Kako do posla

1
1220

Branko DragašAko ste razumeli sve što sam napisao u mom tekstu ZAPOŠLJAVANJE, onda svako od nezaposlenih i siromašnih građana postavlja pitanje – KAKO DO POSLA?

Odgovor na postavljeno pitanje, rešiće i najveću dilemu – KAKO DO PARA?

Iznosim moje mišljenje potpuno otvoreno. Onako kako, inače, i pišem. Ta otvorenost je uslov da pronađemo prava rešenja. Nema, dakle, ništa, lično.

Ukoliko ostane ovaj politički ološ na vlasti ili ukoliko ih zameni neki drugi politički ološ, koji će zadržati totalitarni politički sistem, građani Srbije će dugoročno biti nezaposleni i siromašni.

Građani, nažalost,vide samo jedan izbor – da napuste Srbiju. U traganju za poslom kreću u svet. I to se tiho trenutno dešava. Albancima je rečeno da to marketinški rade, dok Srbi masovno napuštaju Srbiju sagnute glave.

Hrabrost je napustiti Srbiju i otići u tuđinu. Priznajem, nije lako. Svim ljudima koji su se osmelili i to uradili, moram da skinem kapu. Divim vam se na vašoj hrabrosti.

Za Srbiju je to pogubno. Tako ćemo nestati. Izgubiti državu i naciju. Ali, taj problem se rešava kroz politiku. Promenom političkog sistema. I dovođenjem novih ljudi na vlast.

Dok se ta politička promena ne desi, moramo da živimo.

Kako onda da dođemo do posla?

Moramo promeniti softver u glavi. To je uslov da sami rešimo svoj problem. Umesto da budemo deo problema, mi primenjujemo najbolja rešenja. Na ruku nam ide – svetska ekonomska kriza.

Zašto?

Kriza je iz temelja sve promenila. Posle 2007/2008 svet drugačije funkcioniše. Zemljotres je srušio stari svet. Vi treba da izgradite novi svet.

Kriza je srušila sve iluzije.. Kriza je suočavanje sa realnošću. A o0krutna realnost je da mnogo zanimanja nisu danas potrebna na tržištu. Veliki broj građana imaju zanimanja koja nemaju tržišnu valorizaciju. Odnosno, njihov rad nema ko da kupi.

Prema mojim procenama preko 80 odsto sadašnjih zanimanja, ovako kako se obavljaju, potpuno su prevaziđena. Stiglo je elektronsko doba i sve se iz korena promenilo. Većina to još uvek ne shvata. Većina se uljuljkava političkom demagogijom.

Otuda tolika navala građana da se zaposle na budžet države. I tako, konačno, svi se davimo na TITANIKU koji tone.

Političke stranke dobijaju glasače za izbore. Ali taj model državnog uređenja je neodrživ. Parazitski sistem uništava i državu i građane.

Znači, ako tražite vezu da se zaposlite u državi i tako rešite svoj trenutni finansijski problem, to vam je isto kao da se ukrcavate na TITANIK koji tone. Pre ili kasnije, susret sa ledenom vodom će vas otrezniti.

Veze koje ste potegli, pare koje ste dali, poniženje koje ste doživeli i obaveza da robujete jednoj političkoj stranci, pritisak da glasate u ono u šta ne verujete, nije vredno tolike vaše žrtve.

Šta vam predlažem?

Ne trošite vreme uzaludno. Umesto da doživite brodolom i da se probudite u hladnoj vodi, zahvaćeni opasnim vrtlogom broda koji tone, ja vam predlažem da sami krenete da se spašavate i da na vreme da skočite u vodu.

Šta to znači?

Morate da promenite svoj životni koncept. Morate da dođe do promene softvera u vašoj glavi.

Umesto da čekate da država ili neko drugi učini nešto za vas, predlažem vam da se osmelite i da sami preuzmete život u svoje ruke. Podvucite crtu! Dosta je bilo! Presecite!

Odlučite da se sami zaposlite. Sami sebi da nađete posao. I da tako rešite nagomilane probleme.

Kako da se zaposlite?

Najvažnija je stvar da prvo u vama dođe do prosvetljenja. Otrežnjenja. I razumevanja sveta u kome živimo. Zbog toga i pišem. Moja namera je da vam u tome pomognem.

Da Vas podsetimo:  OD ČITATELJKE PREDSEDNIKU Vučiću, igraš sa državom i narodom ruski rulet!

Ako vam zaista pomažem, ispunjen sam. Ako me se setite na dan vašeg najvećeg uspeha, to mi je najveća nagrada. Moje pisanje ima smisla. Nisam uzalud gubio vreme.

