Kad se „Sitnice“ ponavljaju, to je znak nečeg krupnog

0
700

U mnoštvu neosporno važnih vesti (na primer o aerozagađenju kao uzroku povećanog obolevanja od raka pluća), normalno promiču manje važne. Ali nikako nevažne, ukoliko ukazuju na navike, ustaljenu praksu, trend…

Jedan od takvih primera upravo imamo, sa umesnim obeležavanjem sedamdeset godina postojanja šah-kluba, i sto trideset osam godina šaha u Valjevu. Koje bi takvo bilo još više ili kome se baš ništa ne bi moglo prigovoriti (osim uobičajenog: „Zašto ovako a ne onako? Zar danas, u vreme krize?“), da nije jedne „sitnice“. Ali narod odavno govori i o sitnicama tipa konjskog nokta, i magarećih ušiju…

Reč je o isticanju, koje su prenosili svi mediji, da se radi o jubileju kluba „Sveti Nikolaj“. Da je tačno bilo bi u redu, ali nije. Zna se od od kada se klub tako zove, a kako se zvao prvobitno i ranije! A zatim, da pre sedamdeset godina nije bilo Svetog Nikolaja (drugo je Sveti Nikola). Kasnijeg i današnjeg Svetog Nikolaja jeste bilo, ali ne pod tim imenom. I značajem, zbog koga je (zna se kada), prvo u narodu a zatim kanonski, proglašen Svetim Nikolajem. Što je, svakako, bio jedan od razloga da šahovski klub ponese njegovo ime…

Svetom Nikolaju još jedno pa ni ovo priznanje, sigurno ne treba, i ni najmanje ga ne dovodimo u pitanje. Samo ukazujemo na nepotrebnu nepažnju, sklonost ka moći a ne ka istini. „Može im se!“, bez obzira na činjenice! Ovde o osnivačima Kluba i kasnijih članova, uprava i simpatizera, svakako i nekakvih donatora i sponzora…, svih pre nego što je Klub dobio današnje ime… Što je tako i u drugim slučajevima, što na panou kod Vojvodinog spomenika ispod jedne fotografije stoji „Vojvoda Živojin Mišić sa majkom“, a na njoj je on kao mladić u uniformi pitomca vojne škole, nije važno. Računa se: Ni smešno! Nečija kasnija veličina velikim a ne glupim čini, i ono što se o njemu lupi…

Da Vas podsetimo:  Lasta u niskom letu

„Sitnica“ zvana neobraćanje pažnje na činjenice i istinu, samo nerazlikovanje ranijeg i kasnijeg…, vodi mnogo čemu. Pa i opravdavanju nekog za problematično koje je učinio ranije, vrednim a učinjenim kasnije. Razmislimo, primera radi, koliko je zbog „disidentstva“ cenjen Milovan Đilas. Toliko da izgleda kako pre toga, zna se kada, nije bio ni živ! A kamoli neko i nešto, zna se ko i šta…

Radovan Marjanović
Izvor: www.kolubarske.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime