Zapad će probati da relativizuje izbornu pobedu i da u novu vlast instalira svoje agente uticaja. Borba za poziciju srpskog naroda u Crnoj Gori tek predstoji
Trojica političkih lidera grupacija koje bi trebalo uskoro da formiraju prelaznu vladu u Crnoj Gori potpisali su ovih dana sporazum o osnovama rada buduće vlade. Oni su potpise stavili na tri papira: jedan je latinični (valjda, crnogorski jezik), drugi je engleski i treći nemački. Ne postoji ćirilična verzija i ne postoji, npr. prevod na ruski jezik. Uz ono što piše u sporazumu gde npr. ostaje himna ratnog zločinca Sekule Drljevića koja vređa osećanja svakog Srbina u Crnoj Gori, pa i normalnih ljudi drugih nacija i vera, jasno se nazire profil jedne buduće politike sa kojom se srpski narod neće usrećiti.
Otud ovo moje reagovanje koje ima za cilj da vrlo precizno ukaže na zamke koje se Srbima u Crnoj Gori spremaju i na realne i dostižne prioritete onoga što nam predstoji.
1. Dešavanja u Crnoj Gori su ovdašnja verzija beogradskog petog oktobra. Dakle, ništa se od ovoga ne bi desilo da stranci (Amerikanci i Englezi, i uz njih Nemci) nisu rešili 2018. da je vreme da Đukanović zaista ode u prošlost. On se tada kandidovao na izborima suprotno njihovoj volji i osvojio mandat čime je kupio još dve godine za sebe. Da to nije uradio DPS bi i dalje bio na vlasti, ali bi on već bio lično ugrožen. Tako je žrtvovao firmu, ali sačuvao sebe, bar za neko vreme (nadam se da će ovi nesrećnici što ih sada voda k’o telad ovo pročitati i shvatiti kako ih je gospodar žrtvovao).
2. Milu je Zakon o slobodi veroispovesti trebao da napravi veštački problem i da time po ko zna koji put ubedi strance da je on jedini koji može da reši problem, sačuva stabilnost, „zaustavi Srbe i Ruse“, itd. I verovatno su ga stranci usput i podstakli da krene sa time, ali su sa druge strane potpuno ohrabrili drugu stranu da krene u masovan pokret otpora. Naravno, crkva i narod su junački ustali i ispevali jednu biblijsku epopeju od Berana do Bara i Boke i oni nose najveću operativnu zaslugu za ovu pobedu. No nemojte da nas to zavara, jer bez stranog faktora kome se nova vlast okreće k’o suncokret danas, ne bi bilo ničega, a Milo bi lako kupio ili gepekovao nekoliko poslanika, kao što je to i ranije radio.
3. Srbi su, naravno, izneli svu muku otpora ovih godina, kao i litije i najveći deo procesa smene. No planovi stranaca su da se, kao i u Srbiji, sve to u vrlo kratkom roku relativizuje – da se Srbi i pravoslavci iskoriste kao prašinari, a da iza nekog novog Koštunice nahrupe novi agenti uticaja Zapada koji će nastaviti da u identitetskom smislu rade sve isto što i do sada.
4. Otuda Srbi sada imaju dva paralelna zadatka: jedan je da učestvuju u demokratskoj tranziciji i demontiranju režima Đukanovića i DPS-a, a da u isto vreme vode računa kako da brane interese, identitet i mesto srpskog naroda u ovoj novoj konstelaciji odnosa.
5. Naš interes je da Crna Gora bude što je moguće slobodnija i demokratskija, da u njoj svako slobodno kaže ko je, kako se oseća i šta želi. Što bude demokratskija to će, naravno, biti i srpskija, kao što je uvek i bila. Otud će stranci i činiti vrlo brzo sve što mogu da počnu da suzbijaju demokratiju i da usmeravaju političke procese u pravcu koji njima odgovara.
6. Već su počele ponovo budalaštine koje je nosila počivša Narodna stranka i sa kojima je referendum izgubljen. To je ona priča kako ne treba narod da se deli, kako su Crnogrci i Srbi isto, itd. Kao što je sto puta dokazano, to je priča koja vodi ka nestanku Srba i srpskog imena u Crnoj Gori. Dakle, da kažemo vrlo jasno: mi sa Rankom Krivokapićem, onim nesrećnicima sa Cetinja i onom stokom što peva Tompsona i „Srbe na vrbe“ nemamo ništa zajedničko niti imamo interes da ih učimo istoriji i da im dokazujemo da su njihovi preci ono parče zemlje nazvali Obilića poljana.
Prioritet Srba, u ovom trenutku, jeste popis koji dolazi sledeće godine. Želimo da u slobodnoj Crnoj Gori svi oni ljudi koji sebe vide kao deo ukupnog srpskog korpusa i žele da dele sudbinu ukupnog srpskog naroda sledeće godine slobodno mogu da kažu da su Srbi i da govore srpskim jezikom. Takođe, želimo da ovi ljudi koji se osećaju Crnogorcima mogu slobodno to da kažu, a oni nek se sami između sebe dogovore kako se definiše crnogorski identitet, koje će pismo i jezik da koriste, itd. Moraju da dobiju manjinsko pravo da koriste svoju Nikčevićevsku latinicu na primer, iako njome u ovom trenutku ne piše niko do pomenuti Ranko. Više nikada ne sme da se desi da bilo ko bilo kome drugome zabranjuje da slobodno iskaže svoju pripadnost.
7. Srpski narod u Crnoj Gori je u strašno teško vreme uspeo da izgradi vrlo solidnu mrežu institucija koja nas je održala za vreme Đukanovića. Od Matice i IN4S-a, preko FK Grblja, udruženja pisaca, Srpske kuće i raznih drugih organizacija. Sve to uz pomoć Srbije i Republike Srpske moramo najpre održati, ojačati i razvijati dalje. Borba Srba za svoju poziciju u Crnoj Gori tek predstoji.
U tom smislu treba razmisliti i koji su najbolji oblici političkog organizovanja. Demokratski front je, na primer, odigrao veliku istorijsku ulogu u procesu objedinjavnja svih za promene i verovatno će i u narenim mesecima tranzicije imati još posla. No lično bih voleo da ponovo vidim Srpsku narodnu stranku kao snažnu stranku srpskog naroda u Crnoj Gori.
Otuda, braćo Srbi na oprez i na okup, da sledeće godine pokažemo stvarnu snagu na popisu, a onda da izborimo mesto koje nam pripada u novoj demokratskoj Crnoj Gori.
Vidite Dr. Đurkoviću, ne može sve kao što bi mi/vi hteli a ne može ni odmah. Crna Gora je napravila ogroman demokratski iskorak i u pogledu demokratskog razvitka dala Srbiji lekciju. Mogli bi malo da počistimo svoje dvorište pre nego počnemo da rešavamo probleme u susedstvu.