Sapunica oko predsedničkih izbora u Srbiji i dalje se odvija u režiji stranaca. Devenport i Skot naložili su Vučiću da odustane od opštih, odnosno parlamentarnih izbora, jer su procenili da bi ih glatko izgubio. Važnije je ukloniti Tomislava Nikolića kao predsedničkog kandidata. Nikolić je rado posetio Rusiju i s puno hvale govorio o toj poseti. Kao vrhovni komandant Vojske Srbije inicirao je vojno-tehničku saradnju sa Rusijom. Podržao je Republiku Srpsku. To je bilo nedopustivo sa stanovišta NATO, za Brisel, za Skota i Devenporta.
Stoga su se Skot i Devenport dosetili – slučaj Voz. To je bila prilika da se zapali sever Kosova, izazove intervencija Prištine, a sve završi proterivanjem Srba. Vučić je od početka aktivno asistirao – naredio je Vulinu i Đuriću da okite voz, okupe decu i kulturno-umetnička društva. Bila je to prilika da se „dragom Rami“ Kosovo preda na tacni. Vučić nije osudio Raminu izjavu da će Srbi na Kosovo moći dolaziti samo kao turisti. Da li to Rama na Kosovo polaže veća prava od Srbije? Vučić godinama ignoriše obavezu Vlade Srbije da se sa čelnicima Srba sa Kosova radi usaglašavanja politike sastaje bar jednom u pola godine. Za celo vreme svoje vladavine Vučić je to učinio dva puta. Vučić je prestao postavljati pitanja o Savezu opština i učešću Srba u pravosudnim i drugim strukturama.
Devenport i Skot su planirali da Voz izazove „mali pogranični spor“. Ubrzo bi intervenisao KFOR, odnosno NATO iz baze Bondstil bi blokirao granicu, a ROSU i druge snage Prištine obrušile bi se na Srbe. To se nije dogodilo jer su iz obaveštajne službe jedne Srbiji prijateljske zemlje objasnili Vučiću da znaju šta se sprema, da im je scenarij potpuno poznat, a najavili su i konsekvence. Vučić se nakon toga teatralno postavio kao mirotvorac, ponovo je postao garant stabilnosti, zamolio Albance da ne ubijaju Srbe. Ubrzo je utekao u poluprazni Davos kako bi se prikazao kao ličnost koju uvažavaju u svetu. On, hrabri vođa koji je imao hrabrosti da zaustavi voz i sukob na Kosovu. U Davosu se, opet, tokom razgovora sa Bajdenom dugo držao za ruke. A Bajden je rekao ono što Vučić voli da čuje – da je hrabar političar, državnik koji ne gleda u prošlost, i obećao da će uticati na erointegracije.
Plan Trilaterale je da se Nikolić eliminiše kao predsednički kandidat, da to bude Vučić koji bi kao predsednik Srbije potpisao ukaz o Kosovu i promeni Ustava Srbije, i da Zorana Mihajlović bude novi premijer. Vučićevu kandidaturu morao je podržati i Dačić, iako mu je poznato da ga Mihajlovićeva ne vidi u svojoj vladi. Nikolić u prvim godinama svog mandata nije shvatio razmere Vučićeve izdaje. Nije dešifrovao ni svakodnevne izjave Mihajlovićeve da je ona zbog „vučijih vremena“ da Vučić bude kandidat za predsednika. Nakon izjave da je sa sinovima spreman braniti Srbe na Kosovu ako ih Albanci napadnu Nikolić je izložen kanonadi napada od Mihajlovićeve i DS. Mihajlovićeva ne odustaje od napada ni kada je Nikolić tražio da Vlada Srbije na osnovu rezolucije 1244 pošalje vojsku u severni deo Kosova povodom krize nastale u slučaju Voz.
Kakav je Vučićev odnos prema Republici Srpskoj? Nakon što je odlazeća administracija predsedniku Srpske Miloradu Dodiku uvela sankcije Vučić je dao bezbojnu i neutralnu izjavu. Nije rekao da Dodik to nije zaslužio niti je optužio aktere aktivnosti protiv Dodika. Šta ćete, Vučić uvek pita Devenporta šta sme da izjavi. Zato nikada nije osudio Izetbegovića zbog njegovih izjava, niti je optužio Sarajevo za islamizaciju Bosne. Vučić Republici Srpskoj sprema isto što i Srbima na Kosovu.
Njegovi teatralni nastupi su predstava za javnost, pogled u nebo, gluma prethodno odobrena od Skota i Devenporta. Svim ministrima, službenicima i institucijama zabranio je da komentarišu dešavanja u regionu. Zašto? Šta to veliko treba da se dogodi Srbima na Kosovu ili Srbima u Republici Srpskoj? Šta to sprema ubeđeni mesija, jedini tumač političkih zbivanja i političkih operacija u Srbiji i na Balkanu? Ucenjen i zarobljen u prošlosti, vođa koji radi 23 časa dnevno, jedini koji je pošten u Srbiji, nikome ništa ne duguje, nema ni trunke imovine više od kada je postao predsednik vlade, zarobljenik liberalizma i NATO, sjajan primer egoizma, majstor manipulacija i prevara. Intezitet Vučićeve pokvarene politike postaje razoran.
Pavel Bogdanov
www.fsksrb.ru
