Prvi koraci bi predviđali promenu imena pisanih medija po principu Kardeljeve samoupravne filozofije koja se sastojala u geslu: „Budala promeni ime pa misli da je rešio problem!“
Novi predlozi za poboljšanje srpske medijske slike i prihvatljivu slobodu štampe zasnivaju se prevashodno na već postojećim evropskim rešenjima i pozitivnoj praksi u zemljama iz okruženja.
Pravi početak dubinske reforme podrazumeva temeljnu analizu medija uz posredovanje dobrovoljnih davalaca saveta iz EU uz priložene dokaze i lekarske potvrde da ne znaju srpski jezik kako se slučajno ne bi otrovali sadržajima medija u vidu otrovnog polenovog praha za razmnožavanje mekog ruskog uticaja.
Prvi koraci bi predviđali promenu imena pisanih medija po principu Kardeljeve samoupravne filozofije koja se sastojala u geslu: „Budala promeni ime pa misli da je rešio problem!“
Korenite ispravke u nazivima samih medija bile bi sledeće:
Jedini dnevni nedeljnik DANAS, po predlogu za unapređenje slobode i nezavisnosti, ubuduće bi se zvao MALO SUTRA.
NIN bi, zbog poznatih istorijskih dešavanja iz nedavne prošlosti, morao nositi bombastiji naziv. Na primer – KNIN. Knin i bombe su oduvek u velikom saglasju teorije i prakse u iznošenju slobodnog mišljenja, iznošenju preostale imovine i iznošenju sebe samih u vlaku bez voznog reda sa traktorskom vučom.
VREME bi se zvalo BREME, jer svako vreme nosi svoje breme a naše vreme je zlehudo, bremenito i preopterećeno silom i nepravdom, tugom i bolom koje može da izleči samo vreme. Vreme je lek za sve, osim za niske penzije koje, srećom, zbog toga kraće i traju.
Nedeljnik NEDELjNIK bi prerastao u DVOGODIŠNjAK sa podnaslovom „Časopis za bianalne potrebe“ sa napomenom: Obavezno pročitati uputstvo za upotrebu ili se posavetovati sa lokalnim analitičarima medija i udruženjima Nuns, Uns, i Kurc-šlus.
INFORMER bi postao UZBUNjIVAČ. Naziv trenutno u velikoj modi, takoreći IN ili COOL što može vrlo lako prerasti u COOLoarski dnevnik za svakodnevnu upotrebu, a po ukidanju najlon kesa, i za fišeke za prodaju pijačne robe u rasutom stanju.
SRPSKI TELEGRAF bi, po logici stvari i po zahtevima savremenih ITI pravila, bio VLADIN TVITER uz podršku međunarodnog udruženja „Gluposti bez granica“ i njihovih reportera, takođe bez granica. I sam VLADIN TVITER bi bio bez granica u saopštavanju potrebe za ukidanjem Na Savi Gvozdene ćuprije, izgradnju Na Savi lebdeće gondole i svečanom otvaranju velikog autoputa, koridora 007, na relaciji Mali Šengen – Mali mokri lug sa presedanjem kod kafane „Mali mokri brat“. Dok se kafana zvala Srbija, govorilo se da u njoj svakom presedne.
BLIC bi u originalnoj verziji nosio pun naziv, odnosno BLITZKRIEG. Objavljivao bi vesti čija važnost traje saglasno nazivu lista. Zato je i dnevnik koji se brzo čita što daje varljivi utisak da se i mnogo čita.
Ako bi KURIR računao da bude srpska novina morao bi se preimenovati u POTRČKO. Delio bi se besplatno po kućama. Bez obaveze za povraćaj posle upotrebe. Razlog je što neki povraćaju i pre upotrebe.
U svim listovima, na TV kanalima, sajtovima, po društvenim mrežama i drugim sredstvima informisanja obavezno uvesti radno mesto „novinar istraživač“ sa obezbeđenom laboratorijom za istražne radove i posebnim dodatkom za pretrpljeni strah i naknadne uvrede koje im sleduju.
Istraživačkim novinarima se duguje zahvalnost za epohalno otkriće da državna firma Krušik učestvuje u poslovima trgovine oružjem.
Takođe su prvi došli do neoborivih dokaza šta je bilo na meniju čuvenog doručka u hotelu Metropol. Samo njima je, na konferenciji za štampu, Europejka iz dežele, g-đa Fajon, saopštila sugestije i uputstva za dalji rad kuhinje hotela kako bi Metropol bar donekle ličio na briselsku kuhinju. Tu se jasno i bez uvijanja iznose stavovi koji dobronamerno predlažu da bi ubuduće u sličnim prilikama uprava hotela morala više povesti računa o ukusima, mirisima i načinu pravilne ishrane uvaženih gostiju. Ako se već za doručak iznose škembići i svinjski papci u saftu i teleća glava u škembetu kao predjelo (ona reče hors-d‘oeuvre) onda neka se pripreme po receptu izdatom od posebne Komisije Evropskog parlamenta sa jedinim ciljem da se osiguraju i miris i ukus kao i dobar tek i naročito potonja redovna probava. Tako se, po gospođi Fajon, obezbeđuju uslovi da se u vremenu koje neumitno dolazi jer sat otkucava, evroparlamentarci ne izlažu posebnim naporima i nepotrebnom stenjanju dok stvari isteruju na čistac.
Kad kažem doručak, završila je parlamentarka, mislim jastog, a kad kažem novine, mislim da ne mislim.
