Kako se vodi državna politika Srbije!?

Vučićeva privatna politika o Kosovu i Metohiji!?

Svi pokazatelji na osnovu izjave ministra spoljnih poslova Srbije i lidera SPS Ivice Dačića su da vlada Srbije nikada raspravljala o razgraničenju na Kosovu i Metohiji i to ukazuje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodio privatnu poliitku uvlačeči vladajuću koaliciju, ministe i poslanike u privatni pa i avantursitički predlog. Nakon blokade posredovanja EU između Prištine i Beograda u vezi formiranja ZSO Predsednik Srbije je pokrenuo hipotetičku priču o „razgraničenju“ kao nepoznatu opciju i u vladi i parlamentu i suprotno Ustavu Srbije i rezoluciji 1244SBU. Nakon toga slede oštri potezi Prištine i mera koje su štetne po interese Srbije i Srba na KiM. Priština uključuje preko Hašima Tačija model razmene teritorija u državu Kosovo pre svega opštine na jugu Srbije Preševa i Bujanovca. a onda slede ekonomske mere Prištine, formiranje Vojske Kosova a sve pod uz podršku moćnih država EU i SAD. Predsednik Srbije zbog „razgraničenja“ ulazi u sukobe i sporove sa vladikama i Sinodom i Saborom SPC što slabi političku poziciju Srbije i unosi vid političke polarizacije. Model „razgraničenja“ koji nikada nije bio na vladi podržavaju ministri u vladi pre svega ministar odbrane Aleksandar Vulin i drugi kao i deo poslaničke većine SNS i SPS stvarajući političku konfuziju.

Politički „avanutuzam“ Predsednika Srbije o Kosovu i „razgraničenju“?

Predsednik Srbije na osnovu svojih procena saopštava javnosti da je njegov plan „razgraničenja“ propao i da slede teške posledice po Srbiju i Srbe na Kosovu i
Metohiji iako niko mije poznato šta to znači „razgraničenje“.Zapad je pre svega EU odbacila model razgraničenja, a nema jasnog stava ni SAD dok Rusija i Kina inisistiraju na rezoluciji 1244SBUN. Tako se predsednik Srbije „zaglavio“ između svoje projekcije „razgraničenja“ na Kosovu i Metohije, i one koja je u domenu globanih interesa Zapada i Istoka ali i Ustava Srbije. Predsednik Srbije je ušao u sopstveni „politički lavirnit“ koji sada traži „izlaznu strategiju“ u skupštinskoj raspravi koja o Kosovu i Metohiji nije vođenja godinama a predsednik je preuzeo odgovornost za državnu poliitku bez stava vlade i parlamenta. Stabilnije demokratije bi tražile odgovornost vlade i predsednika države ali je u Srbiji dugo definisana strategija da predsednik države ili vlade koji ima poslaničku većinu ne uvažava institucije niti se sa njima dogovara već se vodi privatna ili „kabinetska“ politika nepoznata za narod građane i političke partije. Opozicija ima obavezu u ime građana koji su je birali u parlament pošto nije bila uključenja u državnu politiku o Kosovu i Metohiji i modelu razgraničenja, da jasno iskažu svoje stavove u ime sopstvenog legitimiteta i političkog legaliteta.

Tomislav Kresović
Izvor: Vidovdan.org