Kako biblioteke šire medijsku pismenost: primeri Pančeva i Zrenjanina

0
427
Foto: printscreen

Medijska pismenost podrazumeva razvoj kritičkih i digitalnih sposobnosti, veštinu da u moru informacija steknemo otpornost na dezinformacije. Koliko smo danas zapravo medijski pismeni? Da li nam mnoštvo informacija koje svakodnevno dopiru do nas potpomažu ili odmažu? I da li biblioteke mogu biti mesta na kojima ćemo razvijati i negovati medijsku pismenost?

Prosečna jedinka danas raspolaže različitim i brojnim informacijama: deca još u pelenama dobijaju u ruke mobilne aparate i uporedo sa biološkim rastom, potpuno „prirodno” odrastaju koristeći, vrlo vešto, računare, „pametne” mobilne telefone, tablete i ostale digitalne „igračke”, što ne podrazumeva automatski i veštinu odvajanja bitnog od nebitnog. Tu veštinu će kasnije steći obrazovanjaem, ukoliko se ono bazira na razvijanju kritičkog razmišljanja.

Medijska pismenost ne podrazumeva samo dobru informisanost i vešto korišćenje različitih medijskih sadržaja, već ona označava nešto što je najpribližnije kreativnoj strategiji u okviru društvenih nauka, poznatijoj kao framing (uokviravanje), pod kojom mnoštvo informacija možemo da podvedemo pod jedan ili eventualno dva termina. Da naučimo da „čitamo između redova”.

Setimo se idejno veoma zanimljivog filma Džona Karpentera iz 1988.godine Oni žive, u kom glavni junak nailazi na naočare koje mu omogućavaju da shvati mnogo jasnije svet oko sebe, na primer da na velikom reklamnom bilbordu samo vidi/„pročita” ključnu reč, pravu poruku vešto sakrivenu poput: „Troši”, „Kupuj” ili u televizijskoj emisiji takođe „prepozna” reč „poslušnost”.

Pojam medijske pismenosti definisan je na konferenciji o medijskoj pismenosti 1992. godine (National Leadership Conference on Media Literacy), kao „sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija”* (u neku ruku medijska pismenost predstavlja malo pre pomenute naočare iz Karpenterovog filma).

Glavni cilj medijske pismenosti jeste ovladavanje kritičkim i kreativnim veštinama ili znanjima koja nam pomažu da se mnošto informacija poveže u jednu ili više složenih ideja. Medijska pismenost iznova postavlja pitanja i prepoznaje prave odgovore.

Ključno pitanje u vezi sa medijskom pismenošću glasi: Ko ima kontrolu nad kreiranjem medijskog sadržaja, kao i kako se stvaraju i programiraju medijske poruke? Svesni činjenice da većina ljudi dozvoljava medijima da ih programira, da ciljano sužavaju njihov način posmatranja i promišljanja sveta, opismenjavanje u okviru medijske pismenosti, upravo iz ovog razloga nam je neophodno. Biblioteke, pogotovo javne, gradske, demokratično namenjene svima, dobra su baza medijskog opismenjavanja.

Knjige predstavljaju jedan od prvih medija, danas dostupne skoro svima (u našim bilbliotekama uz obaveznu godišnju, više nego simboličnu članarinu, dok je recimo u Americi članarina besplatna za sve američke građane/ke). Ali, ako pogled usmerimo ka prošlosti, do pre otprilike dva veka, većina svetskog stanovništva bila je nepismena. Setimo se dobro poznate činjenice da je i sam Knez Miloš Obrenović (1780-1860) bio nepismen (Srbija je i danas jedna od vodećih zemalja u Evropi po broju funkcionalno nepismenih, gde više od milion stanovnika nema završenu ni osnovnu školu).

Da Vas podsetimo:  Dete

Nekada smatrana za najveću biblioteku u Evropi, biblioteka pariskog univerziteta Sorbona je početkom 14. veka, posedovala samo hiljadu i tri stotine knjiga. Pristup knjigama, dakle imala je samo elita. Ako pogledamo još malo u prošlost i period srednjeg veka, pogotovo period pre pojave Gutenbergove štamparije 1450. godine, knjige, čitanje i prepisivanje knjiga bilo je rezervisano opet samo za „odabrane”, za monaške redove i instituciju crkve, dok je običan svet isključivo bio „medijski informisan” preko romaničkih reljefnih prikaza biblijskih scena, dakle putem vizuelnog doživljaja počevši od mozaika u ranom srednjem veku, preko fresaka, romaničkih i potom gotičkih reljefa i vitraža u poznom srednjem veku. Za srednjovekovnog „običnog” čoveka likovna umetnost srednjeg veka bila je pandan današnjem probranom televizijskom sadržaju.

U Srbiji se godišnje objavi oko deset hiljada novih naslova, pri čemu je u samom vrhu izdavačka kuća „Laguna” sa oko 400 novih naslova koje objavljuje godišnje. Lagunin klub čitalaca i čitateljki okuplja zavidan broj od 600.000 članova/ca.

U pančevačkoj Biblioteci živi Knjigoslav

Gradska biblioteka Pančevo u svojoj namenski podignutoj zgradi, svečano otvorenoj 27. juna 1980. godine, danas u svom fondu ima preko 200.000 knjiga. Osim prikupljanja, čuvanja, davanja na korišćenje knjiga i neknjižne građe, biblioteka se bavi i popularisanjem knjige i čitanja u vidu radionica namenjenih predškolcima i predškolkama „Čitam ti priču” koja se održava svakog četvrtka u 18 sati na Dečijem odeljenju biblioteke.

Biblioteka na ovaj način i medijski opismenjuje decu, jer čitanjem od malena deca stvaraju zdrave navike koje će im omogućiti da misle, procenjuju, dovode u pitanje ono pročitano ili naučeno. Na ovoj radionici deca demokratično biraju knjigu koja će im se čitati, a nakon pročitanog sledi kratki razgovor sa decom o pročitanoj slikovnici, gde se na primer deci postavljaju različita pitanja na koja deca daju neverovatno kreativne odgovore.

Radionica „Čitam ti priču” decu uči i lepom vaspitanju, toleranciji, jednakosti, a i budi im maštu uz nevidljive aždajice i dinosaurusa Knjigoslava koji živi u dvorištu biblioteke (jedini je dinosaurus koji je preživeo, upravo iz razloga što je čitao:))

Da Vas podsetimo:  Halo, Rim!

Jedna od obaveza biblioteke jeste da pored popularisanja čitanja, preko knjiga, čitanja i kreativnih i edukativnih radionica poput ove, decu kao najmlađu publiku usmeri na dobar put, ujedno ih i medijski opismeni, jer kao što kaže pisac Nil Gejmen: „Imamo obavezu da naglas čitamo svojoj deci, da im čitamo stvari u kojima uživaju. Da im čitamo priče koje su nam već dosadile. Da imitiramo glasove, činimo ih interesantnim i da ne prestajemo da im čitamo samo zato što su sami naučili da čitaju… Kada govorim o bibliotekama, govorim o slobodi. Slobodi da čitam, slobodnim idejama i slobodnoj komunikaciji. Takođe govorim i o obrazovanju (ne obrazovanju koje počinje onog dana kada pođete u školu, a završava se onda kada završite školu ili fakultet), govorim o zabavi, o sigurnom mestu i o mestu gde su dostupne sve informacije”.

Jedna od novina Gradske bilioteke Pančevo je i nedavno otvoreno odeljenje IRC (Informaciono-referalni centar) koji pruža usluge svim zainteresovanim korisnicima/cama, pomoć pri izradi maturskih, seminarskih, istraživačkih i stručnih radova upućivanjem na informacione izvore (elektronske i štampane), dostupne samo preko akademskih servisa ( za razliku od podataka do kojih svako može doći na internetu). Pružajući pomoć korisnicima/cama upućivanjem na validne izvore podataka, biblioteka i na ovaj način radi na medijskom opismenjavanju, jer pomaže i obučava istraživače/ce za samostalno pretraživanje bibliotečkih izvora, odgovara u vezi sa pitanjima poštovanja autorskih prava i ograničavanja korišćenja dostupnih izvora kao i otvorenog pristupa znanju.

Gradska biblioteka Pančevo povezana je na Akademsku mrežu Srbije/AMRES i pristupna je tačka Eduroam servisa ove mreže. Svim zainteresovanim istraživačima/cama, koji teže najaktuelnijim naučnim novinama, kod nas ili u svetu, omogućen je na ovaj način pristup sadržaju KoBSON-a, elektronskoj bazi koja sadrži preko 35.000 časopisa u punom tekstu i više od 100.000 knjiga.

Širenjem svojih delatnosti, uvođenjem novina po pitanju bibliotečkih usluga, Gradska biblioteka Pančevo na ovaj način razvija upravo medijsku pismenost koja je takođe direktno povezana i sa odabranom literaturom koju poručuje Nabavno odeljenje Gradske biblioteke.

Budući da se ne radi o specijalizovanoj biblioteci, već o Gradskoj čije članove/ce čine predškolci, đaci, studenti, zaposleni, ali i penzioneri, vodi se računa o raznovrsnosti ponude.

U čitaonici Gradske bilioteke nećete osim Blica, naići na tabloidnu štampu poput Kurira ili Telegrafa.

Nabavna služba Gradske bilbioteke vodi računa da naslovi beletristike, koja je i najtraženija, budu aktuelni, nabavljajući sve objavljeno iz izdavačkih kuća: Geopoetika i Booka, jer su one među retkim izdavačkim kućama koje do sada nisu izneverile ili „omanule” nijednim svojim naslovom.

Da Vas podsetimo:  Srbska crkva i 27. mart 1941. godine

Takođe su zastupljene i druge značajne izdavačke kuće, poput Arhipelaga, Lagune, Arete, i drugih, s tim što se ipak pravi izbor/selekcija u kojoj će nabavljeni sadržaj biti zanimljiv i aktuelan, ali i da se, kad god je to moguće izbegne nabavka šund literature (nije da je nema, pošto u fondu Odeljenja za odrasle možete pronaći i sabrana dela Vojislava Šešelja).

Zrenjaninska „Berza dobrih ideja”

Imajući priliku da se nedavno lično upoznam sa radom Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin” na njihovoj izuzetno dobro organizovanoj „Berzi dobrih ideja” koja okuplja bibliotekare i bibliotekarke iz cele Srbije, razmenjujući u dva dana kreativna iskustva u radu sa decom i mladima. Takođe sam otkrila i zavidan broj aktivnosti i radionica koje zrenjaninska biblioteka održava, poput izuzetno osmišljenog „Storytelling-a” ili „Pričanja priče” u saradnji sa zrenjaninskim muzejem, na kojima deca na zanimljiv način otkrivaju istoriju i umetnost svoga grada i okoline, a često se dešava da deca, nakon održane radionice samoinicijativno odlaze u biblioteku da bi se još detaljnije upoznala sa „ispričanom pričom”.

Upravo na ovaj način zrenjaninska biblioteka budi i razvija medijsku pismenost mladih, ali i ostale brojne aktivnosti koje organizuje biblioteka iz Zrenjanina, govore u prilog svesti o važnosti medijske pismenosti u kojima biblioteka jeste baza i sigurno mesto.

Zrenjaninska biblioteka informatički opismenjuje građanstvo, održava seminar posvećen pisanju maturskih radova, (okuplja i fenomenalan hor „Raspevanih bibliotekara/ki”, pa čak i dramaturški realizuje slikovnice Jasminke Petrović objavljene u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin”). Zavidna kreativnost zrenjaninskih bibliotekara i bibliotekarki popularizuje čitanje i popločava put ka otkrivanju i važnosti znanja koje jeste prava i jedina moć.

Kada govorimo o medijskoj pismenosti, zrenjaninska biblioteka jeste pravi epicentar medijskog opismenjavanja kod nas, nešto šta svaka biblioteka u Srbiji treba da bude, ili barem nešto čemu će da teži.

I da opet citiram Nila Gejmena: „Biblioteke jesu kapije budućnosti”.

Svetlost u mraku medijske nepismenosti.

*Poter Džejms, Medijska pismenost, Clio, Beograd, 2011.

Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost Redakcije sajta Pančevo Si Ti i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Mima Gavrilov
Izvor: pancevo.city

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime