Instagram je, objavljeno je danas, ugasio profil koji je Studentska kancelarija u severnom delu Kosovske Mitrovice otvorila u sklopu kampanje „Ne članstvu Kosova u Unesku“. Profil je, kako je objašnjeno, zatvoren ubrzo pošto je otvoren, jer su u Instagramu, slike spaljenih i razrušenih kosovskih crkava, manastira, groblja, okarakterisali kao „uznemirujući sadržaj“.
Zaista, kakve su to slike srpski studenti iz severnog dela Kosovske Mitrovice objavili na Instagramu a koje su toliko uznemirile one koji u ovoj društvenoj mreži odlučuju, i koje su mogle da uznemire one koji na Instagramu imaju otvorene profile? Na jednoj od tih slika vidi se, recimo, kako Albanci kidaju krst sa kupole crvke svetog Andreje u Podujevu, a pored je slika na kojoj se vidi kako pripadnici ID kidaju krst sa crkve u Siriji. Dve slike, a iste, gotovo do u detalj. Na drugoj slici vidi se kako Albanci maljevima razbijaju krst na crkvi svetog Đorđa u Prizrenu, pored, do u detalj ista slika iz Mosula! Jedina razlika što Kosovo i Albance primaju u Unesko, a teroriste iz ID i njihovu takođe kvazi državu za sada ne.
Još je mnogo slika razrušenih srpskih crkava, manastira, uništenih spomenika, prekopanih grobalja, razbacanih kostiju, iskopanih očiju svetaca na freskama koje su tu vekovima, bilo na ugašenom profilu srpskih studenata na Instagramu. Mnogo jada, mnogo zla, zaista, slike koje uznemiravaju.
Dakle, nisu Instagram i druge društvene mreže, ni čitav Zapadni svet, uznemirile akcije albanskih terorista, nije ih uznemirila činjenica da je za dan porušeno, spaljeno, sravnjeno sa zemljom 150 i više manastira, da su proterane hiljade ljudi, ubijene desetine, ne, to nikoga nije uznemirilo, Instagram i Zapad uznemireni su danas slikama albanskog orgijanja, golom istinom i golim činjenicama, pa te slike sada treba skloniti sa očiju javnosti.
Na prvi pogled, reklo bi se – radi se o sklanjanju istine ispred očiju zapadne javnosti i to par dana pred glasanje u Parizu o prijemu Kosova u Unesko. Jer, zaista, ove slike mogle bi da uznemire javnost i to onu kojoj bi trebalo objasniti kako to da se srpska verska i kulturna baština predaje u ruke, na čuvanje onima koji su je tako bestijalno uništavali pre samo desetak godina, i to u situaciji kada pokušaji albanizacije srpskih svetinja nikada i nisu zaustavljeni. Pa nam sada, dok svet aplaudira, iz Prištine podmeću da srpske manastire na Kosovu nisu zidali srpski kraljevi, nego neka divlja albanska plemena.
Ja bih, ipak, pre rekao da se ovde radi o nečemu drugom, o nečemu mnogo jednostavnijem. O nepodnošljivoj aroganciji, nepodnošljivoj netrpeljivosti, pa i ravnodušnosti, sa kojom deo Zapada, deo njihove elite, pa i dobar deo naroda gledaju na Srbe i Srbiju. Istina, činjenice koje dolaze iz Srbije, koje dolaze od Srba, njih jednostavno ne zanimaju. Ne žele ni da ih vide.
Ta arogancija, netpeljivost, direktno je, čini mi se, naslonjena na strahovitu antisrpsku propagandu koja tamo traje decenijama i prema kojoj, ništa crnje ni podlije nema od Srba. Gledao sam tako, pre neki dan, na srpskoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, američki film u kome glavnu ulogu igra poznata holivudska zvezda, i u kome Srbi maljevima ubijaju Bošnjake zarobljenike, masvno iz streljaju, a američki pilot iz oborenog aviona biva progonjen od Srba, naravno, jer je snimio masovne grobnice, u kojima su žrtve Srba i koje izgledaju gore nego u filmovima o Crvenim Kmerima i Pol Potu.
Pa kako onda takvi Srbi mogu da bude žrtve, njihova priča i njihove slike ne uklapaju se u propagandnu matricu odavno postavljenu. Slike koje su na Instagram postavili srpski studenti iz Kosovske Mitrovice kvare crno belu sliku o žrtvama i dželatima, mogle bi da dovodu u sumnju „istinu“ koja je nedodirljiva.
Zato je jednostavnije skinuti slike sa Instagrama, nema sumnji, nema nezgodnih pitanja, a Srbi su i tako krivi za sve, pa, shodno tome i za srušene svetinje na Kosovu.
Istina, jeste Instagram privatna kompanija, kao što je privatna i televizija u Srbiji koja prikazuje film u kome Srbi maljem ubijaju zarobljenike. Razlika je u tome što je ideja o nacionalnom interesu, o poštovanju sebe i svog naroda, u Americi malo drugačije postavljena.
Zoran Šaponjić
iskra.co
