Kad glupost zavlada

0
744

Ljudi i psi lutalice kraj kontejnera za smece sakuplaju otpad iz okolnih mesara i sa pijacnih tezgi nedaleko od Zelene pijace u Jagodini. Prema zvanicnim podacima oko 700.000 gradjana Srbije zivi ispod granice siromastva, 730.000 je nezaposlenih, a oko 50.000 osoba se hrani u narodnim kuhinjama. (BETAPHOTO/ALEKSANDAR DOBROSAVLJEVIC/DS)U Srbiji, zemlji gde se do pre samo neku deceniju cenila pamet, zavladala je potpuna glupost. Kada čovek zađe po institucijama i krene da priča sa onima koji su postavljeni na njihovo čelo, deluje mu kao da ti ljudi nisu sa ove planete i kao da ne pričaju istim jezikom. Sa njima se može razgovarati o vremenu, o tome ko je sa kim u koaliciji, koliko je novca nabavljeno ili izgubljeno, a da se u celom tom razgovoru ne kaže ama baš ništa.

Obilazim tako ovu našu zemlju i zapažam ogroman broj tih ljudi izgubljenih u nekakvim ciframa, koalicijama, pozicijama, opozicijama i vremenskoj prognozi. Ponekad ih upitam i za porodicu, ali mi deluje da su oni tu kategoriju, usled one političke, potpuno zaboravili i da više ne znaju ni kako im se zovu ukućani. Ne kažem ja za sebe da sam prepametan, pa da niko ne može da priča sa mnom. To prosto nije tačno. Evo, ko mi ne veruje neka sam proba da razgovara sa nekim ko se dočepao bilo kakve fotelje, pa neka je to i ona upravnika pijace. Ti ljudi nas gledaju sa takve visine, a opet nisu svesni da su u intelektualnom ponoru.

I nije meni žao mene što ne mogu naći sagovornika koji će me obradovati i sa kojim je razgovor moguć, već mi je žao Srbije. Ti ljudi kojima iz džepa vire razne diplome na kojima još uvek stoji neodlepljena cena, dakle isti oni koji pričaju o vremenu, oni vedre i oblače Srbijom. Kako je moguće da zemlja Tesle, Pupina i Milankovića danas nema skoro nikoga ko bi, ne samo razumeo njihove teorije, već znao ko su ti ljudi? Otkud su se odjednom rodili magistri i doktori matematike koji ne znaju za Miku Alasa, a što je još gore, ne znaju ni koliko je dva i dva? Kako ova jadna zemlja da se nada da će joj biti bolje ako direktori kulturnih institucija kulturom smatraju sve ono što je nekulturno? Čemu pravnik (onaj koji je to zaista i završio) da se nada kada radi za bednu platu u kancelariji jednog koji, među ostalih pet, ima i diplomu pravnog fakulteta i koji jedini dobro zarađuje, a ne radi gotovo ništa? Kome dati Srbiju da je opismeni? Naša zemlja danas ima 42 posto (po nekim istraživanjima) nepismenog stanovništva! Neka mi oproste izuzeci, ali čini mi se da nam tih 42 posto kroje sudbinu.

Da Vas podsetimo:  Lekcija profesora Obradovića

Ovih dana možete primetiti i to da dobri i zaista obrazovani profesori prose na ulicama ili rade u trafikama. Dakle, svako ko završi državni fakultet, a daleko bilo uz to i doktorira, taj neka zna da će starost dočekati ispružene ruke u Knez Mihajlovoj. Ovo ne pričam napamet, već sam upoznao mnoge od tih koji prose, a upoznao sam ih tako što sam sa njima imao o čemu pričati. Još jedna stvar mi se uvukla u misli, a to je da sve više talentovanih ima na ulicama, dok se medijski prostor daje prostacima i maloumnicima koji su pokupljeni ko zna odakle, pa se od njih prave zvezde.

Ko će od tih ljudi doneti dobro ovoj zemlji? Što Srbija da nosi to ime kad ona već odavno nije to što je bila? Ne kažem, ima i ljudi koji rade na tome da nam bude bolje, ali se oni ne vide. Kada mene neko pita šta je to čime se ja ponosim u svojoj državi, ja mogu reći da sam ponosan na to što sam državljanin zemlje koja ima takvu istoriju i književnost koju slabo koja zemlja može dostići. Mogu i da dodam da mi je zaista čast što sam iz zemlje koja ima (zadržaću se na mlađima) Novaka Đokovića, Nemanju Radulovića, pa i mnoge druge da ih sad ne navodim, jer bi to trajalo. Oni pune prostore po inostranstvu, dok će u Srbiji jedna starleta (da je tako nazovemo) pre da napuni trg ili dvoranu nego njih dvojica. Raduje me što se ljudi, valjda zasićeni glupošću, ponovo vraćaju pravim vrednostima, ali to će da traje. Trajaće jer u medijima prednost imaju mediokriteti. Valjda je neko od onih sa plaćenim diplomama uvideo da reči „mediji“ i „mediokriteti“ liče, pa ih je spojio.

Da Vas podsetimo:  Šta država radi za nas? A šta mi radimo za nju?

Ne bih se čudio da oni koji kupuju diplome imaju nekakva okupljanja na kojima se takmiče u tome ko ih ima više. Oni to verovatno rade na nivou na kojem su deca nekada menjala sličice fudbalera.

Verujem da ti razgovori izgledaju ovako:
– Imam. Imam. Imam. Stani! Daš mi diplomu ekonomskog iz Tutina za ovu Filološkog iz Beograda!
– Otkud tebi iz Beograda?
– Dao mi je čovek za tri hleba.
– Znači poskupela?

Čemu Srbijo moja najdraža da se nadaš? Kome da se požališ? Počela si da živiš od gluposti, a pamet zatiru i proganjaju proseci i oni ispod njega. Kad kod drugih zavlada glupost, obično se svi vesele, ali kod nas ima još uvek onih sa kojima se može pričati i koji ne mogu tako lako da se odaju gluposti i naprasno se razvesele. Za mene je najstrašnija ta slika naše budućnosti u kojoj će svi biti fakultetski obrazovani, a ni sa kim se neće moći progovoriti jer će svi biti nepismeni, pa samim tim će svaki Srbin imati neku funkciju.

Milan-Ruzic

Milan Ružić

iskra.co

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime