Kako je živeti i raditi u getu

0
237
Živojin Rakočević / Foto: YouTube screenshot

Živojin Rakočević, novinar i književnik sa Kosova i Metohije, peti je dobitnik nagrade „Aleksandar Tijanić“, koju dodeljuje Udruženje novinara Srbije za borbenost u novinarskom izražavanju i za originalan novinarski potez.

U razgovoru za Sputnjik Rakočević objašnjava kako je to dobiti nagradu koja nosi ime čoveka kog je lično poznavao, ali i o tome kako je biti srpski novinar na Kosovu i Metohiji, i uopšte o novinarstvu u južnoj srpskoj pokrajini.

Nagrada važna za one o kojima pišem

„Nagrade su svakako važne, sa jedne strane, dok sa druge strane čovek mora da se od njih nekako i zaštiti i napravi distancu. Ali važne su i tim ljudima koji se pominju kroz moje tekstove i sve ono što sam radio, viđao i prepoznavao i u novinarstvu i u književnosti, u mom životu i životu mojih čitalaca“, kaže Rakočević.

„Naročito mi je važno što sam lično poznavao čoveka čije ime nagrada nosi i to su neke okolnosti i detalji da se zbog svega toga osećam dobro. Biti danas novinar na Kosovu, uz to i Srbin, posebna je priča“, objašnjava dobitnik nagrade.

„To je jedan kontekst u kom mi moramo da znamo da je ovo prostor na kome je ubijeno sedam novinara srpske nacionalnosti i sedam novinara Albanaca i da se o tome, na žalost, premalo govori. Ni jedan slučaj nije istražen, kada govorimo o onima koji su stradali, ali i o Đuru Slavuju i Ranku Peraniću, o kojima se ništa ne zna već 21 godinu“, naglašava naš sagovornik.

Najviše ubijenih novinara na KiM

On podseća da su oni oteti 1998. godine, što je bila prva otmica novinara, da bi se taj broj do 2005. godine popeo na 14 otetih, nestalih i ubijenih novinara i Srba i Albanaca.

„U tom kontekstu ovo je verovatno prostor sa najviše stradalih novinara na teritoriji bivše Jugoslavije. Mnoge se stvari znaju, ali ovde vlada zavet ćutanja, mi smo postavljali sedam ili osam puta ploču otetim novinarima i isto toliko puta je rušena. Tek je prošle godine jedan počinilac na kratko priveden pravdi i novčano kažnjen zbog rušenja spomen ploče otetim novinarima“, objašnjava Rakočević.

Da Vas podsetimo:  Ružičasti ud

Osim ovog konteksta, naš sagovornik kaže da postoji i onaj drugi, koji je dnevni, gde živite tu zatvoreni, kako kaže, u zatvorenoj sredini.

„Iz te zatvorene sredine vi treba da pređete taj nevidljivi zid, da tamo radite normalno, da otvarate bolne teme, da se susrećete sa ljudima… Da ove koji su u getu izvadite iz geta, a da ove koji ih ugrožavaju na različite načine predstavite javnosti, nadajući se da ćete ih tako zaštititi“, priča Rakočević.

Privrženost Kosovu i Metohiji

U obrazloženju žirija koji je Rakočeviću dodelio nagradu navodi se da je on jedinstveni novinar u srpskom medijskom prostoru. Da uspeva, navodi žiri, da čistu novinarsku formu obogati literarnim opisima ljudi i događaja, što njegove članke, izveštaje i reportaže izdvaja iz svakodnevne novinarske produkcije.

„Njegova lirska privrženost Kosovu i Metohiji, sposobnost da od običnih ljudi pored kojih živi i od čijih ispovesti zida potresna svedočanstva o srpskom opstanku na Kosovu i Metohiji stvori kredibilne i autoritativne novinarske izvore. Njegovo je umeće i da istorijskim činjenicama i ličnostima podari novi život kroz priče o sadašnjosti“, navodi žiri.

Rakočević je danas, između ostalog, i direktor Doma kulture u Gračanici i član Saveta Agencije za borbu protiv korupcije.

Dobitnik je nagrade „Milan Pantić“ za istraživačko novinarstvo i hrabrost u izveštavanju o pogromu Srba 17. marta 2004. godine, Brankove nagrade Matice srpske u Novom Sadu, Univerzitetske nagrade u Prištini i brojnih književnih nagrada i priznanja.

Nagrada će Rakočeviću biti uručena u subotu 21. decembra u 13 časova u Pres centru UNS-a.

Izvor: rs.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime