava Nikitović.
On dodaje da su stimulativne mere dale rezultate u svim društvima. Postoje mnoge mere za koje ljudi ne znaju da su suštinski demografske, kaže naš sagovornik i navodi primer Bolonjske deklaracije.
„NJena poenta je bila u tome da što više skrati proces obrazovanja i mladima omogući da ranije uđu u proces reprodukcije. To je bio jedan od osnovnih ciljeva onih koji su to zamislili. Naravno, u našem društvu se još vode rasprave o njenom smislu sa obrazovnog aspekta, iako ova činjenica stoji i u samoj Deklaraciji“, podseća sagovornik Sputnjika.
Neretko se dešava da i oni koji treba da rade na tome zamenom teza komplikuju situaciju, recimo sa tvrdnjom da zbog slabog nataliteta propadaju sela. Zato je kreiranje javnog mnjenja jako važno. Prvo treba zaboraviti tezu da je bela kuga vezana za sudbinu naroda.
„Mi imamo dobru strategiju o podsticanju rađanja već osam godina, ali ona se ne sprovodi, jer ne postoji spremnost za to. I to nije ništa novo. Dakle, postoje metode i svest koja se pominje više iz političkih pobuda, ali ima i nekih nagoveštaja da bi to moglo da bude sprovedeno u sistemskom smislu. Treba reći da je strategija postojala i u drugačijem sklopu političkih činilaca, ali nije sprovođena“, zaključuje Nikitović.
Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović nedavno je najavila potpuni obrt i istakla da je deo mera za borbu protiv bele kuge, koje nisu ekonomske, od presudnog značaja. Roditeljstvo će se stimulisati usklađivanjem radnog vremena sa obavezama roditelja, a u školski program ući će edukacija o reproduktivnom zdravlju. U kampanji će učestvovati i ljudi iz javnog života Srbije, najavila je ministarka gostujući na Sputnjiku.
Pošto je u Srbiji sve stvar dnevne politike, pa i politika rađanja, očigledno kod planiranja porodice ne treba obraćati veliku pažnju na ono što govore političari. Pa čak i kada nas ubeđuju da su naše porodilje u mnogo boljem položaju od onih u Nemačkoj, koje moraju na posao tri meseca posle porođaja.
Ali mi smo već toliko u strahu od neizvesne budućnosti, da je potpuno prirodno da ukidanje povraćaja PDV-a percipiramo kao još jedan razlog da ne širimo porodicu.
Pojedini politički faktori smatraju da je pravi način za borbu protiv bele kuge postavljanje porodične politike u centar političkog, društvenog, ekonomskog, obrazovnog i kulturnog života.
Da li je to moguće u siromašnoj zemlji raspetoj između Istoka i Zapada? Moguće je, posebno u političkim kampanjama kada se posebna pažnja obraća ne samo na račune za bebi-kolica već i na račune za struju.
Senka Miloš
www.rs.sputniknews.com
