Kako se “olakšava” opštinska kasa i upropašćuje država (2)

0
924

Recept za nenamensko korišćenje opštinskih budžetskih sredstava veoma je prost i rasprostranjen je širom Srbije. Metod je krajnje primitivan i, nažalost, veoma efikasan. Najpre se traži novac za nekakav projekat, izgradnju, popravku, rekonstrukciju i slično. Naravno, novac ne može dobiti svako, nego samo oni „izabrani“, koji imaju dobru vezu u opštinskoj upravi i vlasti. Uglavnom su to partijski „prvaci“, nekada „žuti“, a danas opet oni isti, ali „unapređeni“. Oni vedre i oblače u svojim sredinama, bez obzira koja je stranka na vlasti. Na primer, u Lukićevu (selo u opštini Zrenjanin), od 2000. godine za sve se pita izvesni Dragan Stanišić, čovek koji je, zahvaljujući politici, uspeo da se postavi u selu kao nesporni i nedodirljivi autoritet. Kao portparolu DS-a u Zrenjaninu i poslaniku u Pokrajinskoj skupštini u doba dominacije Demokratske stranke, nije mu bilo teško da lažnim obećanjima godinama zamajava stanovnike sela u kome i danas živi.

Kada je 2012. godine Boris Tadić izgubio trku sa Tomislavom Nikolićem, mnogi funkcioneri DS u Zrenjaninu, počev sa Goranom Kneževićem, preleteli su u SNS. Među takvim preletačima našao se i Dragan Stanišić. U to doba Stanišić je bio sekretar Mesne zajednice. Kažu da je s njim zajedno „preleteo“ i tadašnji predsednik MZ Lukićevo, Novo Vojvodić, koji je godinama služio Stanišiću kao nekakva vrsta političkog „amortizera“.

Kao što smo već pisali, Dragan Stanišić je 2011. godine, onda kada je bio na vrhuncu političke moći, uspeo da iz opštinskog budžeta iskamči oko sto hiljada evra, da bi se u funkciju doveo užasno zapušteni seoski Dom kulture. Projekat rekonstrukcije Doma kulture uradila je firma „Radprojekt“, na čelu sa inženjerom i, kažu, vrhunskim stručnjakom Zlatkom Radovanovićem, inače stanovnikom sela Lukićeva. Pomenuti projekat urađen je temeljno i veoma precizno, ali, videćemo, poslednju reč u nekoj vrsti „političkog inženjeringa“, dao je – ko bi drugi – već pomenuti DS ili SNS preletač Dragan Stanišić. Naime, Stanišić i drugi čelnici sela menjaju projekat i umesto krova sa kosinom i nadzidom (kao na gornjoj slici), oni odlučuju da se postave samo limene table sa minimalnim nagibom, tako da i nakon rekonstrukcije Dom ima isti vanjski izgled kao i ranije, ali sada je zaštićen limenim pokrivačem.

U detaljnom planu „Radprojekta“ iz rekonstrukcije je izuzet samo deo u kome se nalazila seoska ambulanta i Mesna kancelarija, pošto je taj prostor već ranije bio uređen (videti ovde; klikni na zadnju sličicu u 3. redu odozgo). Ako uporedimo sliku Doma iz projekta sa onim kako Dom danas izgleda, videćemo da je veoma malo urađeno od onoga što je projektovano, a za šta je dobijeno oko 100.000 evra iz opštinske kase, to jeste, od građana zrenjaninske opštine. Da ponovimo, od svega što je trebalo da se uradi, najpre su postavljene limene table na krov. Teško je utvrditi koje su limene table korišćene, ali, gledajući sa tla, reklo bi se da su one pojedinačno dimenzije oko 3m2. Cena jedne takve table lima iznosi oko 2000 dinara. Da zaokružimo na 20 evra, to jeste oko 7 evra po kvadratu. Uzmimo da Dom kulture ima, otprilike oko 1500 kvadratnih metara, ispada da je za limeni pokrivač dato oko 11.000 evra. Tu su i gredice, danas po ceni od 250 evra za oko 200-250 metara dužnih. Da kažemo da je na Dom utrošeno oko 5000 metara dužnih, to bi moglo da iznese (za gredice) dodatnih 5.000 evra, što ukupno čini 12.000 evra. I da tome dodamo da je za rad plaćeno još, na primer, 5.000 evra, iako to u suštini nije toliko zahtevan posao, jer sve to jedna uhodana ekipa može da uradi za dva tri radna dana. Dođosmo do cifre od 17.000 evra. Ako tome dodamo nešto unutrašnjih radova u holu Doma, ne više od 10-15.000 evra, dolazimo do cifre od oko 34.000 evra. Pa neka je i celih 40.000, pa i 50.000 evra, ostaje da se vidi šta se desilo sa ostatkom od 50-60.000 evra.

Svakako da je gornja računica napravljena nagrubo, ali odmah se može primetiti da je za takav posao nemoguće utrošiti više od 30-40.000 evra, a i po ekstremno naduvanim računima nikako više od 50.000 evra. I to bi, pretpostavljamo, bila prevelika cena za ono što je spolja i unutar doma urađeno tokom 2011. godine. Sam sekretar MZ Lukićevo je te 2011. godine rekao, da će se rekonstrukcija Doma obaviti u dve faze: prvoj fazi krov, a u drugoj „predviđena je totalna rekonstrukcija objekta, što podrazumeva sanaciju sanitarnog čvora, zidova, plafona, prozora, vrata, kao i vodovodne, kanalizacione i električne mreže“ (videti ovde). U drugoj fazi, o kojoj je govorio sekretar MZ Lukićevo 2011. godine, urađen je samo hol Doma, postavljene su nove pločice, okrečeni zidovi i stavljene gipsane ploče na plafon, ugrađena PVC stolarija. Uz to urađen je plafon od gipsanih ploča u bioskopskoj sali, koji je u međuvremenu, usled nemara, na više mesta oštećen i polomljen. I tu se rekonstrukcija završila, kažu, nestalo para!

Problem u srpskom društvu je, čini se, najviše u tome što se javno mnjenje naviklo da se novčana sredstva građana zloupotrebljavaju, da se to smatra sasvim normalnim. Valjda, ko je bliže vatri, bolje se ogreje, čak se ni dima ne nadimi. Indolentnost naroda u ovakvim slučajevima potpuno je neobjašnjiva. Kao da novac, koji se na ovakav način pretače u privatne džepove, uopšte nije njihov. Kao da je u pitanju Alajbegova slama. Jedino, valjda ostaje žal za tim, kako to da se i ja ne nađem bliže vatri, to jeste, narodnim novcima, pa da se i sam malo „potkrpim“! Ko god uđe u glavni deo doma, bioskopsku ili pozorišnu salu, odmah će primetiti da su tu radovi naglo prekinuti. Sve je ostavljeno raskopano, nedovršeno. Toalet u zadnjem delu pozornice (bekstejdž), pored garderobe, napušten je iznenadno, kao da je izbio rat, pa sav svet negde trenutno izbegao, nestao. Takav prizor jasno govori da se tu nije radilo o nedostatku sredstava, jer je toalet praktično završen, polepljene pločice, tako da je to samo malo trebalo da se finišira i očisti. Ali, gospoda iz bivše Mesne zajednice je odnekud odlučila da se u sred zahuktanog posla sve napusti. Da li je potrebno da se posebno objašnjava zašto je tako postupljeno?

D. Gosteljski

Kako se „olakšava“ opštinska kasa i upropašćuje država (!)

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime