Kapitalizam i cenzura

0
1179

cenzuraIspod ovog  komentara nalazi se članak na temu cenzure. Napisao ga je Mirko Stamenković, bivši glavni urednik „Večernjih novosti“ (1969-19739), na svojoj Fejsbuk stranici. Tekst je posebno zanimljiv po tome što, čini se, autocenzorski govori o cenzuri kao neminovnosti kapitalističkog društva. Otuda, teško se oteti utisku da Stamenković dodatno razrađuje onu analogiju koju je aktuelni glavni urednik „Novosti“ Ratko Dmitrović izneo pre nekoliko dana u tekstu pod naslovom „Utisak o utisku„. Zapravo, nije uopšte tajna da Stamenković podržava Bogoljuba Karića. Naravno, svako ima pravo da bude zagovornik bilo kakvih demokratskih zamisli, ali, u primeru Mirka Stamenkovića neke stvari se logički ne poklapaju.

Najpre, Stamenković se, reklo bi se bezrezervno, zalaže za ukidanje bilo kakve vrste cenzure. Ali, veli on, na srpsku žalost, u slučajevima ukidanja emisija poput Utiska, danas je reč o „cenzuri profita“ (ili pre „profitnoj cenzuri“). Naime, Stamenković smatra da je emisija Olje Bećković skinuta s programa zato što je bila ekonomski neisplativa. Ipak, teško je poverovati da Mirko Stamenković nije svestan da takav njegov „argument“ nikako ne stoji, jer je „Utisak nedelje“ bio jedan od najgledanijih televizijskih (političkih) „šoua“ svih vremena, a kao medijsko-politička „predstava“ Utisak nije imao takmaca na srpskom medijskom prostoru. Emisiju su gledali i oni koji su cenili voditeljku i oni koji nisu, bez obzira kome su naginjali i sa čijim su se gledištima slagali ili ne slagali.

Indikativno je i to, da oni koji pokušavaju da ukidanje Utiska pripišu nekakvoj „tvrdoglavosti kapitalizma“ (od premijera, preko Ratka Dmitrovića, do Mirka Stamenkovića) to čine uvek navodeći isti primer – BK televiziju! Stamenković, očigledno ne želeći da ljuti premijera (ili plašeći se da ga ne naljuti), izražava svoju nadu da će premijer nešto učiniti da se BK televiziji vrati nacionalna frekvencija, koja joj je, kako on smatra, nepravedno oduzeta. Objektivni čitalac teško može da kaže da BK televizija nije bila korektna ili da se nije uklapala u ono što se danas uslovno može nazvati „demokratski standard“ informisanja. Bogoljub Karić je čak i koalicioni partner Aleksandra Vučića, odnosno, Pokret „Snaga Srbije“ danas se nalazi uz bok SNS-a, pa se samo od sebe nameće pitanje, zašto premijer ništa ne čini da „pomogne“ da „najbolja televizija“ ponovo dobije mogućnost da se pojavi u eteru? O ostrakizmu Bogoljuba Karića da sada ne govorimo, jer je to posebna priča.

Da Vas podsetimo:  Izborne zavrzlame!

frekvEto, Stamenković se ne slaže sa zabranama u medijskoj sferi, osim onih koje su neminovnost „kapitalističkog poretka“. On kao da ne vidi da se takvim „finansijskim“ pristupom (pričom o isplativosti) može objasniti i svaka buduća zabrana bilo koje političke, pa i humorističke emisije. Jednostavno, kada se vlastima ne sviđa određena emisija (pogotovo ona koja „gađa“ vrh vlasti), „poruči“ se vlasniku (kapitalisti) da takav „performans“ ukine (verovatno uz određenu novčanu nadoknadu s neke druge strane ili neku drugu pogodnost). I nije samo Utisak izbrisan, pa da se to podvede pod prostu „profitnu cenzuru“. Pored te emisije nestale su (i nestaju) i druge, uglavnom one koje se usude da se kritički ili (h)umorno-sarkastično osvrnu na rad premijera. A to nikako nije, niti može biti slučajnost.

Otuda, sudbina samog novinara koji ostane bez posla ovde nije od primarnog značaja. Novinari gube radno mesto, kao i svi drugi (ne)zaposleni u ovoj državi, ali ako u društvu nastupi odstrel „politički nepodobnih“ (a na to počinje da liči „čistka“ u srpskom medijskom prostoru), tada bi to mogao da bude znak ulaska u opasnu zonu autokratije, pa i u otvorenu diktaturu.

Konačno, Mirko Stamenković dvaput čini (verovatno slučajno) istu pravopisnu grešku. Zanimljivo, takva greška se tiče frekvencije (nacionalne ili anacionalne – više nije ni važno).

D.G.

Kapitalizam i cenzura

stamenkovic
Mirko Stamenković

Vidim iz medija da je prošlog dana bilo oko hiljadu ljudi koji su protestovali što „Utisak nedelje“ nije našao mesta u novoj šemi kapitalističkog „B 92“. I, naravno, ne spadam u one koji se tome raduju. Bez obzira da li sam redovno gledao ili ne. Da li sam se slagao sa „utiscima autorke“ ili ne. Pogotovo da li sam odobravao ili ne nimalo prijatan ton sa kojim je autorka prekidala svakog ko bi pokušao da se ne složi sa njenim ličnim stavom.

Da Vas podsetimo:  Egomanijaci

Dakle, bio sam i ostao novinar koji se nikada nije slagao sa bilo kakvim zabranama. Verovao sam u snagu argumenata, pogotovo kada je reč o istini. A živeli smo i živimo već dugo u okruženju u kojoj se uvek nađe po neko koji pokušava da ovlada medijima. I da ih stavi u svoju podaničku službu.

Srbima je valjda tako suđeno.

Pogotovo sada kada nismo u stanju da se izborimo da deo akcija, jer je većina medija do juče bila društvena, pa samim tim je bilo logično da deo akcija, i to ne mali deo, ostane u stalnom vlasništvu zaposlenih. Na taj način bi mediji bar delom mogli da kažu da imaju deo slobode, malčice „nezavisnosti“, a nazvao bih to i – deo objektivnosti.

Ovako, ostaje nada da će tu i tamo po neki protest, kao što je ovaj, možda razmekšati srce vlasnika i da se odrekne deo profita u ime neke emisije ili pisca koji „ne prodaje novine ili TV, odnosno radio emisije“:

Tvrdoglavost kapitalizma je upravo u toj, novoj vrsti cenzure. Ona se verovatno zove – „cenzura profita“ i na nama je da se naviknemo i na to.

Zasmetalo mi je da su pre neko veče na jednoj TV pokušali u sve da uvuku i premijera. Da se on izjasni o ovoj novoj vrsti cenzura. I zadovoljio me je kada je prisutne u studiju upitao da li dele njegovo mišljenje da je svojevremena vlast, a ne privatnik, ukinula najbolju, Karićevu televiziju. I da niko sada ne preduzima ama baš nikakve mere da se čoveku vrati frekvencija. Jer, ako ništa drugo – Karić je kao privatnik, kao kapitalista, pokazao da može da bude korektan vlasnik, pa je čak to činio i za vreme izborne kampanje u kojoj ni na svojoj televiziji nije ni u jednoj od merenih stvari, bio bolje plasiran od trećeg mesta, koje je zauzeo i kod birača.

Da Vas podsetimo:  Zgražavanje ili vernost i izražavanje

A Karićeva televizija je ukinuta uprkos tome da je dobio sve presude u svoju korist. Čak i presudu Vrhovnog suda.

E, tračak nade polažem u ono što je premijer rekao da je to bila najbolja TV. A kako je stvar Vlade da se pridržava zakona, zašto ne bi preduzela korake da se BKTV vrati frekvenciju, koju RRA, inače, krčmi i vlasnicima koji dolaze do monopolskog položaja.

Mirko Stamenković

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime