U zemlje EU sa Kosova je za dva meseca otišlo oko 200.000 Albanca, a posle dobijanja vizne liberalizacije može se očekivati da ova povlastica bude maksimalno iskorišćena. Da li je EU sebi napravila medveđu uslugu?
Vizna liberalizacija još jedna je u nizu nagrada kosovskim Albancima koje su na poklon dobili od Evropske unije. Posle ubrzanog dobijanja SSP-a, i to mimo procedure, prijema u UEFA, mimo važećih standarda, očito da ništa više nije nemoguće kada je reč o „državi“ Kosovo. Kako stvari stoje, ne bi trebalo da nas iznenadi da se jednog dana probudimo i saznamo da je Kosovo postalo i članica Ujedinjenih nacija… Evropska unija iz nekog razloga poklone Prištini deli kao da je Deda Mraz. Zašto — to nije nikome jasno, posebno ako se ima u vidu da se Priština trudi oko normalizacije odnosa sa Beogradom, odnosno sprovođenja Briselskog sporazuma, koliko i puž da prestigne trkačkog konja! Mada, Priština stalno potencira da u pomenutom procesu pregovara pre svega sa EU, a ne sa Beogradom.
Naravno, ne smemo zaboraviti da je Kosovo već duže vreme pod „stresom“ zbog pritisaka za osnivanja Specijalnog suda za zločine OVK, pa se dobijanje vizne liberalizacije može tumačiti i kao „nagrada“ za napredak na ovom polju, imajući u vidu da su se „namučili“ dok su uhapsili ujaka (nije rođeni) Hašima Tačija, bivšeg komandanta OVK Azema Sulju, doduše ne za ratne zločine već za nezakonitu kupovinu zemljišta. Još jedno objašnjenje za sve „poslastice“ koje Priština obilato dobija od EU može da bude i da je EU rešila da normalizuje odnose sa Kosovom, a Beograd da ostavi po strani — pa kad odluči da prizna Kosovo — neka se javi…
Politički analitičar Pavle Dimitrijević kaže da mu nije baš najjasnije šta je to Kosovo uradilo od decembra, kada je odbijeno za viznu liberalizaciju, pa do danas kad im je odobrena, jer ne vidi da je Kosovo ispunilo neke standarde koji su bili uslov za to.
„Jedino što mi pada na pamet jeste da se sve dešava zbog unutrašnjih pitanja na Kosovu, odnosno spuštanja tenzija, i možda zbog učestalih hapšenja osoba koje su povezane sa raznim vrstama kriminala na Kosovu“, kaže on.
Ono sa čim se naš sagovornik u potpunosti ne slaže je teza da EU pokušava na ovaj način da „socijalizuje“ Kosovo u svoje redove, pre nego se priča o „normalizaciji odnosa“ sa Beogradom i privede kraju, stavljajući tako Beograd pred svršen čin. Dimitrijević pre veruje da je u pitanju vetar u leđa koji je EU želela na ovaj način da dâ normalizaciji odnosa.
„Ako je poenta da se na ovaj način održi kurs normalizacije odnosa, onda je logično da posle Prištine neki poklon dobije i Beograd. Tako bi se odobrovoljile obe strane da budu kooperativnije i da se sve nekako slegne“, veruje on.
Iako je visoka predstavnica EU Federika Mogerini pohitala u Prištinu da proslavi ovaj svečani korak za građane Kosova, kako je rekla, u EU ima i onih kojima se nisu obradovali ovom potezu EK. Među njima je svakako Velika Britanija, čiji je ministar pravde još pre neki dan poručio da ako EU razmišlja o proširenju Unije, onda Britanci treba da izađu iz nje jer, kako je rekao, „evropskoj porodici ne trebaju Turci, Srbi, Albanci, Crnogorci, koji sa sobom nose samo probleme“.
Dimitrijević kaže da bez obzira na ovakav stav Britanije ovo ne bi moglo bitno da utiče na njihovu odluku o ostanku u EU. S druge strane, dodaje on, svakako bi moglo biti dobro iskorišćeno u kampanji koja se bude vodila kada dođe na red pitanje ostanka Britanije u EU ili odlaska iz nje.
Podsećanja radi, samo prošle godine u zemlje EU sa Kosova je otišlo oko 200.000 Albanca. Sada, posle dobijanja vizne liberalizacije, i Francuzi veruju da bi Albanci sa Kosova mogli da zloupotrebe ovu povlasticu. Da li je EU sebi napravila medveđu uslugu, pitanje je na koje će vrlo brzo stići odgovor.
Brankica Ristić
Sputnjik
