Kakva korona, kakav crni Ustav i zakoni – izbori što pre

Srbija za par dana iz smrznute pozicije policijskog časa i vanrednog stanja uskače u toplu struju liberalnog poretka javnog života. Kako drugačije nego političkom odlukom poduprtom stručnim ćutanjem lekarske struke. Nema više drila vanrednog stanja (iako formalno još nije ukinuto); navodno sve zavisi od samosvesti građana, kao u Švedskoj – koja se inače nasukala na ovaj sprud. To je dobro. Kalimo se kao čelik – hladno-vruće, pa opet.

Ovo ipak nije sadizam vlasti. Ne bi oni tako da nisu prinuđeni faktorom vreme da održe izbore. A kad vas na nešto tera faktor vreme, onda je to objektivna okolnost. Eto, izbori se moraju održati „na vreme“. Ne mogu se beskonačno odlagati, kako u prologu ove najnovije političke kampanje u vreme vanrednog stanja i policijskog časa (25. aprila) reče nastojnica našeg parlamenta.

Ali, pogodite ko određuje to vreme koje se zove „na vreme“ – Ustav, zakoni ili neko iznad njih. Za današnju Srbiju to je trivijalno pitanje; pa valjda svi znaju. I stvarno, nekoliko dana posle uvodnih taktova prologa javio se (na praznik rada) sam kompozitor: izbori će biti održani „na vreme“, jer nema nikakvih razloga da se „pomeraju“. Štaviše, i pevačica prologa i kompozitor naglašavaju da će sve biti urađeno „u zakonskom roku“, tj. po Ustavu i zakonu.

Ovo je već muzika za teatar apsurda. U prošlom prilogu (vid. ovde) pokazali smo da ustavni i zakonski rok za dovršetak izbornih radnji ističe 3. maja, a za konstituisanje nove Narodne skupštine 3. juna. Sve to iz prostog razloga što je predsednik Republike raspisao opšte izbore 4. marta. U međuvremenu se dogodila pandemija korone, u Srbiji vanredno stanje i policijski čas, ali ovi hoće da nas ubede da se ništa nije dogodilo i da netom po zaključenju vanrednog stanja magijski uvezujemo 4. mart i datum kojim stižemo „na vreme“. Ako se zapitamo, šta ih tera na ove vratolomije zdravog razuma, možda ćemo i stići do pravog odgovora. Ne samo na pitanje, zašto se tako bezočno krše Ustav i zakoni, nego i zašto se iznenada forsira normalno stanje.

Vučić i društvo oko njega shvatili su da ako bi se izbori odložili za jesen, tada ne bi imali onako povoljnu atmosferu kakvu imaju sada i koja će trajati još  kratko vreme. Prvo, njihova očigledna izborna kampanja tokom vanrednog stanja bila je sračunata na neposredno dejstvo u pogledu izbornih rezultata, što je moguće samo ako se izbori što pre održe. Drugo, isto vremensko ograničenje ima i tobože veliki ekonomski uspeh meren kriterijumom relativnog pada BDP, jer će vidljivi učinci opšteg privrednog zastoja nastupiti već krajem leta i početkom jeseni. Najzad, kao treće, Vučića i društvo očekuje poslednja faza predaje Kosova i Metohije tamošnjim Albancima upravo početkom jeseni budući da je, što se tiče glavnog hendlera (SAD) i zvanične Srbije, sve spremno za završni čin.

Ova tri faktora predstavljaju činioce iznenadnog ubrzanja „normalizacije“ svakodnevnog života i istovremeno činioce prividno nejasne formule o izbornom tajmingu. Besomučno kršenje Ustava i zakona, kao i neizbežni rizik povećanog zaražavanja stanovništva usled izborne kampanje, samo su kolateralne štete. Ni jedna od ovih šteta nije strana Vučiću i ekipi. U kršenju Ustava i zakona odavno su ogrezli, a što se tiče nepoštovanja pravila ponašanja u vanrednim stanju, primera ima na pretek (Valjevo, Niš, Novi Pazar, Čortanovci…).

Pošto nema načina da bilo ko i bilo šta današnju srpsku nomenklaturu skrene sa utvrđenog puta, ova beskrupulozna manipulacija režima, teža od njegove uobičajene izborne manipulacije, može se zaustaviti samo masovnim bojkotom ovih izbora. Samo na taj način građani mogu da sačuvaju ustavno i zakonsko telo države, ali i svoje sopstveno telo, od malignog političkog zaražavanja.

Slobodan Samardžić
Izvor: Srbija svet