Kad pare ispare

Kako režim Aleksandra Vučića prikriva puteve novca opljačkanog od građana.

Banke, prvenstveno one u većinskom državnom vlasništvu, poslednjih dve decenije su jedan od važnih izvora para za vladajuće slojeve Srbije. ,,Srpska banka“ iz Beograda je desetine miliona evra svojih para dala tajkunima bliskim vlastima, koji za te kredite nisu položili nikakve valjane garancije. Na primer, „Srpska banka“ je u 2013. godini, uprkos tome što je bila na pragu blokade i uvođenja prinudne uprave, košarkaškom klubu „Crvena zvezda“ donirala čak 26.528.884,73 dinara. U to vreme, potpredsednik ovog kluba bio je Andrej Vučić, a na funkciji je bio i Predrag Mali, brat sadašnjeg gradonačelnika Beograda, Siniše Malog.

Sada se razmišlja o pripajanju „Srpske banke“, „Jubmes banci“, u kojoj država na različite načine poseduje trećinu akcija. Planirano je i da gubitke preuzme Narodna banka Srbije, odnosno republički budžet. Ukratko, platiće narod!

Srpske banke stoje na staklenim nogama i to je svima poznata činjenica. Posebno su ugrožene banke u kojima država ima većinski paket akcija. Jedna od njih je „Srpska banka“ a.d. u kojoj je država Srbija vlasnik cak 99,1 odsto akcija.

„Srpska banka“ (berzanska skraćenica SRBN) iz Beograda nastala je iz nekadašnjeg Vojnog servisa Narodne banke Jugoslavije, koji je opsluživao kompletnu namensku industriju tadašnje Jugoslavije. U početku je poslovala pod imenom „Yu garant banka“, a 2003. se preimenovala u „Srpsku banku“ a.d.

Po konačnom izveštaju za 2013. godinu, ova banka je sa kapitalom od 4.311.687.000 dinara i 436 zaposlenih ostvarila poslovni prihod od 3.586.406.000 dinara i iskazala gubitak od 340.285.000 dinara.

Iz ovih brojeva se, međutim, ne vidi pravo stanje „Srpske banke“ a.d. Prema izveštaju Narodne banke Srbije obelodanjenom u jesen 2013. godine „Srpska banka“ je imala čak 29 milijardi dinara uloženih u rizične kredite, koji su, uglavnom, nenaplativi!

U isto vreme, ona je na svojim računima imala samo 26 miliona evra koje su joj građani poverili na štednju, a njena ukupna aktiva je po izveštaju za celu 2013. godinu iznosila svega 28.056.533.000 dinara.

Banka je, oćigledno u prošloj godini bila nesolventna ili na samoj granici. U trenutku kada je Narodna banka izdala svoj izveštaj o stanju bankarskog sektora u Srbiji na kraju prvog polugodišta 2013. godine, i kada se upalila crvena lampica za uzbunu, „Srpska banka“ je kod osam povezanih lica i 14 pravnih lica imala preko deset odsto svog kapitala.

Njima je praktično plasirala 8,2 milijarde dinara. Na spisku su bile kompanije „Simpo“,“Farmakom“ u vlasništvu Miroslava Bogićevića (grobara srpskih banaka), „Interkomerc“ u vlasništvu Gorana Percćevića, pirotski „Tigar“, „Banini“, „Interkop“, „Jugoimport SDPR“, požeški „Inmold“…

Još godinu dana ranije, odnosno u septembru 2012. godine, „Srpska banka“ je dospela pod lupu nadzornih organa Narodne banke Srbije, ali i istražih organa MUP-a Srbije. U to vreme je istraživan rad „Agrobanke“ koja je otišla u stečaj upravo zbog nenaplativih kredita deljenih šakom i kapom finansijerima tadašnje partije na vlasti – Demokratske stranke. Trag od tih tajkuna je vodio i do „Srpske banke“.

Medu pomenutim finansijerima su bile i mnoge od kompanija koje su uzimale i kredite od „Srpske banke“ u kojoj je država vodila glavnu rec, zbog čega se opravdano sumnjalo na takozvano „burazersko“ poslovanje. U to vreme je direktor banke bio Ivan Maričić, koji je na tu funkciju, došao sa mesta direktora Uprave za trezor koja posluje u okviru Narodne banke Srbije.

Iz „Srpske banke“ Maričić (u međuvremenu smenjen sa direktorskog mesta i postavljen za savetnika novog direktora) definitivno odlazi u oktobru 2013. i postaje savetnik za restrukturiranje upravo Miroslava Bogićevića, najvećeg dužnika banke. Sa sobom je poveo i bivše saradnike: vozača Miodraga Miloševića i službenicu iz sektora za privredu Danku Božić.

Jalovinom iz rudnika, garantovao za kredit

O specijalnim odnosima Bogićevića i „Srpske banke“, odnosno Maričića, marta meseca ove godine javno je progovorio nekadašnji rukovodilac rizika te banke, Branko Vučetić, koji je posao u njoj izgubio samo zato što je ukazivao na mahinacije oko dodele kredita pomenutom šabačkom tajkunu. Između ostalog, Bogićević je jednom hipotekom garantovao za više kredita, a desetine miliona evra zajma je dobio i garantujući jalovinom iz svojih rudnika.

Po prvim rezultatima istrage, najvažniji učesnici akcije izvlačenja para iz „Srpske banke“ i njihovog prebacivanja Bogićeviću i ostalima bliskim ljudima Demokratske stranke bili su, osim direktora Maričića, još i tadašnja potpredsednica Upravnog odbora Vidosava Džagić i tadašnja predsednica UO Biljana Janjić iz brokerske kuće „Mediolanum“.

U okviru pridobijanja finansijera Demokratske stranke za sebe koje je sprovodio pretnjama hapšenjem ako ne pristanu, Aleksandar Vučić je početkom septembra 2013. ponovo pokrenuo akciju borbe protiv korupcije i tada se na meti istražnih organa opet našla i „Srpska banka“.

Već sredinom oktobra su iz Narodne banke Srbije stigle nezvanične informacije kako će ova banka biti pripojena „Jubmes banci“ da bi se na taj način omogućio nastavak poslovanja i sprečio bankrot.

U međuvremenu niti je došlo do najavljenog spajanja, niti je istraga o dodeli sumnjivih kredita otišla dalje od početka. U prilog spajanju „Srpske banke“ i „Jubmes banke“ iznosile su se činjenice da „Jubmes banka“ posluje veoma uspešno, da je veoma oprezna u plasmanima, ali da joj je potrebno širenje koje bi mogla da postigne pomenutom fuzijom. Nasuprot tome je stajala činjenica kako je „Jubmes“, iako uspešna, ipak daleko manja banka od „Srpske banke“ i da ne bi mogla na svoja pleća da preuzme ovo spajanje.

Kada je u pitanju dalji tok istrage, veoma je jasno šta se desilo pa da ona bude momentalno zaustavljena. „Srpska banka“ je u 2013. godini, uprkos tome što je bila na pragu blokade računa i uvođenja prinudne uprave, Košarkaškom klubu „Crvena zvezda“ donirala čak 26.528.884,73 dinara.

U to vreme, potpredsednik ovog kluba bio je Andrej Vučić. Prema saznanjima istraživača iz tima „Internet andergraund“ Srbijom upravlja Aleksandar Vučić sa bratom Andrejom i još trojicom drugara i sva je moć u njihovim rukama – vlast je istrgnuta iz institucija i uzurpirana od strane ove grupe. Davanje pomenute „donacije“ bilo je, u suštini, kupovina indulgencije (oproštajnice) za ranije grehe.

U KK „Crvenoj zvezdi“ je tada na funkciji bio i Predrag Mali, brat Siniše Malog (koga je upravo Andrej preporučio svom bratu), još jedan akter juriša na kordon žandarmerije tokom nedavne gej parade u Beogradu.

Da bi bio siguran da će novcem moći da otkupe slobodu, direktor „Srpske banke“ i njegovi saučesnici iste godine, u vremenu teške besparice, doniraju 18 miliona dinara još jednom članu vladajuće koalicije.

Ovaj novac je otišao gradu Jagodini gde je na vlasti Jedinstvena Srbija na čijem je čelu Dragan Marković Palma, koalicioni partner SNS-a u republičkoj Vladi. Ukupno je ova banka u 2012. i 2013. na razna „sponzorstva“ i „donacije“ potrošila cak 133,5 miliona dinara, od čega je 40 miliona plaćeno za sponzorstva, i tako svoje rukovodstvo sačuvala od sigurnog hapšenja. Veza sa naprednjacima nikako nije slučajna, vec dobro smišljena i unapred planirana.

Umesto Maričića, koji je očigledno sakupljao novac za Demokratsku stranku, u maju 2013. na čelo „Srpske banke“ dolazi Zlatan Peručić, dotadašnji savetnik direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića i direktor „Beobanke“ u vreme dok su devedesetih godina prošlog veka milijarde tadašnjih nemačkih maraka, ušteđevine građana, netragom nestale. Na mesto prvog čoveka „Srpske banke“ dospeo je kao kadar Srpske napredne stranke kojoj se u međuvremenu priklonio.

Dobro plaćeni državni funkcioneri garantuju…

Još jedan čovek koga su naprednjaci „amnestrirali“ je i stari Miloševićev kadar, Zoran Lilić, bivši predsednik SR Jugoslavije, koji je dospeo na funkciju predsednika Upravnog odbora „Jubmes“ banke, sa kojom je „Srpska banka“ pod vodstvom Peručića trebalo da se spoji i da se tako u potpunosti prikriju tragovi ranije pljačke para.

U martu mesecu ove godine Peručić je otišao sa mesta direktora na kome ga zamenjuje Vesna Jokanović. Da se od stare prakse neće odustati i da će sve biti, kao i ranije, obavijeno gustom maglom, garantuje i član sadašnjeg Upravnog odbora „Srpske banke“ Vidosava Džagić, već spominjana u aferi dodele kredita nelikvidnim preduzećima, koja je istovremeno i državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, na koje mesto je došla pošto je prethodno bila predsednica saveta u Ministarstvu prosvete i nauke. Garanti su i drugi funkcioneri banke koji su istovremeno i dobro plaćeni visoko pozicionirani službenici Vlade Srbije.

Članovi Izvršnog odbora (direktori) „Srpske banke“ sada su: Vesna Jokanović, Srdan Nikolić i Milan Lučić. U Upravnom odboru banke sede: Nada Popović (predsednik), Ljubomir Đurović, Zoran Tubić, Vidosava Džagić i Slobodan Čikarić.

Kao predsednica UO „Srpske banke“ Nada Popović prihoduje mesečno 170.000 dinara, a kao načelnik u Ministarstvu odbrane zarađuje još 92.000 svakog meseca. Zoran Tubić je pomoćnik ministra prosvete i tu zarađuje 150.021,74 dinara, dok kao član UO mesečno dobija samo 1.000 dinara, koliko za isti posao prihoduje i Ljubomir Đurović, koji tvrdi da mu je to, navodno, jedini izvor prihoda.

Iz Ministarstva odbrane dolazi i Slobodan Čikarić koji tamo zauzima neimenovanu funkciju na kojoj mu je plata 77.900 dinara, dok u „Srpskoj banci“ za članstvo u UO i još jednom odboru dobija 1.250 dinara.

Slučaj Vidosave Džagić je posebno interesantan, jer se u Agenciji za privredne registre vodi još uvek kao član Upravnog odbora „Srpske banke“, ali po izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije ona to, navodno, nije još od 19. avgusta 2014. godine?! Dok je uredno prijavljivala prihode i funkcije, ona je kao član UO mesecno zarađivala 96.166,50 dinara, a još 24.041,50 dinara je dobijala kao član jednog odbora banke, dok je u Ministarstvu prosvete, kako tvrdi, volontirala.

„Srpska banka“ je tako jedan od najočiglednijih primera kako se novac uzima od gradana i privrede i prebacuje u džepove vlastodržaca i tajkuna bliskih vlastima. Srbija je od svojih osiromašenih i gladnih građana već uzela preko 100 miliona evra da bi platila štetu na istovetni način načinjenu „Agrobanci“, a sada, kada se smanjuju penzije i ukidaju socijalni dodaci, morače da izdvoji još nekoliko desetina miliona evra da bi sanirala „Srpsku banku“.

A 1.

I bivši predsednik je shvatio da se od penzije ne živi

Trenutno je nejasan status bivšeg predsednika Savezne republike Jugoslavije, Zorana Lilića, iz „Jubmes banke“ (kojoj bi trebalo da se pripoji „Srpska banka“), koji je po podacima iz Agencije za privredne registre predsednik Upravnog odbora te banke, dok je po izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije samo njegov član.

U svakom slučaju, Lilić se odrekao penzije koja mu je pripadala kao bivšem predsedniku Jugoslavije i danas na ime rada u „Jubmes banci“ dobija 336.371 dinar, a još 51.466 dinara mesečno prihoduje kao predsednik Upravnog odbora JP „Putevi Srbije“. U „Srpskoj banci“ a.d. Republika Srbija je vlasnik 99,10436 odsto akcija, drugi po veličini akcionar je „Sloboda“ iz Čačka sa 0,16384 odsto.

U „Jubmes banci“ Republika Srbija ima 20,07595 odsto akcija, drugi po veličini akcionar je „Beobanka“ u stečaju (6,62158 odsto), a treći je kastodi račun „NLB banke“ (6,57129 odsto).

U ovoj banci akcije imaju i bivša SFRJ (5,32792), Ministarstvo finansija i trezora BiH (3,59033 odsto), kao i Ministarstvo finansija Republike Makedonije (1,73759 odsto), dok „Jugoimport SDPR“ poseduje 3,43391 odsto akcija ove banke.

Milan Malenović

Tabloid