Kako je razorena Titova Jugoslavija

3
1611
Foto: Wikipedia

Jugoslavija, za jedne propuštena šansa, a za druge najveća zabluda XX veka. U svakom slučaju, država koja je obeležila živote ljudi na ovim prostorima i ostavila toliko dalekosežne posledice da sam njen pomen i danas izaziva jake emocije i brojne kontroverze. Jedno od ključnih pitanja koje se obično u svim raspravama na ovu neiscrpnu temu poteže je pitanje njenog nastanka, ali i njenog nestanka u poslednjoj dekadi prethodne i u prvoj deceniji ovog stoleća.

„Jugoslovenstvo nije poniklo ni iz kakvih pozitivnih osnova, nego iz jednog apsolutnog nesporazuma; produkt je jednog naročitog poremećaja svih zdravih načela za život, jedna romantika koja je postavljena nasuprot realne politike i jedna fatamorgana koja je odvela u katastrofu državu Srbiju, jedino realnu u tom nezdravom snu o nemogućem i neprirodnom.“

Ovo je zapisao Jovan Dučić pre 76 godina u jeku realizacije eventualnih rezultata „spajanja nespojivog“ iz 1918. godine oličenih u bezumnom pogromu i genocidu nad srpskim narodom u toku Drugog svetskog rata, a koji je počinjen rukom tzv. „jugoslovenskih sunarodnika“ srpskog etnosa i to na prostorima današnje Hrvatske, Bosne, Dalmacije, Slavonije, Srema, Hercegovine, Bačke, BJR Makedonije…

Kako je onda i nakon ovih zločina pred kojima su i sami nacistički i fašistički okupatori zanemeli došlo do ponovnog stvaranja zajedničke države? Da li je entuzijazam pojedinih srpskih i južnoslovenskih intelektualaca i političara, iskazan u idealima o potrebi postojanja jedinstvene države Južnih Slovena, pa i jugoslovenske nacije, predstavljao dovoljnu meru zakonomernosti prema kojima su i inače, nacije i države nastajale u istoriji svetskih civilizacija?

– Od stvaranja zajedničke države srpska i hrvatska politička elita stalno sukobljavale povodom uređenja države. Srpska elita smatrala je da je unitarno uređenje najbolje rešenje za sve narode, jer je bilo teško u SFRJ povući granice, a da neko ne bude nezadovoljan. S obzirom na činjenicu da su Srbi najbrojniji narod, Hrvati su težili federaciji. Taj spor doveo je do stalne nestabilnosti u Jugoslaviji, Srbi doživljavali Jugoslaviju kao konačno rešenje, a za Hrvate je ona bila samo – etapa – istakao je istoričar Srđan Graovac na tribini „Kako je razorena Jugoslavija u poslednjim decenijama 20. veka“ održanoj 30. aprila u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada.

Da Vas podsetimo:  U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata

U toj zajedničkoj državi, komunistička vlast u Srbiji proglasila je dve pokrajine – Kosovo i Metohiju i Vojvodinu. Posledice takvih odluka osećamo i danas, a naročito onu kada je srpskim izbeglicama posle Drugog svetskog rata zabranjeno da se vrate na KiM, što je dramatično promenilo etničku sliku te pokrajine, smatraju predavači.

MISTERIJA TITOVOG KUMA: Leka Ranković, najmoćniji čovek Jugoslavije koji je svoje tajne odneo u grob

Međutim, slovenačka i hrvatska politička elita i dalje nisu bile zadovoljne. Zagovarale su ideju da i takvu federaciju treba dodatno federalizovati.

Godine 1962. na tajnom sastanku Centralnog komiteta Jugoslavije, Edvard Kardelj prvi put je javno izneo ideju da treba nastaviti federalizovanje države i ojačati republike. Kardelj je bio pred političkom likvidacijom, ali je Tito odustao, jer su Kardelja složno branili Slovenci. Ubrzo se Titu požalio i Vladimir Bakarić da hrvatsko pitanje nije rešeno – podvukao je Graovac.

U naredne tri godine, uz Titovu podršku, usledilo je uklanjanje najbližih ljudi Aleksandra Rankovića, koji se čvrsto zalagao za očuvanje federalne Jugoslavije. Ranković je smatrao da ponovno otvaranje nacionalnog pitanja vodi u razbijanje zemlje. Na Brionskom plenumu 1966. godine, sa političke scene Ranković je uklonjen.

– Novim Ustavom SFRJ iz 1974. godine država je uređena više po konfederalnom nego po federalnom principu. Taj ustav bio je ključni osnov za raspad države što se, uz velike promene na međunarodnom planu kao što je bio raspad SSSR, i dogodilo 90-ih godina – objasnio je Graovac.

Gost tribine, istoričar Ognjen Karanović podsetio je, između ostalog, da je američki diplomata Lorens Iglberger javno priznao da je Nemačka stalno pritiskala SAD nastojeći da se što pre prizna nezavisnost Slovenije i Hrvatske.

Da Vas podsetimo:  Žalosni vozovi raznose smrt po Srbiji

– Nema nikakve sumnje u to da najveću odgovornost za tragičan položaj u 90-im godinama prošlog veka ima srpska politička elita koja je 1974. godine učestvovala u kreiranju Ustava SFRJ, što je i dovelo do definitivnog raspada SFRJ – zaključio je Karanović.

N. D.

dnevno.rs

3 KOMENTARA

  1. @ Srbo, vidim da stalno kritikujete komuniste, cesto sa pravom, slazemo se takodje da je i demokratija jedna velika laz, kao i da ce kapitalizam razoriti covecanstvo… Medjutim, kada bi kojim cudom, za vreme nasih zivota doslo do velikih promena u svetu, i kada bi se stvarao neki novi sistem, ja licno ne bih odbacivao neke dobre stvari raznih „starih“ ideologija i sistema. Jer realno, kad tad ce morati da dodje do preraspodele bogatstva u svetu, prosto ovakav disbalans nije odrziv niti je prirodan. Znaci, neki minimum jednakosti medju mora da postoji medju ljudima, (ne sme niko na ovom svetu da bude gladan) ali, i da bi se izbegla utopija mora da postoji i mogucnost napredovanja jednog coveka, kao misleceg kreativnog bica. Ja licno mislim, da je svetu trenutno neophodan neki vid anarhije (u smislu nemanja gospodara-drzava), vlast i sve represivne institucije moraju zauvek da se ukinu, tek na takvim novim i zdravim temeljima bi bilo moguce izgraditi neki humaniji svet. Jer po meni, od postanka prvih vladara iz neke tamo Mesopotamije ili Egipta, covecanstvo se NIKADA zaparavo nije oslobodilo robovlasnika, samo menjaju svoje ime ali sistem ostaje isti uvek, bio on feudalizam, komunizam, demokratija… sve je to robovlasnistvo, doduse danas je maskirano bolje nego ikad, zbog novih tehnologija i raznih svetlucavih sokocala koje daju privid slobode i „prozora“ u svet.

  2. Tekst odličan,samo još pogledati,ZAŠTO SU KARL MARKS I ENGELS MRZELI STBE,pa onda,SOVJETSKA PRIČA FILM,i na kraju,ZAŠTO ENGLEZI 1917 nisu ni pod kakvu cenu hteli dozvoliti da se stvori VELIKA SRBIJA.Kako su rekli,NE SMEMO SRBIMA DOZVOLITI DA STVORE SAMOSTALNU DRŽAVU,JER ĆE OSVOJITI CEO BALKAN,VEĆ ĆE MO IM DATI HRVATE I SLOVENCE DA SE STALNO ZABAVLJAJU,OKO MARGINALNIH PITANJA,E TO JE ISTINA,a ne kralj,koga ne branim,niti imam razloga.

  3. Та „српска елита“ која је „учествовала у креирању устава из 1974.“ је вероватно црни хумор. Елита је била неколицина оних који су – као професор Михајло Ђурић и Коста Чавошки – критиковали предлог устава, и због тог завршили у затвору (чак је и Коштуница, због својих ставова, тад избачен са факултета). Они који су лако лако нашли изговор за издају интереса српског народа тиме што су себи „објаснили“ да су југословенство и „братство-јединство“ виши интереси – утолико пре што је то било и неупоредиво безбедније и уносније – могу да се сврстају у елиту само под наводницима. У исто време, окретали су ћораво око на то да су се, док је идентитет српског народа растакан, идентитети других народа, укључујући оне који су сами тзв. „комунисти“ измислили, само јачани. И то, како каже Ломпар, не као оно што су били – директно повезани са српским народом, или чак део њега – не ни као нешто једноставно другачије, него као нешто супротстављено, нешто чему је српски народ био непријатељски и стран. То лоше прикривено антисрпство њихових „елита“, које су добрим делом посисали из историјског антисрпског става саме комунистичке партије, је био катализатор њиховог окупљања и идентификације. Није, дакле, чудо што су се западне силе тако лако и ефикасно надовезале са растурењем СФРЈ – ћопави бравар је, уз помоћ његове армије црвених полтрона, укључујући српске, за њих обавио лавовски део посла.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime