Kako je objasnio, Krim se obratio Rusiji sa molbom o ujedinjenju

0
844
Foto: Koreni/gosteljski

Ubi se Aleksandar Vučić da Srbima – o kojima, uzgred, obično govori u trećem licu množine, što je više nego indikativno – dokaže kako treba da ”prihvate realnost” kada je reč o Kosovu i Metohiji. Čak je i Crkvi počeo da deli lekcije o tome posle brilјantne Saborske Poruke o KiM, koju je primio, ne kao blagu i radosnu vest, kao klјučnu podršku za odbranu zemlјe i homogenizovanje nacionalno odgovorne javnosti, već kao ”tešku novost”.

Nasuprot tome, kako je upravo, u intervjuu za Rajniše post, uverio svoje nemačke prijatelјe, koje, kao i Turke, stavlјa u istu ravan sa Rusima, Vučić ne prihvata realnost povratka Krima Rusiji: ”Srbija nije priznala Krim kao deo Rusije i to, takođe, neće ni učiniti”.

I sad, moramo da se zapitamo – da li to Vučić smatra da je ”realno” da Ukrajina u budućnost otme Krim od Rusije? I, ako smatra, da li misli da je to realnije od toga da Srbija jednog dana povrati puni suverenitet nad Kosovom i Metohijom?

Ovo je još jedan primer na kojem se vidi koliko je tanka i providna ta Vučićeva maska ”protestantskog realiste”. On je zapravo selektivni realista. Prihvata ”realnost” koja mu odgovara – ili koju je zadužen da prihvati – a odbacuje onu koja mu se ne dopada – ili koju je instruiran da ne prihvati.

Da je dosledan, Vučić bi svuda i na svakom mestu objašnjavao Ukrajincima da su njihove pretenzije na Krim nerealne (o istorijskoj utemelјenosti da i ne govorimo), baš kao što Srbe neprekidno ubeđuje da je povratak Kosova u sastav Srbije ”nerealan”. I prihvatio bi realnost ruskog Krima.

Kad je pritisnut, Vučić svoj stav o Krimu zaodeva u oblande ”brige” o teritorijalnom integritetu Srbije. Naravno, da stvarno brine o teritorijalnom integritetu Srbije, ne bi, posredstvom Briselskog sporazuma, ukinuo državne institucije Srbije i predao Srbe sa severa KiM pod vlast lažne države ”Kosovo” i ne bi, kao na pijaci, neprestano javno nudio ”kompromis” po kom bi Srbija, navodno, ”dobila nešto” od celine koja joj po pravu pripada. I, povrh svega, ne bi prihvatao argumente onih koji su priznali lažnu državu, već onih koji pomažu Srbiji da se odbrani od te otimačine i bezakonja. Kao, na primer, argumente ruskog ambasadora u Srbiji.

Da Vas podsetimo:  Ko ćuti o albanskom nacionalizmu, neka ćuti i o srpskom

U aprilu 2014. godine, na okruglom stolu ”Kosovo-Krim: Sličnosti i razlike“, koji je održan u Beogradu, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin rekao je da se pripajanje Krima Ruskoj Federaciji ne može porediti sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova:

”Živimo u svetu dvostrukih aršina. Kosovo je nezakonito otrgnuto od Srbije, a Krim je izvršio ujedinjenje sa Rusijom u skladu sa međunarodnim pravom“.

Kako je objasnio, Krim se obratio Rusiji sa molbom o ujedinjenju, i krimska skupština je donela odgovarajući dokument koji je bio razmotren u ruskoj Dumi, čime su uzeti u obzir međunarodno pravo i povelјa Ujedinjenih nacija, dok je u Kijevu izvršen, kako je rekao ”državni udar”, i nastavio:

”Kada je Kosovo proglasilo svoju nezavisnost, u Srbiji je postojala legalna vlast. Sve se na Kosovu desilo zahvalјujući vojnom udaru izvan granica, kada su poginule hilјade lјudi”.

Drugim rečima, razlika je suštinska – Kosovo je, posredstvom zapadne intervencije-agresije, oteto, a Krim se, kao reakcija na spolјnu (zapadnu) intervenciju-agresiju, odvojio.

Kina, takođe, ne pravi (lažnu) simetriju između pitanja Krima i KiM-a. Evo kako se o tom problemu u novembru 2014. izrazio Gui Congju, tadašnji vršilac dužnosti direktora Odseka za Evropu i Centralnu Aziju Ministarstva spolјnih poslova Kine:

”Mi smo protiv toga da narodnosti (tj. nacionalne manjine – prim. aut.) dobijaju nezavisnost putem referenduma. Kad je reč o Krimu, njega odlikuju veoma specifične karakteristike. Vrlo dobro smo upoznati sa istorijom pripadnosti Krima…

 Sve u svemu, problemi narodnosti u nekim zemlјama potiču od politike dvostrukih standarda nekih zemalјa koje, na osnovu sopstvenih sebičnih interesa, podržavaju određenu etničku grupu i guraju je u pravcu održavanja referenduma o nezavisnosti. To je manifestacija dvostrukih standarda u službi Sjedinjenih Država. Zarad sopstvenih cilјeva, SAD se upliću u unutrašnje stvari drugih država kroz upotrebu sile, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Kina se čvrsto protivi ovakvom pristupu… Takvo delovanje zaoštrava međuetničke protivrečnosti i dovodi do oružanih sukoba…

Kina ima puno razumevanje za izazove i pretnje s kojima se Rusija suočava u vezi ukrajinskog pitanja i podržava pristup Moskve njegovom rešavanju. Nismo zainteresovani da gledamo oružani sukob na ukrajinskoj teritoriji i želimo da se to pitanje reši na politički način. Protivimo se spolјnom mešanju u unutrašnja pitanja Ukrajine putem državnih prevrata.“

Dakle, i Rusija i Kina su na stanovištu da su i problem KiM-a i Krima uzrokovani nezakonitom (zapadnom) spolјnom intervencijom, s tom razlikom što je u Srbiji od zakonite vlasti otceplјena teritorija, dok je u Ukrajini neregularno stanje koje je dovelo do referenduma na Krimu imalo ishodište u državnom prevratu protiv legalne vlasti u Kijevu i uspostavlјanju pučističke vlasti.

Da Vas podsetimo:  Gondoli je mestu iznad Topčiderske reke

No, uprkos tome, Vučić, po običaju, bira mnogo nepovolјnija, tj. zapadna tumačenja, i kad je reč o KiM-u, i kad je reč o Krimu. Baš kao što bira najnepovolјnije moguće tumačenje Savetodavnog mišlјenja Međunarodnog suda pravde, koje je, po njemu, stavilo ”pečat na koverat kosovske nezavisnosti”, iako to, razume se, nema veze sa istinom.

Na kraju, ne priznavajući realnost da je Krim Rusija, Vučić takođe ne prihvata – baš kao i po pitanju Kosova – ni one dubinske, odnosno duhovne razloge koji su pokretali ponovno sjedinjenje Krima i Rusije. Jer, evo šta je predsednik Rusije rekao u svom godišnjem obraćanju Federalnoj skupštini Ruske Federacije 4. decembra 2014:

Upravo tu, na Krimu, u drevnom Hersonu, ili Korsuni, kako su ga zvali ruski letopisci, bio je kršten knez Vladimir, koji je zatim krstio i čitavu Rusiju. To nam daje pravo da kažemo da za Rusiju Krim, drevni Korsun, Hersones, Sevastopolј imaju veliki civilizacijski i sakralni značaj. Kao što je Hramovna gora u Jerusalimu za one koji ispovedaju islam ili judaizam.

Naravno, sve ovo je Vladimir Vladimirovič izneo pre nego što je Aleksandar Vučić imao priliku da mu ”pojasni” situaciju, razveje mu ”mitske predstave o prošlosti” i vrati ga u ”realnost”.

Aleksandar Pavić

anfor.org

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime