Izlivi otrovne nežnosti ili Kako Kosmet proterati iz Ustava

2
1084

Premijer Srbije veoma se malo pojavljuje u javnosti, baš onako kako su mnogi i pretpostavili nakon njenog neočekivanog (šokantnog) „imenovanja“ od strane predsednika Republike Srbije. Kada se sada pogleda na učinak Ane Brnabić na mestu predsednika Vlade Srbije, jedini njen nesporan doprinos, valjda, bio je u tome što je uspela da u jednom delu srpske neoliberalne javnosti izazove simpatije za svoje seksualno opredeljenje ili, kako se to kolokvijalno kaže – orijentaciju! Dakle, jedna orijentacija srpskog premijera krajnje je jasna, a ostaje još da se vidi da li je i kako je ona orijentisana u drugim sferama premijerskih poslova. Pošto se nalazi na radnom mestu na koje je ciljno dovedena (kao LGBT „trilateralni ekspert“), bilo bi logično da javnost ima podrobnija saznanja o njenoj „orijentaciji“ kada je u pitanju ekonomija zemlje i kada je reč o delovanju državnih institucija, javnih službi, obrazovnog, pravnog i zdravstvenog sistema zemlje.

U ime naroda ili u ime pravde

Decu (ne) donose rode

S vremena na vreme srpski mediji isprate po neki susret Ane Brnabić sa pojedinim evropskim političarima, ali sve to bude u kratkoj formi, šturo, katkad i nemušto. S druge strane, veliki prostor u srpskoj medijskoj sferi daje se „devojci“ premijera, koja je doktor i koja, kako mnogi smatraju, pleni svojom ženstvenošću. Svaki izlazak premijera u muškom sakou i pantolonama novinarima je zanimljiv jedino onda kada se Brnabićeva pojavi u društvu svoje „lepše polovine“. Istopolne, svakako! Jer da nije tako, kome bi to bilo zanimljivo!? Još će biti veselije i zanimljivije kada premijer(ka) uspe da u Srbiji ozvaniči brakove homoseksualnih parova i kada njena „devojka“ (buduća supruga ili suprug) dobije prinovu. Na koji će se način to desiti, ako se desi, nije ni važno, uostalom, zar nismo milenijumima tvrdili da „decu donose rode“.

Eto, mnogi su se smejali, kada su čuli da naša LGBT premijer(ka) kuka kako se boji da bi joj neko mogao da „otme dete“. Šta tu ima smešno? Nema ništa. Ali to je reakcija tipična za naš grubi, ruralni mentalitet, koji nikako ne uspeva da se ukoloteči s modernim svetom. No, nadajmo se, valjda će i u Srbiji zavladati deviza: „Volite se ljudi, ko s kim nije ni važno!“ Odnosno, ko koga stigne neka stigne, ali bez uvreda, bez prisile i bez udvaranja.

Ipak, da sa ove vedre ili vedrije teme pređemo na jednu drugačiju, koja ni izbliza nije toliko vesela. Juče je premijer/ka Srbije razgovarao/la sa nekakvim Semom (nije ujka Sem) o promenama srpskog Ustava. Kao, eto, srpski Ustav treba da se usaglasi sa primedbama Venecijanske komisije! A zašto bi morao da se usaglašava sa mišljenjem VK? Pa, valjda, zato što naš put u EU nema alternativu. Silogistički gledano, pošto samo put u smrt, kad-tad, nema alternativu, onda je putovanje ka EU olupini, zapravo, putovanje Srbije u konačnost nepostojanja ili umiranja.

Venecijanska komisija se najvećim delom bacila na „popravljanje“ srpskog pravosuđa. Recimo, zašto bi se politika mešala u izbor sudija i tužilaca? Čemu njihova imenovanja u Narodnoj skupštini? VK može da polazi sa stanovišta nekakvog idealnog EU pravnog sistema, da sudstvo treba da bude slobodno, samostalno i slično tome. Ali, ta ista, „dobronamerna“ VK zaboravlja da se u Srbiji pravosuđe zasniva na narodu. To jeste, sudovi i tužilaštva ovde rade U IME NARODA! Ne znamo u čije ime sudovi sude na Zapadu, verovatno – u ime pravde, ali, to svakako nije isto. „U ime naroda“ uopšte ne mora da bude jednako nečemu što se radi „u ime pravde“. Zašto bi? U ime naroda sudi se za opšte dobro, a suđenje u ime pravde zadovoljava samo pravdu! Sa stanovišta srpskog poimanja ili osećanja pravičnosti – nedopustivo!

Nemušte primedbe

Ko god je imao uvid u primedbe VK na Ustav Srbije, kao i na nacrt Ustava koji je dugo u pripremi, primetiće da tamo, zapravo i nema nekakvih primedbi koje bi imale potpuno jasnu formu. Zašto je to tako? Tako je, zbog činjenice da na evropskom tlu imamo različito viđenje pravosudnog sistema, jer se anglosaksonsko pravo uveliko razlikuje od kontinentalnog. Ni njima samima u EU nije lako da se oko svega dogovore, jer i njihovi ustavi i pravni sistemi unutar zemalja članica u mnogo čemu nisu podudarni. Pa, ako je tako, koja je poenta ovakvih aktivnosti i angažovanja EK spram eventualnih izmena srpskog Ustava? Srpski Ustav ostavlja dovoljno prostora da se određene stvari unutar pravnog sistema Srbije reše na osnovu zakona. Ustav Srbije u tom smislu uopšte nije rigidan, te postaje iracionalno da se on sada u nekim segmentima menja zbog nekakvih nedorečenih i neartikulisanih primedbi VK.

Iz svega, trebalo bi da nam bude jasno da se Venecijanska komisija ne zalaže za „kvalitetniji“ srpski Ustav iz iskrenih pobuda i brige da srpsko zakonodavstvo i pravosuđe budu primerni. Zapravo, „Venecijanci“ tu imaju sasvim druga stvar na pameti. Dok se, kobajagi, upinju da Srbima urede na „valjan“ način pravni sistem, oni gađaju na sasvim suprotnu stranu. Glavni razlog sve ove „silne brige“, koju VK prividno ispoljava u neiskrenoj nameri da njihovu boginju Justiciju izdignu na pijedestal srpskog pravosuđa, jeste da se iz Ustava Srbije izbaci preambula. A preambula je jedna velika brana da bi se Kosmet  mogao, tek tako, otpisati ili izbrisati iz sastava Republike Srbije.

S neprijateljem u ljubavi

Otuda je šef Delegacije EU za Srbiju, Sem Fabricio, došao u Srbiju da malo ubrza stvari oko priznanja natovsko-šiptarske paradržave. I nije on tu sam, jer u ovih dva tri poslednja dana u poseti Srbiji bili su i evropski komesar Johanes Han, nemački poslanik Hans-Joakim Falenski, pa Aleks Soroš, kao predstavnik NSP neoliberalne falange.

Ne zaboravimo da se Van der Belen, predsednik Austrije ovih dana pohvalio svojim velikim prijateljstvom sa Vučićem i Tačijem.

Van der Belen ne zna, eto, koga od ove dvojice (Vučija i Tačija) više voli. Predsednik Srbije na svom Tviteru prenosi tu „ljubavnu“ poruku austrijskog predsednika, kao da je to nešto jako značajno. Zapravo, to Vučiću i jeste značajno, jer prihvatanjem pomenute Tviter objave Van der Belena, on pokazuje da je istinski prijatelj sa Hašimom Tačijem.

Ovakvi izlivi otrovne nežnosti, za Srbiju su znak da se srpskom narodu priprema neko debelo zlo. O samom susretu u Alpbahu („Alpskom potoku“) koji je održan pre nekoliko dana, osim poruka „velikog prijateljstva“, veoma se malo zna, kao što se veoma malo zna o namerama srpskog predsednika, koji se „zarekao“ da „Kosovo nikada neće biti nezavisna država“. Zapravo, aktivnosti Aleksandra Vučića odvijaju se iza zavese, tako da je nemoguće doznati koje su njegove krajnje namere. Predsednik Srbije uzurpirao je vlast u tolikoj meri, da je postao apsolutni vladar, koji odlučuje o svemu, bukvalno – o životu i smrti u ovoj sirotoj državi.

D. Gosteljski

2 KOMENTARA

  1. Dao Bog svakom srpskom dusmaninu sve sto nama spremaju i to duplo.
    Zapad je truo do svoje kostane srzi i u svoj svojoj mrznji prema nama cinicne se smeska dok nam noz medju bubrege zabada.
    Njih neka djavo nosi bestraga poznajem im dusu mene mnogo vise brinu ove danasnje balerine koje drze svu vlast u drzavici Srbiji.
    Da neko od njih ne ucini zlocin nad vlastitom drzavom jer bi tu bio kraj i Srbije i naroda. Ako otmu juznu pokrajinu uz pristanak nasih balerina, sledi cepanje Srbije uzduz i popreko verovali ili ne.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime