Kad dželat zavoli žrtvu

3
619

Eto, Ted Po, američki kongresmen, došao u Srbiju da zastupa srpske interese! Blago nama! Po je član tzv. Srpskog kokusa u SAD-u, koji se, vidi čuda, odnekud bori za srpske interese. Takav Kokus formiran je u Americi 2004. godine, još za vreme “žutih”, kako to predsednik Srbije voli da kaže, da bi ga kasnije, kada su došli na vlast, i naprednjaci podržali.

Jedan od onih, koji je kao službenik srpske ambasade u Sjedinjenim državama puno “pomogao” da se Srpski kokus osnuje, bio je i Borko Stefanović. Danas je on u Savezu za Srbiju i, navodno, bori se da Srbiju spase iz ralja srpske napredno-nesposobne vlasti i stranih tutora. I dalje se tvrdi (i u poziciji i u opoziciji), baš kao i u vreme osnivanja Kokusa, da američki kongresmeni, time i Ted Po, besplatno zastupaju srpske interese. Zašto besplatno? Pa pobogu – kakvo je to pitanje – pa oni toliko vole Srbiju, da bi, ako treba, bili spremni i da plate da bi se našli u Srpskom kokusu!

Naravno, takva tvrdnja (da Po radi besplatno) krajnje je smešna, jer se u SAD-u sve naplaćuje. Teško da će se jedan kongresmen ili senator nasmešiti nekome ili nečemu, a da ne zna da će za to biti plaćen. Jednostavno, u tom svetu bilo bi nenormalno da bilo koji političar radi ili bilo šta preduzima bez odgovarajuće naknade/nagrade. Uostalom, i kod nas je danas isto. Politika se shvata kao biznis, a ne kao ideološka borba ili moralno uverenje. Razlika između srpskih političara i onih u zemljama “trulog kapitalizma”  nalazi se jedino u tome, što naši političari, za razliku od onih tamo, ne moraju da podnose račune javnosti za ono šta su ili šta nisu uradili tokom svog mandata.

Sav srećan (ushićen kao pod preteranom dozom endorfina), predsednik Srbije skakuće oko Teda Poa, šaljući nemušte poruke “svome narodu”: eto, konačno je doveo pravog srpskog prijatelja! S Tedom se ne mogu meriti svi oni drugi srpski prijatelji, počev od Šredera, Guzenbauera, Fratinija, pa sve do Mekalistera i Tonija Blera. Istina, svi oni rade značajne poslove za srpsku vladu, sasvim besplatno – čine to iz čiste ljubavi prema Srbima. Jednostavno, dok su tukli Srbe decenijama, stokholmski sindrom proradio je i na strani dželata. To jeste, nije se samo žrtva zaljubila u dželata, već, naposletku, nakon silnih udaraca sekirom i podmazivanja omči konopa, dželat je osetio izuzetnu privrženost prema svojoj žrtvi.

A šta to Ted Po treba da pomogne Srbiji? Zapravo, Ted nam je već toliko pomogao (i to bez pare i dinara), da mu se teško ikada možemo odužiti. Poslao je pismo državnom sekretaru Majku Pompeu, u kome je zatražio da ovaj “podrži Srbiju u njenim naporima da se dođe do rešenja za kosovski problem.” Ne treba da nam bude čudno, što nemamo nikakvu informaciju o tome kako bi moglo da izgleda to “rešenje”, jer je to isto ono što predsednik Srbije telali godinama, a o čemu niko nema nikakvu predstavu – osim da “Srbija neće do kraja da otvori svoje karte”. Nećemo da slabimo srpsku poziciju u “pregovorima” sa albansko-EU-SAD stranom i zato o našim planovima nikome ništa ne govorimo, čak ih ne izlažemo ni nama samima.

