Kako U PRAKSI funkcioniše Sporazum o READMISIJI

1
1852

migrRomen Louis, 31.8.2016.

Dana 18.09.2007, Srbija je u Briselu sa Evropskom unijom potpisala Sporazum o readmisiji. Stupio je na snagu 01.01.2008. Sve to u vreme po zlu zapamćenog, Borisa Tadića.

Tada tajmirana bomba, eksplodira nakon nekoliko godina, u vreme sadašnje. Vučićevo vreme.

Jedan od najpodmuklijih mehanizama postavljenih u tom Sporazumu, tiče se državljana „trećih zemalja“, dakle – ljudi koji su za nas, isto kao i za Evropsku uniju, STRANCI.

Član 3 Sporazuma o readmisiji:

„(1) – Srbija će prihvatiti, na zahtev države članice i bez posebnih formalnosti osim onih koje predviđa ovaj sporazum, bilo kog državljanina treće zemlje ili lice bez državljanstva koje ne ispunjava ili više ne ispunjava važeće uslove za ulazak, boravak ili nastanjenje na teritoriji države članice molilje, ukoliko je dokazano ili ako je moguće na osnovu podnetih prima facie dokaza verodostojno PRETPOSTAVITI (!) da lice u pitanju:

a – poseduje ili je u vreme ulaska posedovalo, važeću vizu ili dozvolu boravka izdatu od strane Srbije,

b – je na nezakonit način i direktno ušlo na teritoriju države članice, nakon što je boravilo, ili bilo u tranzitu kroz teritoriju Srbije.“

Nimalo slučajno, NIJEDNA zemlja na izbegličkoj ruti NIJE REGISTROVALA „IZBEGLICE“ I MIGRANTE, PRE SRBIJE. To je učinjeno jer se u gore navedenom Članu 3 navodi da će „izbeglice“ biti vraćane u prvu zemlju u kojoj su imale neki dokument, neku vrstu dozvole boravka, pre nego što su ušle u Uniju. Ta zemlja je u svakom slučaju – Srbija.

To je učinjeno posebno da bi se od readmisije poštedela Turska i posebno Grčka – pošto ogromna većina migranata prvo u Grčkoj stupi na tlo Evropske unije. Međutim, Grci ih onda bez registracije potisnu prema severu, prema Makedoniji koja je proglašena nebezbednom (pa ih ne mogu vraćati u nju), a onda je na redu Srbija. To znači da „zemlje molilje“ – odnosno zemlje u kojima „izbeglice“ traže azil, boravak ili šta već, mogu svakog od „izbeglica“ da vrate jedino u Srbiju (pored zemlje odakle izvorno potiče molilac). Kao da su preko Turske i Grčke preleteli.

Da Vas podsetimo:  Dugo putovanje u ćorsokak

Ovim je prekršeno mnogo međunarodnih konvencija i propisa koji tačno definišu šta je izbeglica i ko može imati takav status, prema čemu ispada da svaki izbeglica iz Sirije ili Iraka koji napusti prvu sigurnu zemlju u kojoj je njegov boravak bezbedan i obezbeđen kroz međunarodne mehanizme za brigu o takvim licima, GUBI status i tretman izbeglice, i postaje najobičniji NELEGALNI MIGRANT, koga svaka država ima pravo da protera.

Međutim, mediji odrađuju svoje, politički pritisci organizatora tih migracija koje su sve samo ne spontane, takođe deluju. I svet se povinuje.

Ali, da se sve ovo ne bi pretvorilo u suvo filozofiranje, evo jednog svežeg primera iz života.

Jedna iračka porodica, iz Bagdada, napustila je pre nekog vremena svoj grad i sam Irak. Prešli su u Tursku, zatim u rizičnom prelazu u krijumčarskim brodićima preko mora do Grčke. Put ih je dalje vodio preko Makedonije i Srbije prema zemlji njihovih snova – Nemačkoj. Da podsetimo da ovi Iračani kao i svi drugi njihovi zemljaci dolaze iz zemlje u kojoj traje građanski rat. Islamska država drži jedan dobar deo teritorije Iraka sa drugim po veličini iračkim gradom – Mosulom. To znači da Iračani, budući da beže iz države u kojoj je potpaljen i razbuktan ratni požar, prema praksi kakva je nama predočena – imaju pravo na STATUS IZBEGLICA, odnosno – da niko nema pravo da im odbije azil ili izbeglički boravak, pa čak ni Nemačka – odnosno tako je nama predočavano.

Oni dakle NISU neki ekonomski migranti iz Pakistana, Irana i odakle sve ne, za koje je i nama priznato da ih Nemačka neće prihvatati.

Međutim, desilo se da ih Nemačka, i pored toga što dolaze kao izbeglice, NIJE PRIHVATILA. Nemačka ih je odbila, a zatim im je velikodušno PONUDILA DA SAMI IZABERU KUDA ĆE BITI VRAĆENI – U IRAK ILI U SRBIJU !!! Oni svakako odaberu Srbiju, dođu i nastane se u Beogradu. Sada, u vreme pisanja ovog teksta oni žive u Beogradu, a zahvaljujući svojim arapskim vezama dobili su posao u jednoj arapskoj ustanovi u Novom Sadu.

Da Vas podsetimo:  Šta smo dobili novom nacionalnom strategijom za mentalno zdravlje

Međutim, ovaj tekst ne govori o njima. Oni su dobri i vredni ljudi koji u Srbiji sasvim sigurno neće praviti probleme. Oni se neće kao krpelji nakačiti na njen socijalni sistem i živeti na naš račun. Oni će raditi i živeti od svog rada. Ovaj tekst nije o njima.

Ovaj tekst govori o ODNOSU NEMAČKE (i uopšte Evropske unije i zapada) PREMA SRBIJI, kao prema kanti za đubre u koju se trpa sve ono što Nemačka, EU, itd, odbijaju da prime na svoju teritoriju. Nemačka dakle, kao nekakva turistička agencija, nudi teritoriju Srbije za naseljavanje migranata sa Bliskog istoka.

Ovaj tekst takođe ima za cilj i da pruži nekakvu predstavu o tome koliki je nivo manipulacije i laži koji nam se plasira o svemu što se potpiše sa Nemačkom, Evropskom unijom i drugim „partnerima i prijateljima“ na zapadu.

Zbog čega, od svih drugih država, baš Srbija? – Pitanje je samo retoričko. Na njega svi naslućujemo odgovor. Uloga koja je Srbiji namenjena je upravo uloga kontejnera za neželjene rase i populacije, za hemijski i nuklearni otpad, zatim uloga baze za eksploataciju sirovina i školovanog mladog mesa koje će biti lako asimilovati u nekom novom evro-unijatskom monstrumu. Srbija je, prema cilju iste te strategije, ujedno i jedna od teritorija namenjenih da budu tampon zona za usporavanje i eventualno zaustavljanje najezde muslimana na Evropu. Da se „islamska najezda“ – kako to vidi Evropska unija i njene države, zaglibi u blatu Srbije.

U takvoj situaciji je zločin ćutati – bilo kakav alibi da je u pitanju, u širokom luku – od zaklinjanja u naše „evropske prijatelje“, preko klanjanja pred „regionalnom stabilnošću“ širenja ponosa što eto – i mi ovakvi kakvi smo, nečim „zadužujemo“ Evropu, i pozivanja na krokodilske suze nad sudbinom tih „unesrećenih“ ljudi. Pa sve do širenja atmosfere straha o tome kako je Srpstvo pred ratom, i samo što nije ponovo bombardovano, osvojeno i uništeno.

Da Vas podsetimo:  Srbija na 52. mestu najmoćnijih zemalja sveta

Koliko god da ima istine ili neistine u gore navedenim „alibijima“ o ovoj temi se ne sme ćutati i ne sme sedeti bez reakcije, strateški i taktički osmišljene, i beskompromisno sprovođene.

facebookreporter.org

1 KOMENTAR

  1. Ne mozemo kriviti Nemacku, ni nikog drugog sto vlada koju biramo (glasanjem i neglasanjem) radi na stetu zemlje. Najezda migranata je uperena pre svega protiv Nemacke, a potom EU, a to sto im je u pocetku nametnuto da ucestvuju u igri „pretvarajmo se da su to kobajagi izbeglice“ protiv sopstvenih inetersa, samo dokazuje da njen glavni pokretac nije ni Saudi Arabija, koja je najveci finansijer, ni Turska, koja je glavni logisticar (primanje, smestanje i prosledjivanje prema Evropi), nego neko dovoljno mocan da utice na stav Nemacke, ili da privoli Grcku da prihvati tranzitnu ulogu (necemo nikog imenovati, samo cemo triput namignuti). Samo zbog uplitanja tog nekog mocnog u zvanican stav i reakciju Nemacke, EU je ispala „nespremna“ i „nemocna“ da zastiti sopstveni integritet. Kome to odgovara? Hmmm… triput namigni. Srbija je kolateralna steta zbog toga sto ju je u tu poziciju stavila sopstvena vlada, i ne mozemo prebacivati Nemackoj sto izmedju nasih i svojih interesa bira svoje. Zato je ne samo netacno, nego i kontraproduktivno kriviti Nemacku, ili bilo kog drugog. Receno je mnogo puta, nas najveci neprijatelj je izdajnicka klika na vlasti. A za to smo pre svega sami odgovorni. Kao sto peva Stulic: „Sloboda nije bozje seme pa da ti ga neko da…“

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime