Oko 600.000 radnika iz privatnog sektora zaradu prima sa zakašnjenjem od mesec, dva ili više, dok oko 50.000 zaposlenih u preduzećima širom Srbije uopšte ne prima platu, upozoravaju iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije. Najgora situacija je, kažu, u tekstilnoj i prerađivačkoj industriji i metalskom kompleksu.
Preduzeća koja ne isplaćuju redovno zarade treba staviti na stub srama, kažu sindikati. Navode primer Hrvatske, u kojoj postoji javna lista sa takvim preduzećima. Da to postane praksa u Srbiji, predložili su, kažu, prošle godine, kada se menjao Zakon o radu, ali nije bilo zainteresovanih.
„Evropska zakonodavstva poznaju i krivičnu odgovornost poslodavca koji ne uplati zaradu zaposlenom. U Nemačkoj je predviđena kazna zatvora od tri do pet godina“, kaže Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije.
Međutim, dodaje da to u Ministarstvu rada nije naišlo na odobravanje, tako da sada u Zakonu o radu postoji samo novčana kazna.
„Iskreno da vam kažem, dugo sam u ovom poslu, ne znam da je jedan poslodavac platio kaznu zbog neisplaćenih zarada“, ističe Savićeva.
Glavni razlozi za neredovne isplate su nelikvidna privreda i preopterećenost preduzetnika velikim brojem nameta, smatraju u Uniji poslodavaca. Ne protive se da nesavesni poslodavci budu kažnjeni.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije očekuje da država povuče ozbiljnije korake i da se takve stvari ne deševaju.
„Moram da vam kažem da stranci sa kojima dolazimo u dodir prosto ne mogu da shvate da je moguće da neko radi nekoliko meseci, a da pritom ne primi platu. Oni se pitaju zašto taj uopšte radi, kako je moguće da živi ako ne prima zaradu“, dodaje Atanacković.
Od početka ove godine inspektori rada su, tvrde, doneli više od 1.000 rešenja kojima se poslodavcima nalaže da isplate zarade, i podneli oko 700 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv takvih poslodavaca. Poslednjim izmenama Zakona o radu zaposleni bi trebalo lakše da dođu do svog novca.
Goran Marković iz Ministarstva za rad navodi da je uvedena mogućnost da zaposleni na osnovu obračuna zarade imaju mogućnost da se direktno obrate sudu. Taj obračun zarade ima snagu izvršne isprave, kaže Marković.
Zaposlenima se, dodaje, omogućava da naplate svoja potraživanja od poslodavaca.
U praksi ovo zakonsko rešenje ne funkcioniše, ističu sindikati.
„Obračunski listić apsolutno nije javna isprava, i apsolutno nije dovoljan da bismo naterali poslodavca da nam isplati zaradu koju nam duguje. Ukoliko želite da naplatite, morate u privrednom sudu povesti postupak, spor i redovnim putem doći do svog potraživanja. To traje godinu dana, ili duže“, kaže Ranka Savić.
U Poreskoj upravi nisu hteli pred kameru, a na pitanja uopšteno odgovaraju da kontrolišu obračun poreza i doprinosa na zarade, napominjući da je, u slučaju kada zarada nije isplaćena, poslodavac dužan da obračuna i plati doprinose na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.
Tamara Tankosić
RTS
U članku citirana „sindikalka“ Ranka Savić verovatno ne poznaje dovoljno situaciju ni u Srbiji a kamoli u Nemčkoj! Nije istina da se u Nemačkoj zatvorom kažnjava neisplata prindležnosti. Ako vam poslodavac ne plti imate jedinu mogućnost da ga opomenete više puta pa onda, ako i dalje ne plaća, da mu date momentalni otkaz i da idete na Radni sud i da se prijavite Agenciji za zaposljavanje od koje ćete dobijati smanjene prinadležnosti za određeno vreme dok ste bez posla. Posle presude u vašu korist možete, ako on uopšte ima novca, da poslodavcu zaračunate pored neisplaćene plate i vaše troškove, kamatu itd. Ako nema para, ili imovinu koja se može zapleniti, možete jedino da ga oterate u bankrot. Čak i kod novodonetog zakona o minimalnim platama (važi od 1.1.2015.) od 8,5 € na sat, ako se tog zakona poslodavac ne pridržava, nije predviđena zatvorska nego novčana kazna koja može da ide i do pola miliona evra! Zatvorska kazna za poslodavce u slučaju neplaćanja prinadležnosti je moguća samo ako on teže štedti državu -npr. ako vam je duže odbijao porez na platu a novac nije uplaćivao državi ili ako utaji doprinose za bolesničko i penziono osiguranje i to čini više puta sa više zaposlenih, drži radnike „na crno“ isl. Onda je zatvor moguć. Svde drugo se lupa o glavu radnika koji nije dobio platu a još uvek radi očekujući boljitak.