Tako je i Ted Po zatražio od Pompea da podrži nepoznati interes Srbije. U stvari, pošto je predsednik Srbije pre nekoliko dana izjavio za Blumberg “da mora da bude pošten i lojalan” (poslušan) Angeli Merkel, onda, onaj kojeg zaista zanima šta Ted traži od Pompea, treba da se obrati pres službi nemačke kancelarke. Opet, neke stvari nikako da se slože. Taman se naš predsednik s nekim sprijatelji, taj propadne. Tako je bilo s Klintonovima, a Merkelova je sama odlučila da se više ne kandiduje za kancelara nemačke, čim je čula da je predsednik Srbije “poštuje” i da joj je apsolutno odan (lojalan).

I dok nam predsednik potura Teda Poa, sa druge strane, EU i SAD brišu i poslednje tragove Republike Srbije u njenoj južnoj pokrajini. Ovih dana, Srbija će pretrpeti još jedan veliki gubitak. Elektroprivreda Srbije će, odlukom silnika sa Zapada, Poovog Pompea i Vučićevog trenutnog patrona Merkelove, biti proteran s dela suverene srpske teritorije – sa severa KiM!

I dok predsednik Srbije neće da pokaže “adute”, kojima, navodno, raspolaže i koje će da baci “u pravom trenutku”, teta Merkelova i pompezni Pompeo ga preveslavaju kako im je volja. EU kaže da EPS nije u stanju da naplati struju na Kosmetu, pa će zato ulogu distributera preuzeti firma iz paradžave Kosovo. Uz to, valjda, u paketu idu i Gazivode. One Gazivode za koje je predsednik Srbije stavljao ruku u vatru da ih neće nipošto dati. Ovih dana uoopšte ih ne pominje.

Primetilo se da predsednik Vučić više ne pominje ni Savez srpskih opština (SZO). Srpski mediji takođe ćute. Ne pada im na pamet da upitaju velikog vođu – šta s tim bi? Da li to znači da Albanci, zaista, ne moraju da ispune ni tu jednu jedinu stavku Briselskog sporazuma, koja im je pala u obavezu? Očigledno je da ne moraju. Predsednik Srbije deluje kao da je predstavnik Albanaca sa KiM-a, pa i onih iz Albanije! Jer, kako bi se drugačije moglo objasniti, da on pristaje i dalje da pregovara sa Hašimom Tačijem i Mogerinijevom, tako da dopusti da svaka obaveza bude samo jednostrana, to jeste – srpska!

Mi ćemo sve da ispunimo – baš u inat Šiptarima, koji se ne pridržavaju nikakvog dogovora! Platićemo po nekog Teda, povremeno, da dođe i podrži nepostojeću srpsku politiku u vezi KiM-a. A onda će predsednik da izađe i kaže kako je situacija užasno teška  i da će biti srećni oni koji nakon svega uspeju da sačuvaju živu glavu.

Pusti Gazivode i Pančićevu omoriku! Zaboravi i onaj jedan metar – jedan k’o nijedan! Batali ZSO – sada svakako imamo premijer(ku) koja živi kao bubreg u loju – nije dobila pravo na zajednicu – pa šta joj fali. Ništa! Koji, bre, EPS – nije nam potreban ni u prestonici (osim na nekoliko meseci za Novu godinu), a kamoli na severu Kosmeta. Svakako imamo struja, valjda, više nego sav ostali svet zajedno. Pa Telekom? Zar se nismo vekovima dozivali s brda na brdo, pa šta nam je falilo?

D. Gosteljski

3 KOMENTARA

  1. Pero,borko i ostali iz njegove ekipe sa demokratijom nemaju ništa,oni su komunisti,ispod imena demokrate.Klasična udbaška prevara iz devedesetih,koja još traje,samo menjaju komunističke igrače.

  2. Jos nam fali da se dozivamo sa brda na brdo. Pa koliko nas ima i koliko nam dobro zele ,,demokrati,, kao Ted Po i Borko izgleda da ce tako biti….a po najvise koliko mi radimo na svoju stetu. U tome smo prestigli sve nase neprijatelje.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime