Daleko od očiju, daleko od srca. Ova stara pouka, pokazala se kroz istoriju veoma tačna, a u Srbiji pogotovo. Ako Srbi ne vide nešto, to kao da i ne postoji, i nije im ni bitno. Istorija se uvek piše iz početka u ovim krajevima.
Da prošaram malo kroz razne epohe. Bez nekog redosleda.
Nema Đoleta na TV, kako osvaja Vimbldone, Australijan Oupene, Masterse, Hi-Mene i ostale trofeje. Nestade ona silna ljubav kojom su ga u vreme TV trijumfa obasipali. Dok su mogli da ga gledaju.
Zlatni triling srpskog otpora Svetu, kako je otputovao u Hag, nestade iz srca. Jeste da smo mogli da ih gledamo u nekim snimcima, ali to je tek senka koja kada padne na lidera, samo ga još više ukopava. Sloba, doktor Dabić, đeneral Rale. Kako su zaglavili kuku, samo su ostali da ih vole, po direktivi, dežurni sendvičari i fanatici.
Krvave ruke nesretnih Petrovića, koje opet da se ne sete Srbi ko su i šta su, prekrstiše u Karađorđeviće, srušiše Stari konak, gde plaćenici iskasapiše srpske glave, blaženopočivših Aleksandra i Drage.
Kad agresor ruši, nekako imaš i razumevanja. Neprijatelj je. Neće valjda da te mazi, nego da satire. Ko može da bude bolji neprijatelj od Germana. Ti ljudi prosto znaju kako da uništavaju. Vojska i vojni objekti su drugorazredni cilj. Pre svega škole, biblioteke, muzeje i ostale objekte od kulturno istorijskog značaja uništiti, pa će posle i narod i vojska lakše da se porobi.
Nisu mutavi ovi Isisovci i islamski fundamentalisti. Njima je legitimna meta Tauer Bridž u Londonu, Ajfelov toranj u Parizu, Sikstinska kapela…. Učili su od najboljih.
Zato oni kauboji preko bare, čuvaju svaku tarabu stariju od 50 godina. Odmah je obeleže kao da je od zlata, i proglase za nacionalno blago. Onda se mnogo ponose time. Srbin im se smeje i ruši svoju tarabu koja je starija od kaubojske države.
Razumem ove lepotice iz zabavnih programa. Ne samo lepotice, već i bildere, pekare i ostale kojima se narod smeje. Uvek isti iz zabavnog programa jedne televizije, u zabavni program druge televizije. Bitno je biti pred očima sveta, da bi te taj svet zaista voleo. Nema te, nema ni ljubavi.
Nemojte se više ljutiti na Kebu ili Jecu, Seku i Gocu. Oni ispadaju iz frižidera jer nas znaju kakvi smo. Da bez naše ljubavi ne bi bilo ni njihove zarade. Naše ljubavi opet nema ako ih ne vidimo tako često.
Rušenje je odličan način da se sećanje izbriše i napiše nova istorija.
„Dosisti“ srušiše Šiptarev i Kumov dvorac. Da se ne sete Srbi, kako su upravo ti isti Dosisti sagradili to mesto. Dobro možda ne baš ceo, ali svo pokućstvo i temelj je njihovo.
Kao što sam naveo za Petroviće, i promena imena je neka vrsta rušenja i ribanja memorije u nacionalnoj svesti. To se vidi najbolje po promeni naziva ulica. 10 godina sam živeo u ulici koja se zvala Ho Ši Minova, po vijetnamskom lideru i vođi otpora protiv SAD, da bi iz ideoloških razloga promenila ime u bezlični Bulevar Umetnosti. Šio mi ga Đura.
Grobar je galamio na sva usta kako ne može da podnese da živi u Bulevaru sa imenom Zorana Đinđića. Valjda mu AVNOJ nije smetao. Ipak se preselio. Ne znam da li zbog Zoranovog imena ili što mu više prija Bajčetina. Kako su crveni, preimenovali imena raznih kraljeva i spornih junaka iz slavne prošlosti, tako su žuti posle menjali imena crvenih heroja.
Primera je bezbroj, i mislim da bi dovoljno bilo da pogledate u sopstveno dvorište i da se setite baka Zlatinog vajata, ili potoka u kojem ste kao deca pecali najbolju ribu. Ne sećate se? Baka Zlatin vajat je srušen da bi sagradili garažu u kojoj vam stoji freza i neki nabacan alat, a na mestu potoka je danas nova strana banka. Da li možete da oživite onu milinu koju ste osećali dok ste se penjali po vajatu ili pecali u potoku? Teško. Sada je samo zebnja da vam neko ne ukrade klešta ili da li će vam banka dati kredit.
Kako se istorija ponavlja, ne moram biti veliki prorok da bi pretpostavio neka izvesna rušenja u narednih pedeset godina: Novi most kod Ade Ciganlije, kompleks Beograd na vodi, par ideoloških spomenika, nekoliko obdaništa i škola koji zauzimaju mesto preko potrebnim parkinzima i benzinskim pumpama. Živi bili pa videli.
Vladan Rakanovć
patriot.rs
