Dve reči – ešerihija koli, označavaju ime bakterije koja pod normalnim okolnostima živi u digestivnom traku životinja i ljudi gde obavlja funkcije korisne za organizam poput proizvodnje vitamina K2, zaštite želudca od štetnih bakterija ili podpomaganja procesa varenja hrane.
Postoji mnogo vrsta ove bakterija i većina njih je potpuno bezopasna. Međutim, neke vrste ešerihije koli su uzročnici veoma ozbiljnih oboljenja: krvave dijareje, zapaljenja pluća, anemije, infekcije bubrega, sepse, meningitisa, urinarnih ili crevnih infekcija. Od svih nabrojanih oboljenja izazvanih ovom bakterijom, najčešće su urinarne ili crevne infekcije. Urinarne infekcije nastaju kada bakterija ešerihija koli dospe u mokraćne organe i kanale. Ešerihija se u naš organizam i druge delove tela može uneti putem ishrane ili kontaktom sa drugim osobama.
Kako nastaju urinarne i crevne infekcije uzrokovane ešerihijom?
Infekcije koje uzrokuje ešerihija koli dobijaju se kada neka osoba dođe u kontakt sa izmetom, odnosno stolicom životinja ili ljudi. Konzumacijom vode ili hrane koja je na neki način bila u kontaktu sa životinjskim ili ljudskim izmetom čovek oboleva od urinarnih i crevnih infekcija.
Kako smo već u uvodu napisali, ešerihija koli se u organizam može uneti i kontaktom sa drugim osobama. Verovatno Vam iz ove konstrukcije rečenice nije baš najjasnije šta ona podrazumeva. Kada jedna osoba ne opere ruke nakon vršenja nužde, ukoliko je ešerihija koli dospela na ruku te osobe ona se dalje može preneti na druge ljude ili objekte.
Drugi način da se kontaktom sa drugim osobama zarazi ešerihijom, jeste putem seksualnih odnosa. Na ovaj način najlakše se zarazi upražnjavanjem analnog seksa, pri čemu ešerihija iz digestivnog traka može dospeti do mokraćnih kanala i izazvati urinarne infekcije.
Ešerihija koli u hrani
Kada je u pitanju hrana, ešerihija koli se najčešće može naći u mesu. Kada se meso zaraženo ešerihijom ne kuva ili peče na temperaturi od najmanje 71 stepen celzijusa, bakterija preživljava i zaražava osobe koje takvo meso konzumiraju. Svaka hrana koja dođe u kontakt sa svežim zaraženim mesom, takođe biva zaražena.
Ešerihiju koli u organizam možemo uneti i konzumacijom mleka i drugih mlečnih proizvoda. Bakterija se iz kravljeg (ili kozijeg) vimena može preneti i u mleko. Prilikom kupovine mlečnih proizvoda pročitajte njihov opis i uverite se da on sadrži reč „pasterizovano“. Ta reč označava da je u procesu proizvodnje određenog produkta mleko bilo zagrevano kako bi se uništile sve bakterije, a među njima i ešerihija.
Sveže voće i povrće takođe može doći u kontakt sa životinjskim izmetom i biti zaraženo ešerihijom. Nepasterizovani sokovi, kao i nepasterizovano jabukovo sirće, lako bivaju zaraženi ovom bakterijom i postaju njeni prenosnici.
Kako bi se preventivno zaštitili od bolesti čiji je ešerihija uzročnik voće i povrće obavezno dobro perite, jela sa mesom kuvajte na što višoj temperaturi, perite alat i kuhinjske površine koje su bile u dodiru sa svežim mesom i kupujte pasterizovane mlečne proizvodi i voćne sokove.
Ešerihija koli u vodi
Ljudski i životinjski izmet koji sadrži ešerihiju koli ponekad dospeva u reke, jezera, bazene i gradske izvore vode. Ljudi se mogu ovom bakterijom zaraziti kada zagađena gradska voda nije propisno tretirana hlorom ili kada ljudi plivajući u reci ili jezeru progutaju zaraženu vodu.
www.wbsdigital.com
