O omladinskom radu u Sloveniji i drugim srodnim temama, za Pančevo Si Ti govori Matej Cepin, direktor Socijalne akademije iz Ljubljane
Kada pomislimo na Ljubljanu i omladinski rad, prva stvar koja nam pada na pamet je veliki uspeh koje su organizacije civilnog društva ostvarile time što su se izborile da omladinski rad bude prepoznat kao zvanično zanimanje u Sloveniji. Jedan od generatora tog uspeha je svakako i Socialna akademija, organizacija koja se nalazi u samom srcu Ljubljane, i okuplja na desetine omladinskih radnika, na stotine mladih i upravlja inkubatorom za generisanje društvenih ideja. U razgovoru sa Matejom Cepinom, direktorom Socijalne akademije, razotkrivamo ko je zapravo ovaj omladinski radnik, čime se bavi i šta za njega predstavlja omladinski rad.
PANČEVO SI TI: Ko je zapravo Matej Cepin?
MATEJ CEPIN: Zahvalan sam izviđačima jer su od mene napravili čoveka koji ima svoj obraz, koji ima svoj put, svoje talente, svoju nišu gde je najbolji. Kada sam bio mali nisam imao hrabrosti da pričam pred deset ljudi, a kamoli na nekom važnom događaju. Sećam se dobro da sam u jednom trenutku dok sam bio u izviđačima pričao pred 5.000 ljudi na Prešernovom trgu. Tako sam se zapravo i zainteresovao za omladinski rad i uticaj omladinskog rada na razvoj mladih. Kasnije sam kao student Fakulteta za računarstvo mnogo razmišljao o tome šta mi je primarno u životu, kompjuteri ili hobi, odnosno aktivizam. Malo pre nego što sam diplomirao shvatio sam da ću se baviti omladinskim radom. Te 2002. godine bilo nas je samo 50 profesionalnih omladinskih radnika u celoj državi. Imao sam sreće da budem izabran za potpredsednika Nacionalnog omladinskog saveta, a 2004. sam učestvovao u osnivanju Socijalne akademije i ta dva trenutka su mi umnogome odredila život. Danas sam otac četiri devojčice i radim u proseku deset sati dnevno, dok uveče redovno gledam YT i TEDex.
PST: Kako je nastala Socijalna akademija?
CEPIN: Najpre je Socijalna akademija bila edukativni program jedne organizacije, i to je zapravo bio 20-nedeljni kurs za aktivno građanstvo. Dešavao se od 1995. do 2004. godine. Kurs je bio intenzivan i „šaren”, bavio se ekonomskim pitanjima, istorijom, aktivizmom… Te 2004. godine su se u tom programu pojavili neki novci viška na računu i starija gospoda su nam ponudili da stvar preuzmemo i uradimo nešto pametno sa 8.000 evra početnog kapitala. Oberučke smo prihvatili izazov i osnovali smo Socijalnu akademiju.
PST: Koja je misija Socijalne akademije?
Naš model je usmeren na pojedinca, potom grupe odnosno timove i na kraju na celo društvo. Pojedincu je potrebno znanje, kompetencije i veštine, timovima je potreban zajednički prostor za rad – inkubator, dok je vraćanje ljudskog dostojanstva potreba svakog društva. Naša vizija je, a polako postaje i realnost, da imamo kuću na tri sprata: na prvom spratu pojedinac stiče neophodne kompetencije, kada se dovoljno osnaži ide na drugi sprat gde se sreće sa drugim pojedincom i u inkubatoru počinju da stvaraju, radeći na realizaciji sopstvenih ideja. Potom idu na treći, think tank, sprat gde zajedno generišu rešenja koja imaju za cilj da pozitivno utiču na društvo.
PST: Šta za tebe predstavlja Socijalna akademija? Šta je to što vi radite, a drugi ne rade?
CEPIN: Posao. Dete. Kreativni prostor za igru i izgradnju ličnog brenda. Uvek sam želeo da radim sa ljudima koji imaju dobre ideje, međutim nikada mi se nije desilo da radim sa takvim ljudima, jer nama u Socijalnoj akademiji uvek dolaze ljudi koji možda nemaju dobre ideje, već dođu kod nas i osnaže se i potom idu dalje. I to je prava vrednost Socijalne akademije, jer mi ne radimo sa ljudima koji imaju ideju, mi radimo sa ljudima, radimo na njihovim vrednostima i kompetencijama, u našem habu kreiramo prostor za njihov razvoj. Nama je važno da razumemo i volimo osobu koja je došla kod nas, kojoj pomažemo da poraste.
PST: Zašto radite sa ljudima koji nemaju dobre ideje?
CEPIN: Ja jako verujem da postoji 15 ljudi kojima sam ja poslan i koji su meni pomogli da budem tu gde sam sada, i ja sam zahvalan svim tim ljudima. Zahvalan sam i na prilici da mogu da živim od svog rada. Zahvalan sam im jer smo mi sada u prilici da pomognemo nekim drugim mladim ljudima da žive od svog rada. Mi to radimo kroz rad u zajednici: povezujemo ljude, umrežavamo ih i osnažujemo da pokrenu i realizuju svoje inicijative i da reše probleme do kojih im je stalo. Verujem da nas troje imamo sinergije za deset projekata. Ako bi se dovoljno dobro sreli i ako bi se našli blizu sve je moguće. Drugi format su dugoročani programi mentorstva – radimo sa mladim osobama sa ciljem da im pomognemo da realizuju svoje ideje.
PST: Kako ste hakovali omladinski rad?
CEPIN: Slovenija je tokom 2017. godine prepoznala omladinski rad kao zanimanje i uvrstila ga u nacionalni okvir kvalifikacija. Svi praktičari/ke omladinskog rada su sada u prilici da validiraju svoje kompetencije pred nacionalnom komisijom sačinjenom od licenciranih omladinskih radnika. Proces zagovaranja je bio spor i pored toga što je Zakon o javnom interesu u omladinskom sektoru stupio na snagu još 2010. godine, na prepoznavanje zanimanja omladinskog rada se čekalo punih sedam godina. Pored organizacija civilnog društva najveći doprinos prepoznavanju omladinskog rada kao zanimanja doprineo je Ured za omladinu Ministarstva za obrazovanje, nauku i sport. Njihova inicijativa je presudila.
PST: Poruka za omladinske radnike i radnice u Srbiji?
CEPIN: We have to develop our own body of knowledge. Svaka zemlja treba da razvije svoj korpus znanja o omladinskom radu. Kao što je prvo postojala filozofija pa se onda otcepila psihologija jer je dobila svoj korpus znanja. Treba da napišemo knjige u kojima ćemo obrazložiti fundamente omladinskog rada, potom istaći uticaj omladinskog rada na razvoj mladih, objasniti zašto omladinski rad nije isti kao formalno obrazovanje, zašto se razlikuje od neformalnog obrazovanja, obrazložiti važnost procesnog planiranja itd. Dobro se sećam da ste pre nekoliko godina bili daleko ispred nas u korpusu znanja, samo tako nastavite i verujem da ćete uskoro ostvariti zacrtane ciljeve.
Deniz Hoti
Intervju sa Matejom realizovan je u saradnji sa Nacionalnom Asocijacijom Praktičara/ki Omladinskog Rada i sa SMart kolektivom
