Negde više od godine dana potom, jula, ili avgusta 1935, inženjer Petrović je stigao u Berlin noseći sobom Teslin projekt novog oružja s namerom da preda sovjetskom vojnom atašeu pri ambasadi u Berlinu. Primetio je da ga prati nemačka tajna policija. Slučajem, u to vreme, dolazi iz Pariza čuveno kulturno-umetničko društvo “Nacionalno pozorište – Odeon”, koje će gostovati u Berlinu mesec dana. Petrović je zapazio na uličnim plakatima da glavnu ulogu u predstavama ima Srbin – Mihailo Kovačević Mišel i on će biti taj koji će rešiti problem!
Posećujući predstave, inženjer Petrović se tako upoznao s čuvenim glumcem, rediteljem, prevodiocem, pozorišnim istoričarem i piscem memoara – Mihailom Kovačevićem Mišelom, rođenim u Beogradu, na Vračaru. Otac mu je bio novinar, brat lekar u Lazarevcu, po kome će gradska bolnica dobiti ime “Dr Đorđe Kovačević”. Tako se Teslin inženjer zbližio sa zemljakom Mihailom, i zadobivši poverenje zamolio ga da preda jednu fasciklu sovjetskom vojnom atašeu.
Posle dvadesetak dana, kada su se ponovo sastali, Mihalo je upitao svog novog prijatelja Petrovića šta je to tako važno bilo u fascikli? Inženjer Petrović mu je odgovorio da je u njoj bio “Projekat artiljerijskog razornog oružja – višecevni topovi, koji se pale na struju, kao poklon Rusima od našeg velikog naučnika Nikole Tesle”!
Tako se Teslin projekat 1935. godine našao na Staljinovom stolu u Moskvi. Staljin je okupio stručnjake, inženjere i maršale i zatražio njihove ocene o svrsishodnosti oružja. Svi su bili oduševljeni, posebno maršal Mihailo Nikolajevič Tuhačevski, koji je predložio da se sovjetska armija obavezno njime naoruža, koje će nazvati ruskim imenom “Kaćuša”. Tako je posle dve godine napravljen u jednom primerku i isproban Teslin “višecevni top sa paljenjem na struju”. Ali te godine Staljin će likvidirati Tuhačevskog, koji je inače bio zagovornik nove doktrine “dubinske operacije” s tenkovskim jedinicama kao nosioca udara i proboja.
Vojnim udarom 27. marta 1941. godine, Vojska kraljevine Jugoslavije odložila je početak Hitlerove operacije “Barbarosa” na SSSR za više od mesec dana. Tako su nemački tenkovi sa zakašnjenjem napredovali po smrznutom snegu ka Moskvi i zapretili opkoljavanje u operaciji “Tajfun” početkom oktobra 1941. Žukov nije više imao rezervi. Staljin je od juna (do novembra) izgubio 3.000.000 vojnika. Kada je upitao šta bi spaslo Moskvu, dobio je odgovor – rezerve! “Svaki idiot”, prasnuo je Staljin, “umeo bi da odbrani grad s rezervama”! Imao je svega još 15 tenkova, na šta je Maljenkov primetio da je to sve što je ostalo! Iz izmeštene fabrike za “kaćuše”, koju je Staljin nužno stavio u pogon u Južnom Sibiru, još one nisu stizale.
Informativna služba Rajha u Berlinu je objavila da je Rusija “gotova”, ali Staljinovo gvozdeno, i štedljivo, rukovanje rezervama, sjedinjeno s Žukovljevim vrhunskim i brutalnim načinom borbe, ostavljalo je posledice Nemcima; njihova vozila stradala su u ledu i blatu, a ljudstvo se premaralo i smrzavalo. Videlo se da zakašnjenje od gotovo mesec dana zbog Hitlerove odluke da napadne Jugoslaviju vodi u katastrofu! Nemci su se ponovo zaustavili radi pripreme za završni udarac, ubeđeni da je Staljin iscrpeo sve ratne izvore!
Staljinova Dalekoistočna armija od 700.000 ljudi bila je prema granici s Japanom, ali krajem septembra, Rihard Zorge izvestio je (12.10) da Japan neće napasti Rusiju. Kaganović je organizovao neprekidne železničke transporte, koji su za kratko vreme premestili 400.000 odmornih vojnika, 1.000 tenkova i 1.000 aviona preko evroazijskog beskraja, u jednom od najodlučnijih logističkih čuda Drugog svetskog rata. Poslednji voz krenuo je 17. oktobra i ova tajna vojska počela je da se grupiše pozadi Moskve i naoružava “kaćušama”.
Rat se primakao Kremlju. Mikojana je 28. oktobra oborila eksplozija bombe. Maljenkov je radio na Starom trgu; kad ga je Staljin pozvao u Kremlj i čim je izašao, nemačka bomba je razorila tu zgradu. Protivnapadi su se utopili u snažnu nemačku ofanzivu kao poslednji zalet “Tajfuna” ka Moskvi. Staljin je ponovo pozvao Žukova i pitao da li može da odbrani Moskvu?
“Držaćemo Moskvu, u to nema sumnje. Ali trebaju nam još najmanje dve armije i bar 200 tenkova” zapomagao je Žukov. Staljin mu je poslao armije, ali “tenkova za sada nemamo”! Ali Žukov je do 5. decembra doveo Nemce u pat poziciju, izgubivši 155.000 vojnika za 20 dana. Hitlerov “blickrig” je praktično propao. Staljin 6. decembra Žukovu daje tri nove armije i naređuje veliku protivofanzivu na četiri najbliža fronta. Tako će Žukovi uragani “kaćuša” potisnuti Nemce 250 do 300 km od Moskve.
Zahvaljujući Teslinim “raketnim višecevnim topovima s paljenjem na struju” bitka za Moskvu bila je Staljinova prva pobeda nad Hitlerom u Drugom svetskom ratu! Ali, verovatno, očajni nemački Firer svoj bes će iskaliti i godinu dana kasnije šaljući svog specijalca, Ota Skorcenija, u Njujork da mučki likvidira srbskog i svetskog naučnika i pronalazača na glasu, Nikolu Teslu!
Izvor: srpskistav.com
