Kako je rasla imperija Miroslava Miškovića

0
1342

miskovic Foto: Srđan Ilić / Srđan IlićKada je 2012. uhapšen Miroslav Mišković, ovaj događaj u javnosti je ocenjen kao najvažniji korak u borbi protiv korupcije. Tadašnji potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić napisao je tada na Fejsbuku: „Srbiju nije, niti će moći, niko da pobedi, pa neće ni Miroslav Mišković“. Tri i po godine kasnije Mišković je prvostepeno osuđen na pet godina zatvora zbog pomaganja pri utaji poreza, ali ovo suđenje nije dalo odgovore na brojna pitanja o tome kako je stekao bogatstvo.

Miroslav Mišković je među onim biznismenima koji su prve milione stekli u vreme Slobodana Miloševića, a koji su posle demokratskih promena postali vlasnici fabrika, hiljada kvadrata i hektara zemljišta u Srbiji. Način na koji je stekao bogastvo nikada nije ispitan, kao što nikada nije ispitano ni kako su do imovine u tom periodu stigli i drugi brojni biznismeni.

Prema istraživanju Insajdera, koje je objavljeno u serijalu Službena (zlo)upotreba 2009, Miroslav Mišković je posle 5. oktobra postao najveći investitor i vlasnik nekretnina, zemljišta i preduzeća u Srbiji.

Miroslav Mišković osuđen na pet godina zatvora

Specijalni sud u Beogradu osudio je danas vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića na pet godina zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara zbog pomaganja sinu Marku Miškoviću u utaji poreza.

Mišković je osuđen jer je pomogao sinu Marku da utaji porez po odbitku od oko 320,3 miliona dinara, odnosno oko tri miliona evra. Istom odlukom Mišković je danas oslobođen optužbi da je oštetio putarska preduzeća, odnosno da je finansijskim poslovanjem izvlačio novac iz njih.

Iako živi i radi u Srbiji, kao mnogi drugi, i Mišković je praktično i tada, a i danas, imao status stranog investitora jer je Delta holding u vlasništvu of-šor kompanije na Kipru.

Poslovanje preko of-šor kompanija nije zabranjeno zakonom, ali potencijalno jeste štetno za budžet. Takvo poslovanje se uglavnom zbog niskih poreskih stopa praktikuje svuda u svetu. Ali u ozbiljnim državama svaka velika kompanija koja posluje preko of-šora po pravilu ima matičnu firmu registrovanu u zemlji u kojoj je vlasnik te firme rezident, odnosno državljanin.

Na taj način mnogo je teže da sakrije dobit koju ostvaruje negde napolju, na šta inače mora da plaća porez na dohodak ili lična primanja u svojoj zemlji.

Zbog važećih zakonskih rešenja u Srbiji budžet zbog ovakvog poslovanja može biti oštećen.

Plaćanje poreza “dobra volja”

Naime, kada je Mišković 2005. prodao Delta banku, u Srbiji nije plaćen porez na kapitalnu dobit jer je banka bila u vlasništvu Hemslejda, of-šor kompanije sa Kipra.

Međutim, nakon prodaje trgovinskog lanca Maksi Belgijskoj kompaniji Delez i nakon što se u javnosti otvorilo pitanje gde će biti plaćen porez, marta 2012. kompanija je saopštila da je uplatila u budžet Republike Srbije porez na kapitalnu dobit od 2,63 milijardi dinara.

Ovome je prethodila izjava tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića koji je pozvao Miškovića da zbog “ekonomskog patriotizma” plati porez u Srbiji, a ekonomista Ljubodrag Savić tada je rekao da veruje da je ipak postignut „džentlemenski sporazum“ između vlasnika Delte Miroslava Miškovića i države o plaćanju poreza.

Isto pitanje otvorilo se nedavno, kada je Miroslav Mišković prodao tržni centar Delta siti.

Vlasnik Delta sitija je tada bila kompanija Delta Real Estate iz Beograda, u sastavu Delta holdinga. Prema podacima iz Agencije za privredne registre, vlasnik kompanije Delta Real Estate s 15 odsto je kompanija Hemslejd sa Kipra, dok je 85 odsto u vlasništvu Delta investmenta, koji je opet 100 odsto u vlasništvu Astatine Holdings Limited sa Kipra.

U javnosti je ponovo pokrenuto pitanje gde će biti plaćen porez, a kompanija Delta holding saopštila je da će svi porezi po osnovu prodaje šoping molova Delta siti biti plaćeni u Srbiji. Sve ovo ukazuje na to da plaćanje poreza u budžet Srbije zavisi od slobodne volje biznismena.

Kompanija Miroslava Miškovića nekada je zapošljavala više od 25.000 ljudi. Prema podacima sa zvančnog sajta kompanije, Delta holding danas zapošljava 4.430 ljudi. Kompanija navodi i da je u 2015. u budžet Republike Srbije uplatila 89,5 miliona evra. U međuvremenu, Mišković je prodao mnoge delove kompanije i najavio ulaganja u agrar

Privatizacija kao prodaja nekretnina

Država je godinama unazad donosila takve zakone koji su išli na ruku biznismenima, a državni budžet praktičnio bio na gubitku. Tako se privatizacija pretvorila u kupoprodaju nekretnina, a ne u oporavak privrede i propalih fabrika.

Biznismeni su tako dobili mogućnost da do ekskluzivnih lokacija u Beogradu dođu tako što kupe propalu fabriku, dok u tu cenu nije bilo uračunato građevinsko zemljište, koje zapravo najviše vredi.

Kompanija Delta je 2008. kupila imovinu Geneksa u Beogradu na javnom nadmetanju za oko 149 miliona evra i postala vlasnik hotela Kontinental, nekadašnjeg Interkontinentala, apartmana i poslovnog prostora poznatog kao Geneks apartmani, teniske hale i energane, ukupne površine 72.225 kvadrata.

Na optužbe bivših radnika nekada državne firme Geneks da je Delta u vreme Slobodana Miloševića nastajala paralelno s uništavanjem Geneksa, predstavnici Delte odgovaraju da je to čista glupost.

Za serijal Službena (zlo)upotreba, Delta je u pisanom odgovoru tada navela: “Nastanak i razvoj Delte ni na jedan način nisu povezani s uništavanjem i propadanjem drugih firmi, pa ni Geneksa. Delta nije poslovala s Geneksom, nije preuzimala njegove poslove, kadrove, ni imovinu.”

U pisanom odgovoru se takođe naglašava: “Delta poslovanje preko offshore kompanije koristi kao zakonit način rada jer je reč o prirodnom pravu i potrebi kapitala da traži najpovoljnije uslove za poslovanje”.

Do velikog broja ekskluzivnih lokacija u centralnim ulicama Beograda Delta je došla kupujući trgovinska preduzeća. Kupila je i zgradu Invest banke u stečaju, od šest hiljada kvadrata

Miroslav Mišković kupio je i preduzeće Autokomanda i obavezao se ugovorom o prodaji da se bavi popravkom motora i vozila dve godine. Međutim, taman kada je isteklo dve godine, koliko je po ugovoru bio u obavezi da zadrži delatnost, menja se Generalni plan, posle kog će umesto industrijske to postati gradsko-građevinska zona. Najavljeno je da će tu biti izgrađen tržni centar od 220.000 kvadrata.


Insajder

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime