Kada će i da li će Srbijanci početi da se bave rešavanjem svojih problema i nerešenih pitanja

7
748
Foto: montaža

Na početku jedno objašnjenje u vezi sa odrednicom Srbijanci. Srbi sa teritorije koja se nalazi između Vojvodine i Kosova, koja više od sto godina nema zvaničan naziv, na kojoj je do 1912. godine  bila Kraljevina Srbija, većinom ne prihvataju da budu deklarisani kao Srbijanci, što se u nekoj meri može razumeti, ali su svakako u srpskom korpusu prepoznati kao Srbijanci, i ne može se osporiti da se mogu definisati kao posebna grupacija, jer žive na ovom prostoru stotinama godina, imali su svoju državu, u 19. veku i do 1912. godine 20-tog veka, kao i svoju istoriju i kulturu,  koje su prepoznatljive. Za temu ovog teksta je važno da se koristi  odrednica Srbijanac, kao znak prepoznavanja i razlikovanja, kao što će se u tekstu po istom principu koristiti odrednice za Srbe sa drugih prostora, bez namere da se povrede bilo čija osećanja.

Ovo pisanje je podstaknuto glasnim i borbenim nastupima Srbijanaca koji se bave politikom, od kojih su neki i iz Čačka, koji se ovih dana bave događajima koji se tiču srpskog pitanja u Crnoj Gori, kao i izjavom predsednika Srbije 04.01.2020. po ovom istom pitanju u kojoj u jednom delu kaže, da neki Crnogorci ne mogu da mu oproste, jer su uklonjeni sa svih visokih političkih položaja u Srbiji (osim jednog, čije je ime naveo), kao i da će se desetostruko povećati izdvajanje iz budžeta za Srbe u Crnoj Gori.

Nije nova pojava da se političari Srbijanci bave tzv. srpskim pitanjem i ne samo u Crnoj Gori, ali to nije osnovna tema ovog pisanja. Tema je ono čime se ne bave, a trebalo bi da im bude primarno, a to su problemi i pitanje statusa Srbijanaca u Srbiji.

Izjava predsednika države, da u Srbiji više nema Crnogoraca na visokim funkcijama, podseća na činjenicu koja je opšte poznata, da su Crnogorci još od 1945. godine, imali dominantnu poziciju na političkoj sceni Srbije, a da su iza njih po političkoj moći bili Hercegovci, Ličani i Bosanci (svi su Srbi, ali su ovo odrednice prema oblasti iz koje potiču). Pozicija Srbijanaca je bila uslovljena merom prihvatanja vladajuće politike. Kada se baci pogled na trenutnu političku scenu u Srbiji, vidljivo je da je tačna izjava predsednika da više nema Crnogoraca na visokim položajima, ali je vidljivo i ono što predsednik nije rekao, da su njihovu poziciju zauzeli političari poreklom iz Bosne, a značajne pozicije su zadržali političari poreklom iz Hrvatske i Hercegovine. Srbijanci su prisutni, ali bez značajnog uticaja. Očigledno je da je Srbija ili bolje rečeno Beograd, teren na kome se vodi unutar srpska politička borba u kojoj Srbijanci nemaju uspeha. Svoju poziciju pokušavaju da poboljšaju naglašenom glasnošću i borbenošću kada se radi o srpskim pitanjima van Srbije, i pored toga što nemaju značajnog uticaja ni u Srbiji, što dovodi do pitanja, da li će se Srbijanci okrenuti realnom životu, realnoj politici i sagledavanju i rešavanju svojih problema i nerešenih pitanja u državi u kojoj žive.

Da Vas podsetimo:  Nova 2020. godina - Made in PRC, ali na naš način

Koji su to problemi i nerešena pitanja koja se tiču  Srbijanaca. Problema ima na pretek, ali najizraženiji su, nazadovanje u ekonomiji (ova teritorija je u najlošijoj ekonomskoj situaciji od svih teritorija na kojima žive Srbi), ubrzano smanjenje stanovništva, oko 30.000 godišnje,  dezintegracija i gubljenje kulturnog i istorijskog identiteta. Nerešena pitanja su nerešen status teritorije i nerešen status građana koji žive na ovoj teritoriji, u okviru države Srbije. Teritorija na kojoj žive Srbijanci je decenijama unazad bez imena teritorija, bez formalne definicije, statusa i samouprave, osim opština koje su bez gotovo ikakve međusobne povezanosti.

Srbija se zvanično sastoji od AP Vojvodina, AP Kosovo i teritorije između Vojvodine i Kosova na kojoj je i grad Beograd. Vojvodina je autonomna pokrajina i ima svoju skupštinu, vladu, budžet, Kosovo ima gotovo sve atribute nezavisne države i ima svoju skupštinu, vladu budžet, Beograd ima status glavnog grada, sa 17 opština, ima gradsku skupštinu, vladu i budžet. Dakle, Srbija je tvorevina od  četiri entiteta, sa potpuno različitim statusima u okviru države, tačnije rečeno, od tri entiteta koji imaju formalnu definiciju i status i prostora između Vojvodine i Kosova (umanjeno za Beograd), koji nema ni definiciju ni status.

Teritorija, koja je sada neprepoznatljiva, u 19 veku je bila, prvobitno Kneževina, a potom Kraljevina Srbija, sve do 1912. godine, uz napomenu da je Sandžak (danas se naziva Raška oblast), pripojen Kraljevini Srbiji 1912.  godine. Ta teritorija, koja je bila nezavisna država Kraljevina Srbija još u 19.  veku, sada nema ni definiciju, ni formalni status u Srbiji.

Uzimajući u obzir put kojim su Srbijanci i teritorija na kojoj žive, prošli u raznim državama u koje su bili uključeni od 1912. do 2006., nije za čuđenje da prostor na kome su stvorili nezavisnu državu još u 19. veku, sada nema nikakav formalni status, niti čudi da tu činjenicu ne prepoznaju kao problem. Očigledno je da Srbijanci od ratova koje su vodili od 1912.-1918., i ratova vođenih 90-tih, koji su im definisani kao žrtvovanje za ujedinjenje svih srpskih zemalja u jednu srpsku državu u kojoj će potom sa ostalim Srbima živeti srećno, još uvek imaju ubeđenje da ne treba da misle o sebi sve dok se taj projekat ne ostvari. Kada bi se osvrnuli oko sebe, uočili bi da u međuvremenu sve teritorije na kojima danas žive Srbi, imaju formalni status, Crna Gora je nezavisna država , Republika Srpska entitet u BiH, Vojvodina autonomna pokrajina u Srbiji, Kosovo je po Ustavu pokrajina u okviru Srbije, sa izvesnošću da nikada neće biti manje od pokrajine, Beograd ima status grada sa 17 opština, sa realno  najvećom autonomijom u Srbiji. Samo teritorija između Vojvodine i Kosova, na kojoj žive Srbijanci, isključujući Beograd, nema formalni status. Pitanje statusa ove teritorije postavljano je i u vreme SFRJ, a kulminiralo je pred raspad SFRJ, da bi potom ovo pitanje bilo ostavljeno po strani, a rešavanje srpskog pitanja u drugim republikama postalo prioritet. Po raspadu SFRJ, ovo pitanje je zaboravljeno i nije pokrenuto ni posle 2006. godine, kada je Srbija ponovo postala samostalna država.

Da Vas podsetimo:  I šta sad?!

Prethodno navedeno da je odgovor na pitanje, zašto Srbijanci u današnjoj Srbiji nemaju značajan uticaj. Niko ih ne uzima niti će ih uzeti za ozbiljno, ma koliko srbovali i bavili se velikim nacionalnim temama, i ginuli za njih, ako ne pokažu da im je stalo do sebe i definisanja svog statusa u državi u kojoj žive. Pokušaj,  da na političkoj sceni sebi daju značaj junačenjem, kao branioci srpstva u Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj, je apsurdan sam po sebi, jer presudan uticaj na državnu politiku u Srbiji su imali i imaju Srbi poreklom iz tih država, samo se, kao što je rekao predsednik, redosled promenio.

Dok se oni bave srpskim pitanjima u drugim državama, na čije rešavanje nemaju uticaja, na lokalnim izborima u Lučanima i Medveđi im defiluju uterivači glasova u džipovima iz Pančeva i Novog Sada i policija iz Beograda. Ko hoće da se bavi politikom, pre svega ima obavezu i odgovornost prema sredini koju predstavlja. Srbijanci političari, bi trebalo da se spuste na zemlju, umiju hladnom vodom i dođu sebi, okrenu se oko sebe i jasno sagledaju realnost, da obrate pažnju na komšije i sugrađane koji se još nisu odselili i da počnu da vode brigu o svojim komšijama, sugrađanima, ostalim građanima sa ove teritorije, bilo da su Srbijanci ili pripadnici manjina, jer je komšija važniji i od rođenog brata, sa druge strane brda, reke, planine ili granice.

Da bi se kvalifikovali da se ozbiljno bave politikom, trebalo bi da počnu od baze, od zastupanja interesa građana sa teritorije na kojoj žive, jer ko nije sposoban da prepozna i rešava svoje probleme ne može rešavati ni probleme drugih. Da bi došli u situaciju da rešavaju svoje probleme, Srbijanci ne moraju imati vlast u državi, već moraju ostvariti viši stepen samouprave. Za sada od samouprave imaju samo opštine (pripadnici manjina imaju i nacionalne savete). Ne postoji nikakva horizontalna povezanost između opština, već samo vertikalna veza sa Beogradom, koja može biti slabija ili jača u zavisnosti od pozicije lokalnih čelnika u vladajućoj strukturi. Ovakva postavka dovodi do toga da se opštinski čelnici međusobno takmiče za bolji status u Beogradu  (na pr. dovođenjem većeg broja sugrađana na mitinge i obezbeđivanjem većeg broja glasova ), na uštrb drugih opština. Od takvog pristupa korist imaju, pre svega, pojedinci iz lokala koji su nagrađeni od strane centralne vlasti za odrađivanje poslova na terenu, a ne lokalna zajednica.

Da Vas podsetimo:  Aleksandre Vučiću,
čast, dostojanstvo i ljudskost nam ne možeš uzeti!

Srbijanci su se izborili za samoupravu još u 19 veku, kada je ovim prostorom vladalo Osmansko carstvo, a potom izgradili svoju nezavisnu državu. Sada početkom 21. veka, kada Srbijom vladaju Srbi, ostvarivanje samouprave u okviru sadašnje države, nije ništa manje važno, nego što je bilo stvaranje svoje države u 19. veku, jer je ovaj dezintegrisani prostor u međuvremenu dospeo u stanje ubrzanog odumiranja. Srbijanci političari treba da omoguće građanima sa ove teritorije, da se izjednače u pravima sa ostalim građanima i omoguće im samoupravu kakvu imaju građani Vojvodine (na obe bi sa Beograda – centralne vlasti, trebalo preneti više nadležnosti), koja bi ponovo povezala ovaj prostor u jednu funkcionalnu celinu. Beograd kao glavni grad, već jeste poseban entitet i već ima najviši stepen samouprave. Na ovaj način bi se uspostavila ravnoteža u organizacionom smislu i u smislu ravnopravnosti građana, uprava približila građanima, smanjila potpuna zavisnost od Beograda i smanjilo iseljavanje za Beograd. Političari Srbijanci bi sa samoupravom, dobili konkretan ovozemaljski posao, približili se građanima i preuzeli odgovornost za rešavanje njihovih problema. Posao koji bi trebalo da urade je više nego ozbiljan, jer bi trebalo povezati ovaj prostor koji je dezintegrisan, osiromašen i u stanju odumiranja.

Od 90-tih do danas se sa ove teritorije iselilo više od 500.000 stanovnika, što je ukupno stanovništvo Crne Gore, što nas vraća na izjavu predsednika, da će se ubuduće izdvajati deset puta više za Srbe u Crnoj Gori. Postavlja se  pitanje mere, granice i smisla. Srbijancima niko nikada nije plaćao zato što su Srbi, naprotiv, oni su plaćali veliku cenu zato što su Srbi (to je razlog zašto ne prihvataju da budu deklarisani kao Srbijanci). Zbog toga im je sadašnje brojno stanje isto kao 1912, sa tendencijom ubrzanog smanjenja. Srbijanci su u 19. veku izgradili državu slobodnih seljaka i privatne inicijative, koja je bila samoodrživa i koja je napredovala, vreme je (odavno je bilo) da povrate pravo da upravljaju svojim životima i svojim parama. To bi trebalo da bude posao za Srbijance političare, ali i za građane.

Života Milinković
Izvor: ozonpress.net

7 KOMENTARA

  1. Lukavo, lukavo, nema sta, ajmo kroz bitna pitanja da provucemo ustaske teze, a tupavi Srbi nece ni da shvate ! Sto ti ne umes da upotrebljavas rec Srbin, Srbi itd. to je tvoj problem. Nemoj da se pravih neuk ! Jednom za svagda : Srbijanac je ime sa sve ljude koji zive u Srbiji. Znaci dato ime po teritoriji : amerikanac, albanac, crnogorac, makedonac, japanac itd. Znaci, koji ima na kraju reci nac su po teritoriji zivljena prozvani, a ne autotohni !
    Ako su vam drugacije ucini tudjini, tudjmani, nedajte se ! Nama su oduvek pisali jezik i istoriju tudjini ili prodani Srbi ! Mi usvojismo zarez, a gle cuda, ustase ostadose sa svojom tockom, a trebali su za uzvrat da usvoje tacku ? Cudo, zar ne ? Pre desetak godina na cijaskom guglovom recniku napisem Serbia ! Znate sta sam dobio kad sam pritisnuo prevod ? Croatia ! I danas dan kad na istom prevodu napisem na srpskom neku rec i trazim prevod na engleski, prvo mi ispravi i napise , pronadjeno na hrvatskom, a onda prevede ili najcesce neume ! Paaazite se ! Sve nam podmecu kao nase ! Hepi brzdej i duvamo svecice. Plamen svece, simbol zivota gasimo ? Srbin Srbina sekirom sece ? To nam je zaostavstina od komunista i ostalih ustasa ! Ako ste primetili neodvajam ne od odvajam. Nepisem kako bih bio kulturan po tudjinskom obrascu, PISEM KAKO GOVORIM !
    Probajte i vi ! Prija sto govorite iz srca, a ne nametnuto od neprijateljskog sljama.
    Svi mi proglaseni Srbi, rodjeni od Srba smo Srbi ! djukanovci, siptari, hrvati, cigani i svi ostali koji zive u Srbiji su Srbijanci !!!!!!!!!!

  2. Srbijanci u svojim opstinama imaju mini-vladare, kriminalce i prostake. Njih cuva Beograd, zajedno sa policijom, sudstvom… Ko god proba da im se suprotstavi pojede ga „demokratski“ mrak. Okupacija pociva i dolazi iz Beograda, sve poluge su tamo, tamo treba i poceti sa ciscenjem.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime