Kalifat Srbija – “Aravijsko more sve potopi”

0
567
Kristijan Danijelson / Foto: snapšot / tvnewsroom.consilium.europa.eu

Malo, pa malo, pa eto ti nekoga iz Evropske unije… Dolaze ovamo, u Srbiju, da vide kako napredujemo. To je neobično, pogotovo ako se uzme u obzir da Srbiju vode napredne, ili, ako hoćete, progresivne vlasti. Vode nas oni, koje su nam upravo ovi iz EU, nametnuli kao “spasioce”.

I umesto da Evropska unija vodi svoju brigu, da vidi kako da se reformiše, da bi uopšte imala šansu da opstane u budućnosti, ona se, poput pijanca, uhvatila jednog beskućnika, da na njemu dokazuje svoj raison d’être. Htela bi da se proširi, a ne vidi da se beznadežno skraćuje.

Valjda, EU političari bi želeli da pokažu da su moćni, tako što se upoređuju sa nemoćnima. A Srbiju su te iste političke protuve iz EU učinili krajnje siromašnom (sankcije, bombardovanje, finansijsko pljačkanje), izgleda, samo da bi imali na kome da pokazuju svoje “milosrđe”, “velikodušnost” i “humanost”.

Prva stvar koju su “brižno” pokrenuli, nakon potpunog sloma srpske privrede i ekonomskog porobljavanja “investicijama” i zapošljavanjem najjeftinije radne snage u Evropi (pa i na svetu), jeste vraćanje u takvu ogolelu Srbiju onih koji njima na evropskom zapadu nisu potrebni.

Readmisija je kod nas pojam za povratak stotina hiljada Šiptara i Roma u srpsku zemlju. Jeste, kazaće neko, to je u redu, ako su ti ljudi državljani Srbije. Pa dobro, a šta ako nisu ili ako su samo deo vešto smišljene taktike da se prazan prostor na istoku i severu Srbije (posebno u Bačkoj i Banatu) naseli Šiptarima sa Kosmeta, ali i onima iz Albanije?

Dakle, sa dve strane, ta ista EU (kojoj mi, eto, “razdragano” hrlimo u skute) Srbiji priprema, posle ekonomske i finansijske okupacije i totalnog privrednog uništenja, još jednu bombu – populacijsku!

Prvo, kako rekosmo, vraćaju nam se Romi. Pored onih naših, koji su otišli trbuhom za kruhom, i nekakvi drugi, za koje ne znamo tačno odakle potiču. Uz Rome, tu su i Albanci, koje EU planski, takođe, namerava da prebaci u slabo naseljena područja Srbije.

Ali, sa druge strane, tu je i plan o “transferu” ili “readmisiji” onih koji su na Zapad stigli s Bliskog, Dalekog istoka ili iz Afrike. Kakve oni imaju veze sa Srbijom? Naravno, nemaju nikakve. Ipak, jedan od uslova za dolazak na vlast naprednjačke klike, na čelu sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem (aktuelnim predsednikom Srbije), bio je i taj, da se srpski prostori nasele onim svetom koji je nepoželjan u članicama EU.

Još 2007. godine, Srbija je sa EU potpisala Sporazum o readmisiji, kojim se obavezala da na “zahtev država članica prihvati i državljane trećih zemalja ili lica bez državljanstva, koji su na teritoriju te članice EU ušli direktno iz Srbije “. Na osnovu toga Srbija je dobila tzv. bezvizni režim za ulazak na teritoriju članica Evropske unije.

Stoga, činjenica je da smo se mi jasno odredili i prihvatili da nam zemlje iz sastava EU mogu u svako doba vratiti, ne samo Rome i Šiptare, koji su odnekuda (iz Albanije, na primer) prošli kroz Srbiju i otišli na Zapad, već i sve one, nazovi migrante, koji su, gotovo svi odreda, ušli u zemlje Evropske unije preko Srbije.

Albanski orao nad Banatom

Grafit “Fuck Lux”, sa albanskim grbom, u Lukićevu / Foto: M.Đ.

Da su stvari postale veoma ozbiljne, ukazuju i neke pojave, koje do danas nisu bile prisutne u centralnom i severnom delu Srbije. Ovih dana, u selu Lukićevu, u Banatu, pojavio se grafit, sa tekstom “Fuck lux” (meštani, katkad, Lukićevo zovu i Luks), pored kojeg je nacrtan albanski dvoglavi orao.

U tom selu žive uglavnom Srbi, a nacionalne manjine čine svega oko 5-6 procenata seoskog stanovništva. U selu uopšte nema Albanaca, tj. Šiptara. Ko bi tu, onda, mogao da propagira albansku ideju i zašto?

Ma koliko izgledalo čudno, odgovor bi mogao da bude prilično jasan: udaraju se temelji budućem stanovništvu, koje bi vremenom trebalo da zameni srpsku populaciju. Mnogo je praznih kuća u Lukićevu, koje će EU kupovati, a potom ih davati migrantima i lažnim azilantima (među kojima su i stotine hiljada Albanaca) da se u njih usele. Takav proces je već započeo i on će se nastaviti sve brže i sve intenzivnije.

Ovih dana u posetu Srbiji došao je direktor Evropske komisije za proširenje, Kristijan Danijelson. Glavna tema njegove posete, kao bajagi, jeste otvaranje pregovaračkih poglavlja za pristup naše zemlje Evropskoj uniji. Naravno, Danijelson je diplomata koji prave razloge svoje posete nikada ne udara na sva zvona. On se, kao nada, da će Srbija uspeti da otvori neko novo poglavlje. Od ukupno 35 poglavlja za pristup Srbije EU, ostalo je da se otvori još 25. Kad će to biti, ne zna se, a EU takvo nejasno stanje koristi da bi Srbiju pritiskala i ucenjivala da mora u unutrašnjoj i spoljnoj politici da postupa onako kako EU želi. Kako stvari stoje, otvaranje tih poglavlja moglo bi da traje još najmanje četvrt veka.

Nikako slučajno, Danijelson će u Srbiji posetiti predstavnike romske manjine, čiju će decu, navodno, u obrazovnom smislu, finansirati Evropska unija. Sve su to pripreme za veliku seobu, ne samo Roma, nego i svih drugih lica, koja traže azil u zemljama članicama EU, a ovih godina su “protutnjali” kroz Srbiju.

Kalifat Serbia je program Zapada za konačno potapanje Srbije i njegovo ostvarivanje je uveliko u toku. Vlasti Srbije uhvatili su se u to kolo i, vukući izdajničke poteze, pristaju da svoju državu, u nekom doglednom vremenu, pretvore u zemlju sa pretežno islamskim stanovništvom. U takvoj državi će, pored brojnih drugih manjina, i srpski narod postati manjinski u rekordnom roku.

Svest o Srbiji koja nestaje, među građanima Srbije uopšte ne postoji. Iseljavanje Srba i drugih domicilnih naroda nesreća je ogromnih razmera, jer tako se gubi esencija, gubi se biće naroda čije ime Srbija u sebi sadrži. Odlazi nam svet u najboljoj snazi, najumniji naš deo, a ostaju stari, bolesni, nesposobni.

Za deceniju dve, nastaće takav pritisak na domaće stanovništvo, da će ono, polako, morati da počne da razmišlja – kuda da beži iz svoje zemlje. Cela Srbija ličiće na onaj Kosmet iz druge polovine prošlog veka.

I kada se pokrenu takve teme o budućnosti Srbije, mnogo ljudi pomisli da se tu radi o nekakvoj “teoriji zavere”. Veleizdajnička vlast, na čelu sa predsednikom države, maksimalno se trudi da lažnom statistikom prikaže kako nam ne preti nikakva opasnosti da se Srbija kolonizuje islamskim stanovništvom sa dalekih, nama stranih prostora. Stranih ne samo po fizičkoj udaljenosti, nego i krajnje nekompatibilnim svetom u kulturološkom i civilizacijskom smislu.

Da li je neko iznenađen činjenicom da Danijelson, pored drugih “podzemnih” rabota, otvara u Srbiji i Beogradski bezbednosni forum, koji je sve drugo, osim skup na kome će se uistinu neko brinuti o bezbednosti ove naše sirote zemlje. Da se podsetimo, to je onaj Forum o “bezbednosti”, na kojem se pre nekoliko godina, bivši ruski ambasador Konuzin, u čudu pitao: “Ima li ovde Srba?”

Dolazak Danijelsona koincidira sa posetom Tajipa Erdogana, turskog predsednika, kome se vlast u Srbiju klanja do crne zemlje. Ponizno i slugeranjsko ponašanje predsednika Srbije i ministra inostranih poslova, bukvalno klečanje pred otomanskim “imperatorom”, jasan je pokazatelj da Srbija mora da ide onim putem koji joj je strani gospodar zacrtao.

Neko bi rekao da Turska i EU imaju neraščišćene račune, ne samo po pitanju turskog ulaska u Evropsku uniju, već, naročito, u vezi sa tzv. migrantskom krizom, kojoj se kraj još ne nazire. Jeste, to je tačno, ali kada je u pitanju Srbija, svi oni nalaze zajednički jezik. I jedni i drugi (i EU i Turska) nameravaju da od Srbije naprave islamsku državu, svako od njih iz vlastitih interesa. Evropski zapad bi se tako rešio velikog broja muslimanskih fanatika, koji prete da razore temelje tamošnje hrišćanske civilizacije, a Turci duže od jednog veka sanjaju svoj povratak na Balkan, koji oni i danas posmatraju kao da je to deo velike Turske carevine.

D. Gosteljski

koreni.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime