Vreme je upisa na fakultete. Svršeni maturanti polažu prijemne ispite za koje su se vredno spremali cele godine. Prijemni ispiti na srpskim fakultetima su ozbiljni ispiti na osnovu kojih se vrednuju kandidati i najbolji se primaju. Ispiti za upis na fakultete su strogi i na osnovu njih se budući akademski građani rangiraju za upis na odabrane studije. Određen broj najboljih se prima na budžetsko finansiranje, dok oni sa nešto slabijim uspehom idu na samofinansiranje. Kasnije, ukoliko polože godinu na vreme, mogu i oni da pređu na budžet. U Srbiji skoro svaki administrativni centar ima neku od visoko-školskih ustanova.
Univerzitet u Beogradu (1) predstavlja najvišu, najstariju i najveću instituciju visokog obrazovanja u našoj zemlji. Državni je univerzitet, a osnovne delatnosti su mu visoko obrazovanje i naučno-istraživački rad. Sadrži 31 fakultet, 11 naučnih instituta, Univerzitetske biblioteke i 8 centara. Vodi poreklo još iz XIX veka, od 1808. godine, kada je Veliku školu osnovao Dositej Obradović. Formalno se za datum osnivanja uzima 27. februar 1905. godine.
Fakulteti su podeljeni u četiri organizacione grupacije, a to su: društveno-humanističke nauke, medicinske nauke, prirodno-matematičke nauke i tehnološko-tehničke nauke. Akademske studije su organizovane na četiri nivoa: osnovne akademske studije, master studije, specijalističke, i doktorske studije. Svi studijski programi na fakultetima Univerziteta su usaglašeni sa principima Bolonjske deklaracije.
Iz Beogradskog univerziteta su kasnije nastali Univerzitet u Novom Sadu (1960. godine), Univerzitet u Nišu (1965. godine), Univerzitet u Prištini (1970. godine), Univerzitet u Podgorici (1974. godine), kao i Univerzitet u Kragujevcu (osnovan 1976), a njegovi koreni sežu do Liceum Knjaževstva serbskog, preteče današnjih Univerziteta u Srbiji, osnovanog 1838. godine. Prvi fakulteti u Kragujevcu su bili: Mašinski, Ekonomski, Pravni i Prirodno-matematički fakultet.
Danas se u sastavu Univerziteta u Kragujevcu nalazi 12 fakulteta koji su smešteni u Kragujevcu, Čačku, Kraljevu, Užicu, Jagodini i Vrnjačkoj Banji. Realizuje se preko 60 programa osnovnih studija, a studenti imaju mogućnost da steknu visoka naučna i stručna zvanja iz širokog spektra nauka.
Svake godina sa ovih fakulteta izlazi veliki broj diplomiranih mladih, ambicioznih i vrednih stručnjaka, željnih posla u struci i vlastite afirmacije. Ali, na žalost, većina od njih posle diplomiranja ne može da nađe posao u struci, već rade kao konobari, ili trgovci a većina ih odlazi u inostranstvo da bi našli svoje mesto pod suncem. Srbija ima pametne, lepe i talentovane ljude, te tako naši mladi stručnjaci, koji znaju jezike i svestrano su obrazovani, lako nalaze posao na strani. A Srbija? Šta preduzima naša vlada da se ovo stanje popravi, da mladi stručnjaci ostanu u zemlji i da li je „procvat“ zemlje jedino prodati, prodati i sve prodati strancima, a ekonomiju prepustiti tržištu? Mnogi pametni ekonomisti smatraju da treba i država da se umeša u ekonomiju, kako bi otvorila radna mesta za mlade ljude, otvaranjem velikih i srednjih privrednih preduzeća u državnom vlasništvu. Standard stanovništva ne može da se poveća ukoliko se sve proda i ukoliko se strancima daje prednost kao vlasnicima naših dobara, voda, šuma, rudnika, plodne zemlje, i u krajnjoj liniji i naših duša. Najnoviji bezobrazluk iz EU je zahtev Srbiji da prodaje sve svoje vode! A voda će vrlo brzo biti skuplja od nafte, jer je voda život. Srbija po bogatstvu vodama se nalazi na 40 mestu u svetu! Ko je taj majčin sin koji će prodati srpske vode, jedino (pored poljoprivrednih proizvoda) što Srbija može da ponudi svetu, a njeno je? Politika prodati, prodati i prodati je doživela krah, to mi u Srbiji odlično osećamo po našem strmoglavo smanjenom standardu i po odlasku našeg podmlatka u zemlje u kojima mogu da žive od svog rada. U Srbiji se od svog rada u većini slučajeva ne može živeti pristojno.
S obzirom na to da naša zemlja spada u slabo razvijene u kojoj prava na život i rad diktiraju EU i MMF, ovoliki broj fakulteta i visokih strukovnih škola je ustvari nepotreban ovakvoj Srbiji kakva je danas. Današnjoj Srbiji su potrebne zanatlije svih profila, tesari, vodoinstalateri, keramičari, varioci, i naravno prosti, nekvalifikovani radnici koji rade lopatama i krampovima na putevima kroz Srbiju i iskopima na temeljima zgrada novo-bogataša koji osvajaju najlepše krajeve u Beogradu. Dakle, Srbiji nisu potrebni lekari, ni medicinske sestre (jer kad neki lekar ode iz bolnice ili doma zdravlja u kome je radio, zbog penzije ili nekih drugih razloga, njegovo mesto se ukida, nema novog prijema), šta će Srbiji mašinski inženjeri, ili elektro, ili tehnolozi, Srbija te stručnjake koji su veoma dobro, solidno školovani na srpskim univerzitetima ne može da zaposli, ali ih zato izvozi. To je naša najbolja izvozna marka! Ti mladi stručnjaci odlaze trbuhom za hlebom u inostranstvo. Najviše odlaze u Nemačku, koja vapi za visoko-školovanim kadrovima: lekarima, medicinskim sestrama i inženjerima svih profila. Tako Srbija gubi, ne samo mlade ljude koji su nosioci napretka i njene biološke supstance, već gubi i milione evra koji su utrošeni za njihovo školovanje. Država se o tome ne brine, za nju je najvažnije ko je i kada od evropskih i svetskih moćnika pozvao nekog od naših visokih glavatih gospodina na razgovore (makar i u foajeima), država poziva strance da dođu na besplatno zemljište oslobođeno poreza za nekih par godina unapred, za subvencionisano plaćanje radnih mesta, jer Srbija ima JEFTINU i kvalifikovanu radnu snagu.
Da, tačno je, Srbija ima jeftinu radnu snagu na nivou afričkih zemalja, u Srbiji je prosek plata tih jeftinih radnika između 200 i 300 evra, pa i to ne dobijaju redovno. U Srbiji se sve više umire od raznih vrsta karcinoma koje su nam rasejali naši „prijatelji“ iz EU bombardujući nas raznim otrovima i mecima sa osiromašenim uranom, a Srbija nema mogućnosti da bolesnima obezbedi adekvatno lečenje, jer nema dovoljno aparata za zračnu terapiju pa oboleli čekaju i po četiri meseci da dođu na red. A nema ni dovoljan broj lekara radiologa. Za Srbiju je dodatna nevolja i to što je za skoro 60% naših bolesnika rak fatalna bolest, više nego u bilo kojoj od 34 evropske zemlje za koje se prikazuju takvi podaci. Prema jednoj studiji za 2013. godinu, (2) Srbija godišnje izdvaja za lečenje otprilike 1200 $ po glavi stanovnika što je više od nekih velikih zemalja kao što su Rusija ili Turska, a upravo u te zemlje mi povremeno šaljemo pacijente na lečenje. Objašnjenje za paradoks da, u odnosu na druge, više ulažemo, a manje dobijamo, krije se u celishodnosti ulaganja u zdravstvo. Po tom kriterijumu, Srbija i Bugarska se nalaze na dnu velike liste evropskih zemalja, sa dvostruko većim uzaludnim rasipanjem sredstava nego, recimo, Albanija (2). Da li su za ovakvo rasipništvo, za neadekvatno raspolaganje novcem, krivi građani Srbije ili Ministarstvo zdravlja, koje na odgovornim mestima ima nesposobne kadrove, koji neadekvatno rasipaju narodni novac. Nije izrađena studija o potrošnji zdravstvenog dinara, ali se može pretpostaviti gde on odlazi: na razne seminare i zaludna „studijska“ putovanja. Srbija je spala na prosjački štap, a vrhunski dokaz toga je smanjenje penzija i plata i obećanje prvog ministra u vladi da će penzije i plate (one koje je već skratio za 10-15%) povećati do kraja 2015. Možda! Prema njegovim rečima plate i penzije će pre kraja mandata ove vlade biti više nego što su bile, u stabilnim uslovima, sa rastom i fiskalnim deficitom na nivou Mastrihta (3).Prosto da čovek skoči od sreće! Ali, Fiskalni savet, odnosno njegov predsednik, Pavle Petrović, misli sasvim drugačije: „Nema ekonomskog osnova za povećanje plata i penzija, jer bi njihovim vraćanjem na prethodni nivo, manjak u državnoj kasi ponovo dostigao prošlogodišnji nivo, čime bi se poništile sve ostvarene uštede“ (4).
Jun polako odlazi, odnosi sa sobom miris lipa i bagrema, Srbija se davi u nemaštini i boleštinama, a novi akademci kucaju na vrata profitabilnih fakulteta kako bi što pre zgrabili diplomu i uperili svoja jedra ka nekoj novoj destinaciji, koja na žalost, nije u Srbiji. Tužno i žalosno, a za državu Srbiju i njenu vlast pogubno i sramotno!
(1) http://fakulteti.edukacija.rs/univerziteti
(2) http://markojovasevic.rs/2013/10/zdravstvo_u_svetu_i_u_srbiji/
(3) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:549703-Vucic-O-povecanju-plata-i-penzija-u-avgustu
(4) http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Nema-para-za-vece-plate-i-penzije-i330749.sr.html
Za Korene
Dr Mirjana Anđelković Lukić
Zmija se u glavu bije, ne u rep. Dokle god je vlast takva kakva je bila i kakava je sada, nema pomaka Srbiji.
Samo Kralj i parlamentarna Monarhija Srbiji su spas danas.