Kako je stari zaselak postao poznato etno-selo

0
310
Ilustracija / Foto: Printscreen

Za kratko vreme smo uspeli da rekonstruišemo pet kućica, vratili im stari sjaj, trudimo održimo kulturni i umetnički karakter kakav je selo imalo pre 100 ili 200 godina kaže za Novu ekonomiju Sanja Knežević, programska direktorka Instituta za digitalne komunikacije (DMI) i vlasnica Etno-sela Slatkovac.

“To imanje je zapravo moja čukundedovina, napisala sam projekat rekonstrukcije, a osim porodice koja me je tada podržala, niko drugi nije imao sluha za tako nešto. Ali mi smo toliko čvrsto verovali u tu ideju, i dalje smo puni entuzijazma”, kaže Sanja Knežević.

Dodaje da je na ideju o projektu došla kao student arheologije sa 23 godine i da je zajedno sa svojom porodicom za kratko vreme uspela da rekonstruiše pet kućica i vrati im stari sjaj.

Sanja se sada, pored etno-turizma bavi i digitalnim komunikacijama, pa to sada pomalo baca u drugi plan biznis koji je pokrenula. To iskustvo joj je, kako kaže, pomoglo da savlada sve aspekte preduzetništva i da „nauči da uči u hodu”.

„To je kao vrtlog koji vas uvlači, u nekim trenucima nisam znala šta se dešava, samo da moram da se prilagodim”, kaže Sanja.

Prema njenim rečima, kada je došla na ideju, svi članovi njene porodice odmah su se sa njom složili, pa su i energija i entuzijazam pratili značaj te inicijative da se napravi jedan kulturno-turistički kompleks i otpočne posao u kom će svi uživati.

“To je bio naš životni projekat i prilika da porodicu koja je u tom trenutku bila raštrkana po čitavom regionu ponovo okupimo, da zajedno radimo na nečemu što će nas povezivati sa prošlošću i dati potpuno novu dimenziju budućnosti”, objašnjava Sanja Knežević.

Cilj realizacije kako kaže bio je i da se svetu pokaže Srbija onakva kakva nije viđena, odnosno onako kako je izgledala u prošlom veku, kada su ljudi imali duha i bili okrenuti jedni prema drugima, kada su voleli svoju zemlu i radili na njoj uživajući u svakom trenutku.

Da Vas podsetimo:  Računica povratnika: Poslušati predsednika ili ponovo tražiti posao u Nemačkoj

“I sve to kroz samo jedan zaseok koji je već sa rađanjem ideje počeo da živi svoju bajku”, dodaje sagovornica Nove ekonomije.

Slatkovac se inače nalazi u selu Latkovac, što je teritorija Opštine Aleksandrovac, a tokom godine, izuzev ove u njemu organizuju različita kulturna dešavanja, pozorišni festival, festivali klasične i izvone muzike umetnički kampovi, slikarske kolonije, kampovi za decu iz dijaspore.

ŠTA PORUČITI MLADIM PREDUZETNICIMA

Sanja kaže da u nekim trenucima tokom realizacije projekta ni sama nije znala šta joj se dešava, ali je znala da mora da se prilagođava i da mora da se uči u hodu.

“To mi je sve bila odlična priprema za sve ono što me je kasnije sačekalo na putu razvoja mog profesionalnog života”.

Sada kada vrati film, kaže da pomisli kako je to bilo naivno i kako je sve mogla da smisli samo 23-ogodišnja studentkinja. Međutim, rezultat je da su samo devet meseci nakon početka građevinskih radova primili prve strane goste. Programima koji nisu uobičajeni za domaći ili seoski turizam uspevaju i da ih, kako kaže, zadrže.

Veliki motiv je bio i da se radi zbog otplate kredita, a promocija zaseoka krenula je kada i građevinski radovi.

Izvor: Nova ekonomija

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime