„Kadrovski otpad“ ili opozicioni otpad?

0
877
Foto: printscreen (nspm.rs)

Ako je Aleksandar Vučić ozbiljno mislio kad je na poslednjoj sednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) zapretio da će polovina sadašnjih partijskih i državnih funkcionera biti smenjena, evo mu ideaalnog kandidata za mesto direktora Bezbednosno informativne agencije (BIA). To je Nenad Čanak, igrač za sve pozicije u timu, prekaljeni političar sa iskustvom opozicionara, što je u politici veoma zahvalna kvalifikacija. Sadašnji direktor te agencije Bata Gašić, zvani Bata keramičar, ne mora da brine, jer bi on kao provereni kadar konačno mogao da dobije resor u struci – Ministar građevinarstva, umesto one plavke, Zorane Mihajlović, na čije mesto svi pretenduju još od odlaska čuvenog Milutina Mrkonjića sa te funkcije.

Nenad Čanak je – i to kao deklarisani opozicionar, u tihu, konspirativnim radom, na očigled Bate Gašića, otkrio veliku urotu koju je ovih dana preko zvanično ugašene agencije Tanjug, saopštio javnosti – to je takozvani „ruski plan“, koji sprovodi opozicija koji se sastoji u sledećem: „napraviti što više bojkota, izvesti SNS na izbore samu i onda oružanu pobunu predstaviti kao demokratsko uklanjanje diktatorske vlasti”. To je scenario na koji treba vlast da nasedne, „jer suštinski iza svega toga ne stoji ni želja za demokratijom, niti želja za jačanjem institucija, niti želja za jačanje Srbije kao države”, a on je uveren „da iza scenarija bojkota koji sprovodi opozicija stoje „rusofili i ruski plaćenici“.

Tako smo sada i mi ovde u Srbiji dobili ono što je več viđeno u Crnoj gori. Rusofili su već ottkriveni – to je opozicija na čelu sa Đilasom (ova kvalifikacija definitivno kandiduje Nenada Čanka za gore pomenutu funkciju), preostaje još samo da se razotkrije ko su ruski plaćenici, što će se operativnim radom uskoro utvrditi.

Interesantna je politička karijera Nenada Čanka – od ljutog opozicionara iz vremena DOS-a koji je 2000. godine rukom pokazivao banderu na koju će vešati Slobbodana Miloševića – u čijoj su Vladi tada bili zastupljeni i Radikali, partije u kojoj je Aleksandar Vućić obavljao funkciju Generalnog sekretara, do sadašnje tvrdnje da se vreme Miloševića i vreme Vučića razlikuju, što je moguće i tačno, ali to još uvek ne kazuje da je ovo sadašnje dobro, jer ono Miloševićevo nije bilo dobro.

U pomenutom intervjuu Čanak se bavi Đilasom i “njegovom ekipom” “koji bi želeli da od sebe naprave jedinu pravu opoziciju, da bi bili ta druga strana koja se takmiči sa režimom” – koja opozicija to ne bi želela!,  pa kaže da „ako se ne uklone pritisci, mi ne možemo da izađemo na izbore, ali to više nije bojkot, već prelazak na druge oblike borbe“, pri čemu se “ni krvoproliće ne isključuje.” U čije ime pominje krvoproliće, Čanak ne pominje – u ime opozicije, prave ili neprave, svakakao ne. 

Kad je reč o “Đilasovoj ekipi”, Čanak se posebno bavi Marinikom Tepić koja je bila u njegovoj stranci a sada je kod Đilasa, pa kaže “da je to osoba koja je promenila više stranaka, i mislila da je Saša Janković prava stvar, pa Zoran Žiković, a onda i Dragan Đilas”, što je “pravi primer kako izgleda politika u Srbiji“, da bi poentirao tvrdnjom da se “od takvog kadrovskog otpada i karijerističkog taloga formira nešto što sad sebe samoproglasi pravom opozicijom“

Da Vas podsetimo:  Švedska se ne sviđa samo Trampu i mom frizeru Joci

Ko od opozicionara ovom režimu – ako smem tu i sebe da ubrojim, nije bio oduševljen Sašom Jankovićem u vreme kad je on posle funkcije Zaštitnika građana osnovao stranku i odlučio da izađe na izbore – je li to bio greh Marinike Tepić? Kasnije nas je Saša Janković sve razočarao, pa je Marinika prešla u stranku Zorana Živkovića – stranku jasne opozicione opcije, a kad je Đilas osnovao svoju stranku prešla je kod njega – da li je to razlog za onu gore citiranu kvalifikaciju? 

Kako Čanak može da Maju Gojković, apsolutnog šampiona u promeni političkih stranaka, o kojoj se najlepše izražava kad kaže da je ona uradila sve što je bilo u njenoj moći da se opozicija vrati u parlament, da poredi sa Marinikom Tepić. Možda je Maja Gojković to i pokušala po nalogu “odozgo”, a pod pritiskom Evropske unije, ali je on sedeći kod kuće (u Skupštinu dolazi samo kad ima nešto da kaže, a ne da bi slušao druge, što može i od kuće, čime kako kaže štedi državi na putnim troškovima – o poslaničkoj plati ne govori) propustio da primeti koje su bile prethodne zasluge Maje Gojković za napuštanje parlamenta od strane opozicije.

Jasno je koja je u svemu ovome uloga Nenada Čanka i razlog ovog intervjua. U situaciji kada je jasno da nema šansi da opozicija učestvuje na izborima, vlast želi da formira svoju opoziciju – pored Šešeljevih radikala, tu je i LDP Čede Jovanovića, sada i LSV Nenada Čanka, a verovatno i otcepljeno krilo bivšeg DJB koji predvodi Tatjana Macura i tako stvori privid o punom legalitetu Skupštine u donošenju važnih odluka koje se očekuju. Iza toga verovatno soji i Zapad koji očigledno ubrzava rešenje kosovskog pitanja, a Nenad Čanak koji je po odlasku Marinike Tepić preuzeo funkciju Predsednika skupštinskog odbora  za evropske integracije – i to iz redova “opzicije” je prava ličnost za tu ulogu.

Dragiša Čolić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime