Samo 10 minuta nakon skandala u Palati Srbija sa izjavom Edija Rame o Kosovu, dobro uhodane mreže vladajuće stranke počele su da rade na spinovanju na internetu. „Evo kako je Premijer Srbije odgovorio na provokaciju“ – bio je radni naslov za sve urednike medija koji su morali što pre da izbace izjavu Aleksandra Vučića da neće dopustiti da „bilo ko vređa Srbiju u sred Beograda“. Istu komandu su imali i članovi SNS koji su aktivni na društvenim mrežama: pokazati kako je Super Alek svojim super moćima pokazao zlom gostu iz Tirane…
Kasno.
Edi Rama, slikar iz Tirane zveknuo je (još jednu) šamarčinu u lice svakog običnog građanina ove zemlje, bez obzira na njegovu stranačku pripadnost. Rekao mu je da je nezavisnost Kosova – neumitna realnost.
A SVE JE POČELO SVEČANO
Istina, ja sam očekivao još jedan direktan prenos: znate ono, crven tepih, blindirani automobili, snajperisti po krovovima, himna Albanije pa himna Srbije, garda koja (s praznim puškama) stoji u stavu mirno, Rama koji klimne zastavi Srbije u fazonu „gde si, šta se radi“…
Ništa od toga…
A ne znam zašto? Ako ćemo da govorimo objektivno, poseta Edija Rame je trebalo da bude mnogo više istorijska nego što je bila poseta francuskog premijera. Jer, Francuzi su nam vekovni prijatelji (iako u politici prijatelja nema), a firme koje su nam doveli na pregovore pre neki dan zapravo su u ozbiljnim problemima na domaćem tržištu, pa zvanični Pariz hoće da im pomogne otvaranjem novih poslova.
S druge strane, poseta Albanaca Beogradu trebalo je da bude transparentna do kraja. Pa makar nam se svima prevrtao želudac. Makar kuvali u sebi. Nije mala stvar dočekati prvog čoveka susedne zemlje posle 68 godina s gardom postrojenom u njegovu čast. I to pustiti u svet kao sliku o gostoprimljivoj Srbiji. I to sve sa srdačnim rukovanjem, pa čak i ljubljenjem – ako treba. I to u direktnom prenosu. Pa da vidimo ko bi mogao da nam kaže da nismo gostoprimljivi?!
IZGUBLJENI U PREVODU
Umesto već navedenog dobili smo direktan prenos „zajedničkog obraćanja premijera Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame“. U zajedničkom obraćanju Super Alek je pričao kratko. A Edi – dugo. I bez prevoda.
Zašto?
Država nije imala prevodioca?
RTS nije imao prevodioca?
Ili je prevodilac govorio samo Vučiću u uho?
Sve do trenutka kada je (posle verovatno mnogo provokacija) slikar iz Tirane izjavio kako je Preševo most, a nezavisnost Kosova realnost?
Hajde da se ne lažemo:
Edi Rama nije rekao ni reč manje ni reč više od onoga što su mu pripremili da kaže. A pripremili su mu naši veliki prijatelji koji su smešteni u Berlinu, Briselu, Vašingtonu…
Edi Rama je svoj cilj ispunio.
I svidelo se to nama ili ne – na nekom virtuelnom semaforu koji prati rezultat utakmice Albanija – Srbija (ili Srbija Albanija) – Tirana vodi. I to barem sa sedam golova razlike.
Slučajem dron zabili su nam prvi gol u nebranjenu mrežu. Zadnja linija odbrane sa Stefanovićem na čelu je katastrofalno podbacila.
Puštanjem Raminog brata da ide kući zabili su nam drugi gol u nebranjenu mrežu. Opet linija odbrane sa Stefanovićem na čelu – loše radi svoj posao. Još da ponovimo malo poznatu informaciju, Ramin brat nije čak ni priveden u policiju, nego je sedeo u kancelariji na stadionu. Sam. Dva momka su stajala ispred kancelarije. Bilo je dovoljno vremena da pozove Američku ambasadu i da neki konzularni službenik pozove Stefanovića ili Dačića i kaže „puštaj mog državljanina“.
Dobrim spinovanjem posle utakmice zabili su nam još jedan gol. Svetski mediji stali su odmah na stranu jadnih malih ugroženih Albanaca koje su krvožedni Srbi hteli da linčuju u sred Beograda.
Odlaganje Ramine posete zbog njegovih izjava – četvrti gol.
Pravljenje kompromisa nakon poziva Angele Merkel – peti gol.
Dolazak i izlaganje Rame danas u Beogradu – šesti gol.
Njegova sutrašnja, već najavljena poseta Preševu – sedmi gol…
KO ĆE DA ODGOVARA?
Niko, naravno.
Drugu Julinu i Neši Stefanoviću, zajedno sa (na primer) šefom poslaničke grupe naprednjaka u srpskom parlamentu i nekim „novinarima“ najviše bi odgovaralo da mogu da kažu kako je Edi Rama plaćenik srpskih tajkuna i da je ovo još jedan u nizu „dobro koordiniranih napada u cilju destabilizacije Srbije„.
Ali, to ne može da se desi.
Zna se čiji je igrač Edi Rama.
I to će se dokazati i kasnije večeras, dok Rama bude gostovao u dnevniku B92. Odmah nakon njega će drvlje i kamenje osuti Milovan Drecun, samozvani ekspert za Kosovo i Metohiju. Time ćemo dokazati koliko naša država nema želje da se na pravi način bavi južnom pokrajinom.
Od izlaganja Rame – ne očekujem ništa. Osim da namazano – kao što jeste namazan – ponovi kako se on „ne bi ljutio kada bi Vučić u Tirani rekao da je Kosovo deo Srbije“.
Od izlaganja Drecuna (to je onaj što je pre deset godina govorio o šiptarskim separatistima i teroristima potplaćenim od strane CIA, BND i finansiranim parama narko kartela i Al Kaide) takođe ne očekujem ništa.
Zamolio bih (čisto zarad moje mirne savesti) da se ipak pojedina ministarstva i kabineti u vladi ove zemlje konačno dogovore kako će raditi:
Do ovog propusta ne bi došlo da je kabinet Aleksandra Vučića sarađivao sa kabinetom Ivice Dačića. Do ovakvog propusta ne bi došlo da je poseta zakucana na način na koji je to predviđeno u međunarodnoj diplomatiji.
I nemojte očekivati da sutra u svetskim medijima pročitate kako je Edi Rama uvredio Srbiju. Možda ćete pročitati kako je Vučić grubo prekinuo gosta iz Tirane. To su neke agencije već i uradile.
Super Alek je verovatno već zvao Angelu, ili nekog u Briselu, ili Bajdena, da im se požali na bezobrazluku od njegovog gosta. Bojim se da niko nije odazvao njegovom telefonskom pozivu.
Aleksandar Bećić
Moj mali komentar na vasu poslednju recenicu. Super Alek nije morao da zove ni Angelu, ni nekog u Briselu ni Bajdena jer oni i stoje iza Raminog govora. Znaju oni da je ova vlada puzajuca za rad ulaska u EU i da ce dozvoliti sve pa cak i ovo direktno ponizenje. Eto dokle nas je ova vlada dovela da dodje jedan slikar iz Albanije i svima nama javno u sred nase kuce zvizne samar. Dokle cemo jos ovoliko ponizenja trpeti i izdrzati?