Prosvetljenje dolazi iznutra. To znači – ne krivim ogledalo, ako mi je lice ružno. Moje lice je takvo i ja sam svestan toga. Prihvatam to kao realnost i od toga krećem dalje.

Kako dalje?

Pravim sopstvenu swop analizu. Koje su moje prednosti? Koji su moji nedostaci?

To radim, ako sam siguran u sebe i verujem u ovo što piše čovek sa velikim iskustvom i dobrim namerama, potpuno sam i niko mi ne treba osim samoga mene. Sposoban sam sve to sam da uradim. Uveče, kada legnem na jastuk, kada se život smiri, počinjem u mraku da se samoanaliziram. To zovem –ispovest na jastuku. To je najjače oružje vašeg uspeha.

Ako nemam dovoljno snage da sam pobedim sebe, obraćam se onim stručnim i moralnim autoritetima koji mi mogu pomoći svojim savetima. To je pomoć pri kresanju vatre. Drva su suva i mogu brzo da se raspale. Treba samo jedna varnica. Iskra. Problem nastaje kada su drva vlažna od prolivenih suza razočarenja. Tada se drva mnogo dime i slabo greju.

Izvršena analiza mi mora da pokaže kako da krenem dalje. Koje su moje komparativne prednosti? Koje su moje mane i nedostaci?

Na tržištu se zarađuje novac. Tu nema milosti. Nema sažaljenja. Moj rad mora neko da kupi. To znači da moram da ponudim kupcima uslugu i robu koja njih zadovoljava. Kupci sami biraju. Slobodno odlučuju.

Ne možemo kupca pištoljem da nateramo da kupi naš rad. Moramo da ga nateramo da kupi naš rad kvalitetom usluge i robe.

Šta to znači?

Ako nešto radim, hoću da budem najbolji u tome. Hoću da se trudim da budem vrhunski profesionalac u svojoj struci. Da bih u tome uspeo, moram neprestano da radim na sebi. Moram da pratim svoju struku. Moram da se menjam i prilagođavam tržištu.

Uspeh u struci dolazi velikim odricanjem i radom. Čeličnom disciplinom i dobrom organizacijom.

Novak Đoković, uzimam njega kao odličan primer, dokaz je toga.

Znači, sve zavisi samo od mene. Ja sam odgovoran za sve svoje uspehe i neuspehe. Ukoliko želim da budem uspešan na tržištu i da zarađujem na osnovu svoga rada, onda moram biti posvećen svom radu. Moram imati – RADNE NAVIKE!

Radne navike se stiču od detinjstva. Roditelji su važni u sticanju radnih navika deteta. Ako naučite dete da ima radne navike, olakšaćete mu život. Naročiti za doba koje tek dolazi.

Šta znači to imati radne navike?

Ništa mi nije teško da uradim, ako mogu da pošteno zaradim svoju platu na tržištu. Bilo bi dobro da odmah radim u struci, ali, pošto nema posla u mojoj struci, onda ću da radim sve poslove da bih preživeo i dospeo u priliku da radim u struci koju volim.

Uslov da budete ispunjeni u životu je da radite posao koji volite. Molim vas, neslušajte nedokazane roditelje, koji leče svoje komplekse, pa decu guraju tamo gde oni ne žele da idu. Deca moraju da se usmeravaju. Ali, deca, zapamtite, uvek sama donose odluku.

Pošto imate radne navike, vi ćete se prihvatiti bilo kog posla, jer znate da ćete preko toga posla da dođete do posla kojim želite da se bavite.

I još jedna važna stvar koju vam otkrivam na osnovu mog bogatog iskustva sa tržišta. Poslodavci uvek traže dobre radnike. Velika je tražnja za stručnim, dobrim i poštenim radnicima. Možemo mi, poslodavci i menadžeri, da smislimo genijalne poslovne ideje. Kako ćemo da ostvarimo te ideje? Sami? Svašta! Trebaju nam ljudi u timu, koji će nositi naše ideje.

Da Vas podsetimo:  Balegarstvo Snežane Čongradin

Zaključak, za dobrog i vrednog radnika uvek ima posla. Otvoren je uvek konkurs za posao. Lenjivac je plesan koji vegetira na tuđim mukama. Lenjivac nije stvaralac, nego parazit.

Da li ste ovo razumeli? Verujem da na ovakav način nikada niste razmišljali. U moru neodgovornih, lenjivaca, blejača i dokonjaka, vi imate velike šanse da uspete. Poslodavci svuda traže stručne i vredne saradnike. Pitanje je samo vremena kada ćete se sresti.

Ukoliko blejite i očajavate, teško da ćete nešto postići. Važno je da se krećete. Ne vežite se za poslove. Radite sve što vam se pruži prilika. Vi imate svoj plan.

Kada ovo sve prihvatite i razumete kao funkcioniše poslovni svet, vi ste na dobrom putu da sami sebi brzo nađete posao.

Ako je stalno otvoren konkurs za posao, šta onda ja treba da imam da bih se zaposlio? Znanje i radne navike. Priliku da me neko vidi.

Znanje se stiče permanentnim učenjem Svakoga dana u svakome trenutku učimo. I to traje dok smo živi. Nema sujete, volimo da učimo. Kada učimo, to je dokaz da smo još uvek živi.

Učenje je igra. Pobedite strah u sebi. Neki i stid. Oslobodite se i igrajte. Tako se najbolje uči.

Volimo da učimo. Uživamo dok učimo.

Niste glupi kada pogrešite dok učite. Glupi ste kada neučite. Kada ne znate i kada se pravite da znate. Kada uzimate mesta koja vam ne pripadaju. Kada svojim neznanjem uništavate struku.

Ni godine nisu važne. Ima mladih staraca i starih mladića. To je pitanje duha. I volje za životom.

Kada smo i ovu lekciju savladali, onda možemo da pređemo dalje.

Znanje i radne navike su naš kapital. Poštenje i dobrota naša investicija.

Ostala je još prilika. Kako da dođemo u priliku da dobijemo priliku?

Šta sad da radimo? Daj nam neki konkretan primer.

Zamislimo jednog nezaposlenog arhitektu, lekara, novinara, mašin bravara ili trgovca, koji ne može da nađe posao u struci. Zanimanje sami odaberite. Nažalost, ima ih mnogo. Važna je razumevanje poslovne strategija o kojoj pišem.

Kada će ovi nezaposleni da dobiju posao? Nikada!

Šta im je preostalo? Borba.

Umesto da taj nezaposleni čeka da ga država, partija ili roditelji zaposle, on treba sam da se prihvati bilo kakvog posla. To je početak borbe za svoj posao u struci. Važno je samo da počne da se radi i da se zarađuje. Mada je prihod od tog posla nedovoljan, psihički je vrlo važno da se prihoduje mesečno. To je stvar lične higijene. Svako se oseća bolje kada sam zarađuje novac. Umesto da se ponižavate i prosite, vi stvarate.

Ako ste prihvatili posao da točite gorivo na pumpi, uzima taj primer, možete uzeti bilo koji drugi, onda taj posao radite tako da budete najbolji u tome. Budite profesionalni, srdačni, ljubazni i nasmejani prema klijentima. Ne čekajte da vas vozači dozivaju da im napunite rezervoare, nego sami pritrčite, obrišite stakla i napumpajte gume. Lepo se upitajte i još lepše poželite srećan put vozaču.

Stara narodna izreka je da lepa reč otvara gvozdena vrata. I dobra usluga vraća klijenta.

Budite uporni i istrajavajte u svom profesionalnom ophođenju prema klijentima. Tako ćete ostati zapaženi. Samo izuzetne pamtimo. Mrmota se niko ne seća.

U namrštenom svetu punom problema, pamti se vedrina.

Da Vas podsetimo:  Hoklica

Znajte, uvek postoji neko nevidljivo oko koje vas posmatra. Nikada ne znate ko će vam biti klijent. Ponašajte se prema svakome kao da je on taj koji će rešiti sve vaše probleme.

Istovremeno, pratite sve što se dešava u vašoj struci. Učite i usavršavajte se permanentno. Volontirajte u slobodnim satima. To je trening da zadržite kondiciju.

Vaša predanost, marljivost i požrtvovanje će se vrlo brzo primetiti. U moru onih koji su prosečni, vaša izuzetnost štrči. Ne pristajte da budete prosek. Težite da pobedite sve svoje slabosti. Ili nastojte bar da ih stavite pod kontrolu.

Neće vam biti lako u svemu što sam vam predložio. Ali, snažnom voljom se sve može postići.

To sve ne znači da ste preko noći postali milijarder, kako nas uče američke idiotske škole za brzo bogaćenje, nego ste ostvarili prvi deo svog plana da se zaposlite u struci.

Kada ste se kvalifikovali za Olimpijadu, dobili ste priliku da budete olimpijski pobednik. Nemojte da propustite tu priliku. Ponovo sve zavisi od vas.

U periodu od 1990. godine do danas sam zaposlio nekoliko hiljada ljudi. Nikada me nije zanimalo šta je neko završio, nego – šta zna da radi? To šta je završio piše u diplomi. To šta zna da radi mora da dokaže na tržištu.

Moje umeće je da sam od povređenih fudbalera napravio najbolje brokere na tržištu. Mladić koji je popravljao metalne krevete postao je vodeći računovođa. To ne bih mogao da postignem da nisu hteli da uče i da nisu imali radne navike. Vukovci i sjajni studenti su tavorili kao kancelarijski referenti. Oni nisu bili spremni da – GRIZU!

Šta posle svega?

Ako je sve ovo jasno, onda ste vi na potezu. Zaposlite sami sebe!

Mnogima mogu da pomognem. Hiljade ljudi u Srbiji i regionu mogu da uposlim.

Kako? Da rade za mene? Ne. Treba da rade za sebe.

Nova ekonomija elektronskog doba je da svako radi za sebe. Ali, samo u organizovanom timu.

Napravio sam poslovnu mrežu za preduzimljive ljude. One koji žele da upravljaju svojim životom. Sve njih mogu da zaposlim u njihovim firmama. Važno je da disciplinovano prate tržišnu igru, da budu uporni i da ne budu pohlepni. Važno je da znaju da rade u timu.

Timovi se formiraju od posla do posla. Tako se rade i kalkulacije. Svako zna šta dobija nakon realizacije posla. Nema muljanja i petljanja. Kapiten tima se određuje za svaki posao.

U jednom poslu možete da budete kapiten tima, dok ste u drugom mali od kužine. Tako možete da radite više poslova. Nemate šefa. Imate potpunu slobodu kreacije. Svaki realizovani posao vam donosi vaš procenat zarade. Zbir malih zarada daje vam dobre prihode.

Sviđa vam se? Smatrate da ste sposobni da radite u timu? Pokušajte. Ništa ne gubite. Možete samo da zaradite.

Niste spremni? Želite, ali nemate znanja šta treba da radite. Onda morate da prođete trening. Spremate se da zaigrate na tržištu. Ulažete u sebe, jer tako dobijate

Na kraju, da vas ohrabrim. U elektronskom dobu ne morate da dolazite u kancelariju. Možete većinu poslova da obavljate u pokretu. Ne morate da živite u gradu. Možete da čuvate stoku na planini i pravite softverski program za svetske kompanije. Zar to nije izazovno.

Sve što sam napisao namenjeno je onima koji shvataju doba u kome živimo. Onima koji se ne predaju. Koji rizikuju. I koji neće da budu u krdu.

Branko Dragaš

1 KOMENTAR

  1. Apsolutno ste u pravu.I ako mogu nešto da dodam,najpre jednu Senekinu misao:“Sve radi kao da te neko posmatra“.A jedna druga taoistička misao kaže:“Koncentriši se nad onim čemu teži tvoje srce“.To su ključevi uspeha.
    Dakle, život se može uživati samo ako se i kroz rad uživa.Čovek nije stvoren da radi po nuždi već iz ljubavi pa zato i treba da radi samo ono što voli.Od pamtiveka,većina ljudi je zapala u zamku kolektiva kojeg predvode pohlepni i nesavesni pojedinci,zaboravljajući na svoju ličnost i slobodu.Nemajući hrabrosti za samopreispitivanje i samoupoznavanje radi nekog novog početka,mnogi će svoj život završiti kao obeshrabrene žrtve modernizacije i civilizacije.Uporno se insistira na žrtvovanju pojedinca za opšte dobro iako je istorija bezbroj puta pokazala da se svaki razvitak društva urušio kad se gradio nauštrb lične slobode i sreće.Dakle,samo srećni i slobodni pojedinci mogu izgraditi i srećno i slobodno društvo.
    Zbog pohlepnih vlastodržaca i fenomena vlasti,fenomen rada je obesmišljen i pretvoren u moć čoveka nad čovekom.Tako je fenomen rada prešao iz sfere uživanja u sferu tegobe.To ne dovodi samo do cepanja ličnosti već i do cepanja (raslojavanja)društva.Marko Aurelije je govorio da svaki čovek,ako hoće da bude srećan,treba da ispituje i prati sebe i bude zadovoljan onim što bude umeo da radi,pa ma koji posao to bio.U suprotnom biće nesrećan.Dakle,ono što je od Tvorca mu podareno to svako oseća,a to što oseća u to treba i da veruje,a u šta veruje to treba i da radi.I eto uspeha i sreće.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime