Kako je državna kasa pobedila natalitet

0
192

Borba sa ministarstvom je kao borba sa veterenjačama Foto: Noizz.rs
Borba države za podizanje nataliteta je samo deklarativna, a priče o novčanoj pomoći su farsa. To bi moglo da se zaključi deset dana nakon što je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom stupio na snagu i to ne samo zbog onoga što u njemu piše, nego i zbog ponašanja institucija.

Pisali smo već o tome tako ti prema tom novom zakonu, ako rodiš dete država oduzima pare, jer je maksimalna zagarantovana suma koju na porodiljskom odsustvu možete dobiti u visini tri prosečne mesečne plate u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u aprilu ove godine je dva odsto ljudi imalo zaradu veću od 150.000 dinara, a dve trećine njih je starosti od 20 do 45 godina. Svima njima država poručuje da ne treba da rađaju, tako bar ovu odluku vide majke s kojima smo razgovarali, a koje su bile u radnoj grupi za izradu tog zakona.

– Ljudi iz Ministarstva za rad uopšte nisu bili fleksibilni po tom pitanju, što je jako pogrešno jer je novim zakonom vreme u kojem se gleda prosečna plata povećano sa šest na 18 meseci. Na taj način su oni sprečili “porodiljsku mafiju”, što im je bio glavni argument za uvođenje gornje granice za iznos koji porodilja može da prima – priča Jovana Ružić iz “Centra za mame”.

Ministarstvo ćuti

Ta “porodiljska mafija” o kojoj govori podrazumeva da se trudnica fiktivno zaposli kod nekog prijatelja ili rođaka i prima veliku platu, a da potom ode na porodiljsko. Kako se po starom zakonu naknada za porodiljsko računala na osnovu proseka plata za prethodnih šest meseci, a kako porodiljsko odsustvo i odustvo za negu deteta mogu trajati najviše godinu dana, trudnica bi mogla da povrati ne samo onaj fiktivni novac koji joj je neko uplaćivao, nego i da zaradi.

– Međutim, ako vi računate prosek za 18 meseci time ste već onemogućili porodiljsku mafiju, jer tu nema zarade. Ako vi 18 meseci uplaćujete neki iznos, a država vam plaća najviše 12, gde je računica po kojoj se vama isplati fiktivno zapošljavanje – pita se Ružić.

Pitali smo se i mi, tačnije pitali smo Ministarstvo za rad, ali nakon više od 10 dana odgovor nam nije stigao. U međuvremenu smo više puta kontaktirali s njima u želji da saznamo kada možemo očekivati odgovore, a nismo ih dobili ni nakon mejla u kome smo decidno naveli da ćemo ćutanje te institucije smatrati odsustvom želje da govori na tu temu, što znači da joj interes trudnica, kao i sama strateška opredeljenost države za podizanje nataliteta nisu u fokusu. To ih ooigledno nije zanimalo.

Za “neradnike” predviđen minimalac

Uz to što će roditelj sa mesečnom platom većom od 150.000 dinara biti oštećen, zakonom nije definisano šta se dešava s onima koji su pre dobijanja deteta radili manje od 18 meseci. Nekoliko pravnika koji su tumačilli zakon za portal “Bebac”, došli su do zaključka da bi se za te mesece koji fale do 18 računala nula.

– To bi značilo da ako ste zarađivali 45.000 dinara šest meseci, kada se izvuče prosek, trebalo bi da primate iznos manji od minimalca, ali kako je zakonom predviđeno da ne može manje od minimalca, dobijaćete oko 24.000 dinara – objašnjava urednica portala “Bebac” Sanja Gradić.

Postoji i jedna dobra strana zakona

Da je to tako zamišljeno, potvrđuje nam i Jovana Ružić, koja je bila u radnoj grupi, zajedno s Draganom Soćanim iz udruženja “Roditelj”, koja ukazuje i na jednu dobru stvar ovog zakona.

– Nekada su žene godinama radile po različitim vrstama ugovora, plaćale porez državi na osnovu toga, ali su za sistem bile potpuno nevidljive. Novim zakonom naknadu ne primaju samo stalno zaposlene žene, nego i poljoprivrednice, zaposlene po autorskim i drugim vrstama ugovora – objašnjava Soćanin.

Država diskriminiše mame koje rade i primaju veliku platu
Država diskriminiše mame koje rade i primaju veliku platu Foto: Pexels_ Bruce Mars / Noizz.rs
Przypnij na PinterestPodziel się

Međutim, opet nije jasno, čemu odluka o visini naknade.

– Naravno da nismo za to da neko uzima novac od države na prevaru, ali šta je sa ženama koje nisu bile prijavljene, a godinama rade, šta je sa onima koje u očima države primaju minimalne zarade, a ostatak svoje plate dobijaju na ruke? Zar posao ministarstva nije da se bavi i tim problemima, da poveća broj inspekcija? Najlakše je udariti po džepu žena i verovati da je tako problem rešen – smatra Ružić.

Na čitav paradoks treba dodati i izjavu ministarke zadužene za populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović, koja kaže kako treba da se reši radni status majki i da se spreči njihova diskriminacija na poslu.

– Poslodavci će morati da se naviknu na Zakon o radu koji predviđa da majke dece starosti do tri godine ne rade popodnevnu i noćnu smenu, kao i da imaju pravo da traže da rade od kuće povremene i privremene poslove – navodi ministarka.

Taj potez bi bio sjajan, ali takva izjava je u najmanju ruku licemerna. Pričamo o tome kako poslodavci diskriminišu majke, a sama država koja bi trebalo da ih štiti donese zakon kojim ugrožava najobrazovanije žene, a sve to uz slogan “Rađaj, ne odgađaj – ako si radila najmanje 18 meseci”.

Petar Paunović

noizz.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime