Kako su se interesi Amerike i Nemačke ponovo poklopili…

0
745

I Vašington i Berlin žele brzo rešenje kosovskog pitanja, ali iz različitih razloga. Dok bi Nemačka da kontrolom Kosova kontroliše i Beograd, Americi je cilj da na Kosovu instalira NATO i tako zaokruži zonu koju vojno kontroliše, pre svega zbog straha od uticaja Rusije. Ipak, na sastanku G7 oba koncepta našla su se u zajedničkom saopštenju.

Dvostruki aršini međunarodne zajednice, pre svega Zapada, kada je reč o Srbiji i Kosovu odavno više nisu iznenađenje. Tako, ni zajedničko saopštenje sastanka država-članica Grupe sedam najrazvijenijih zemalja (G7) da i Beograd i Priština moraju da se angažuju na normalizaciji odnosa putem sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma nije novina, iako je na samom sastanku došlo do ozbiljnih nesuglasica između Amerike i Nemačke o politici prema Kosovu. Nemci su bili striktni u stavu da je Kosovo završena priča, dok je Amerika pokazala da bi podržala neko novo rešenje.

Kakav nam signal šalju zajedničkim stavom ako dve političke sile imaju različit pristup o rešenju konačnog statusa Kosova? Da li je rešenje u tom raskoraku uopšte moguće?

Bivši diplomata i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga Milisav Paić objašnjava da je signal vrlo jasan — i jedni i drugi žele što brže rešenje kosovskog pitanja.

Sasvim je druga stvar kako Amerika vidi to rešenje, a kako Nemačka, jer ga obe gledaju iz ugla svojih interesa.

„I jedni i drugi žele da se ovaj problem što pre reši i da Kosovo dobije svoj status u NATO-u i u Ujedinjenim nacijama kao nezavisna država. Otuda zajedničko saopštenje i pored evidentno različitih stavova o pitanju kako doći do tog rešenja. Amerika je u tom pogledu pragmatičnija jer je za njih Kosovo interesna zona pre svega zbog NATO-a i geostrateškog položaja“,navodi Paić.

Kada je reč o Nemačkoj, naš sagovornik objašnjava da ova evropska velesila ima donekle strah da bi se bilo kakva izmena vezana za Kosovo odrazila na Balkan, a i šire.

Da Vas podsetimo:  Parcela 142 na groblju u Zagrebu: Stotine ubijene srpske djece leži tu

„Nemci smatraju da bi, ako bi se rešenje sa Kosovom tražilo u pravcu izmena postojećih granica ili nečeg sličnog, to dovelo do domino efekta koji bi mogao da se odrazi pre svega na Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. Dakle, da dovede do nekih etničkih problema. A ako bi do toga došlo, to bi bio problem Evrope i pre svega i Nemačke i Francuske. To Nemcima u ovom turbulentnom vremenu za EU nikako ne treba. I tu se Amerika i Nemačka mimoilaze u mišljenju o pitanju rešavanja statusa Kosova“, napominje naš sagovornik.

Paić ne beži od toga ni da se, na neki način, preko Kosova sada Nemačka kao evropska i Amerika kao svetska sila, nadmeću koja će staviti „ključ u vrata“ pitanju Kosova, jer od toga može da zavisi dalja perspektiva Evrope uopšte.

„U tom kontekstu, Nemci stalno Srbiju pritiskaju time da ona nema kud osim u Evropsku uniju, a da li će u nju ući, zavisi od rešenja pitanja Kosova. To je pomalo licemerno jer, sa druge strane, kažu da od ulaska od EU nema ništa, pošto je 2025. samo orijentaciona godina“, podseća Paić.

Od velikog značaja je i činjenica da se Evropski parlament raspušta 16. aprila, što znači da je ostalo manje od 10 dana da se postigne sporazum Beograda i Prištine, u šta je teško poverovati.

Drugim rečima, ovo znači da će do kraja jeseni biti prazan prostor i ceo slučaj moraće da sačeka novu administraciju. Ako pobede nacionalističke struje u EU, postoji kod nekih opravdan strah da se posle toga više nikome neće žuriti da se nađe rešenje za Kosovo.

„Takođe, treba napomenuti da je ovde i bitka koja se vodi i oko Srbije preko Kosova, zbog straha od ruskog uticaja“, zaključak je našeg sagovornika.

Grupa sedam je okupljanje ministara finansija sedam industrijalizovanih zemalja sveta. Formirana je 1976. kada je Kanada pristupila tadašnjem G6: Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države.

Da Vas podsetimo:  Kobna vladavina nemorala

Ovo je moćna grupa koja ne uključuje nijednu zemlju u razvoju. Ove zemlje predstavljaju 58 odsto globalnog neto bogatstva sa 317 biliona dolara. Isto tako, zemlje G7 predstavljaju više od 46 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na bazi nominalnih vrednosti, i više od 32 odsto globalnog BDP-a na bazi pariteta kupovne moći. Evropska unija je takođe predstavljena na G7 samitima.

Ministri finansija ovih zemalja susreću se nekoliko puta godišnje da bi razgovarali o ekonomskoj politici. Njihov rad je podržan redovnim, funkcionalnih sastancima zvaničnika, uključujući i zamenike ministara finansija G7. Ovu grupu ne treba mešati sa G8, koja predstavlja godišnje okupljanje šefova vlade gore navedenih zemalja zajedno sa Rusijom. Ovoga puta, Grupa sedam je raspravljala i o sudbini Kosova.

Brankica Ristić
Izvor: sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime