Katastrofa: Tako novinari lokalnih medija opisuju finansijsku situaciju u vreme korone

0
379
Foto: Unsplash

Svaki deseti lokalni medij može da preživi naredna tri meseca, dok trećina njih ne zna šta će ni za mesec dana, pokazalo je istraživanje Lokal presa. Drastično su smanjeni prihod od reklama, novac sa medijskih konkursa se ne isplaćuje, donacija je manje… Bez direktne pomoći države, kažu i naši sagovornici, teško da će opstati. Pomoć države zasad nije ni na vidiku

Pandemija koronavirusa bacila je globalnu ekonomiju na veliki test izdržljivosti, a među onima koji su je prvi osetili jesu mediji, čiji se prihodi od reklama drastično smanjuju. U Srbiji su posebno ugroženi lokalni mediji. Oni su i pre korone levitirali između opstanka i kraha, dok je sada i ono malo prihoda koje su imali dovedeno u pitanje.

To je pokazalo i istraživanje Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres, sprovedeno početkom aprila. Svega 10 odsto lokalnih medija, koji su učestvovali u istraživanju, izjasnilo se da bez pomoći države ili donatora može da preživi naredna tri meseca, dok je 30 odsto ispitanika reklo da ima sredstava tek za narednih mesec dana.

U čak 87 odsto elektronskih medija smatraju da im je opstanak ugrožen, slede štampani mediji sa 77 odsto i onlajn mediji sa 64 odsto.

Kao najčešće razloge ovakvog položaja mediji su navodili smanjenje prodaje oglasnog prostora, otkazivanje ugovora od strane oglašivača, kašnjenje i neisplaćivanje sredstava iz donacija.

Kako bi smanjili troškove, čak 47 odsto štampe je prestalo da objavljuje informacije na papiru i prešlo je na onlajn i PDF izdanja, isto toliko njih je smanjilo broj strana. U šest odsto lokalnih medija kažu da se nisu prilagodili novonastalim uslovima.

Što se tiče lokalnih televizijskih i radijskih stanica, 37 odsto njih je smanjilo broj priloga, ukinulo pojedine emisije, ili nastavilo da plasira samo servisne informacije.

Bez direktne pomoći države nema opstanka

Radio-televiziji Šabac su veliki klijenti otkazali ugovore o reklamiranju, pa će prihod od reklama za april, kako kažu u toj medijskoj kući, biti nula. Trenutnu situaciju ocenjuju kao katastrofalnu, ali još uvek ne otpuštaju radnike.

Zbog finansijskih poteškoća pojedini lokalni listovi su prestali da izlaze, kao što su Kikindske, koje su nakon mesec dana, 17. aprila ponovo izašle u okviru dnevnog lista Danas.

Više ne izlazi ni Naša nova reč, nedeljnik leskovačkog portala JUGpress.

Pojedine novine, kao što su Sremske i Podrinske, izlaze na znatno manjem broju strana. Dragan Đorđević, direktor Sremskih novina iz Sremske Mitrovice, kaže za Cenzolovku da je stanje katastrofalno, te da su opali prihodi i da je zbog toga broj stranica smanjen za četvrtinu.

Da Vas podsetimo:  Novinarke protiv nasilja: Država da zaštiti novinarke izložene provokacijama

„Otkazane su nam ugovorene kampanje, prodaja oglasnog prostora je totalno zamrla, otkazuju nam dugogodišnji oglašivači. Ne znamo koliko ćemo moći ovako, procenjujemo – do kraja aprila, jer obaveze za štampu, plate, kao i doprinosi, porezi i PDV, imaju svoje rokove koji ističu i moraju se poštovati. Bez blagovremene direktne pomoći države teško ćemo opstati“, zaključuje Đorđević i dodaje da još nisu dobili ni novac od konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja, iako su ponegde potpisani i ugovori.

Veliki pad prihoda beleži i novosadski portal i Radio 021, jer je takođe ostao bez velikog broja oglašivača. Tokom vanrednog stanja zatvorili su i Radio Cafe, koji im je pravio trećinu prihoda. To ih je nateralo da sprovedu mere štednje, da otkažu saradnju nekim honorarnim saradnicima i dobavljačima.

Istovremeno, zbog velike gladi za informacijama, rad redakcije je pojačan, kao i poseta sajtu, koja je porasla za 140 odsto.

Slobodan Krajnović, direktor i glavni urednik Radija 021, kaže da to ne dovodi do porasta broja oglašivača. I on upozorava na to da nedostaje konkretnija pomoć države, kao što je oslobađanje od poreza ili drugih dažbina.


JAKOBI: PROPADAJU NEZAVISNI MEDIJI, JAČAJU MEDIJI KOJE DRŽAVA POMAŽE

Pandemija će gotovo sigurno ubrzati propadanje nezavisnih medija i jačanje onih medija koji imaju direktnu ili skrivenu državnu pomoć, smatra Tanja Jakobi, ekonomska novinarka i izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Ona kaže da je položaj novinara, posebno u manjim i onlajn medijima, bio izuzetno težak i pre izbijanja pandemije, te ocenjuje da će se na liniji otpuštanja prvo naći zaposleni u onlajn medijima, u kojima je izraženo zapošljavanje na crno, kao i novinari registrovani kao paušalci. Osim države, medijima bi trebalo da pomognu i građani.

„Na primerima nekih velikih medija, kao što je Gardijan, vidimo da čitaoci razumeju koliko je važno da svojom donacijom podrže medije u koje veruju. Volela bih da i kod nas postoji ta svest građana da makar i vrlo skromnim iznosima podržavaju takve medije. Želim da uputim apel donatorima da se vrate praksi institucionalne podrške nezavisnim medijima i medijskim asocijacijama“, poručuje Jakobi.


Konkursi čekaju „srećnija vremena“

Najveća novinarska i medijska udruženja pozvala su ministarstva i lokalne samouprave da što pre okončaju konkurse za sufinansiranje medijskih sadržaja i da medijima uplate novac. Tu preporuku mnogi gradovi i opštine nisu uvažili, pa tako u pojedinim mestima rok za predaju projekata još nije završen, ili se komisija nije ni sastala.

Da Vas podsetimo:  Naprednjaci i još jedan slučaj plagijata

Ministarstvo kulture i informisanja je tražilo od Ministarstva finansija da odobri isplatu medijima koji su dobili sredstva na konkursima, ali se taj odgovor, kao što kaže državni sekretar Aleksandar Gajović u intervjuu za Cenzolovku, i dalje čeka.

Gajović je najavio „da će rad Ministarstva na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja biti nastavljen odmah posle završetka vanrednog stanja i sprovedenih mera koje je propisala Vlada“.

Na pitanje da li su razmišljali da ubrzaju taj proces i pre okončanja vanrednog stanja, s obzirom na to da je pomoć medijima hitna, Gajović je za Cenzolovku rekao da je osam od devet konkursa kompletno završeno, ali da će „zbog administrativnih stvari sve morati da sačeka srećniji momenat, što nije daleko, jer dolazi sa krajem vanrednog stanja“.

Integralni intervju sa Aleksandrom Gajovićem o opstanku lokalnih medija u Srbiji možete pročitati OVDE.

Ni u vojvođanske medije sredstva sa konkursa još nisu stigla, jer je Pokrajinska vlada, kako je objavio VOICE, privremeno obustavila izvršenje vojvođanskog budžeta, a novca će biti samo za prioritetne mere, koje se pre svega odnose na rashode i izdatke koji su, kako se navodi, „najneposrednije u funkciji rešavanja zdravstvenih, socijalnih i drugih potreba koje su izazvane zaraznom bolešću COVID 19“.

Udruženja traže smanjenje dažbina, odgovora nema

Medijska i novinarska udruženja uputila su Vladi Srbije predloge mera za ublažavanje negativnih posledica vanrednog stanja po ekonomski opstanak medija i zaštitu radnih prava novinara i medijskih radnika.

U dopisima Vladi, Medijska koalicija, koju čine NUNS, NDNV, ANEM, Lokal Press, AOM i Asocijacija medija, i Udruženje novinara Srbije, zatražili su između ostalog:

– umanjenje ili oslobođenje od plaćanja doprinosa i poreza na zarade i dobit za vreme vanrednog stanja;

– trajno oslobađanje od plaćanja PDV-a;

– subvencionisanje cene štampe za lokalne medije;

– plaćanje poreza i doprinosa frilenserima za vreme krize i dva meseca nakon toga;

– da Vlada u svoj program podrške privredi u doba pandemije prioritetno uvrsti mala i srednja preduzeća, u koje spada i najveći deo medija u Srbiji.

Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović i predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić navode za Cenzolovku da nisu dobili nikakve odgovore na te zahteve.

Radomirović napominje da su lokalni i štampani mediji posebno ugroženi, te da je njima pomoć neophodna, i to što pre. UNS će, kaže, nastaviti da insistira na tome da se iz lokalnih budžeta izdvaja dva odsto od ukupnih prihoda gradske kase, ali i da se konačno izbegne politički uticaj prilikom formiranja komisija za ocenu projekata proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa.

Da Vas podsetimo:  Protest protiv otpuštanja radnika RTV: „Sutra ne treba da dolazite na posao“

„Smatramo da bi lokalne samouprave trebalo da obezbede i dodatna sredstva, van konkursa, za obezbeđivanje stabilnog finansiranja, i da na taj način podrže nezavisno novinarstvo. I ova kriza je pokazala koliko su bitni lokalni mediji za informisanje građana, a većina ih je na ivici opstanka, sa platama ispod državnog proseka“, upozorava Radomirović. On misli da će ovo biti veoma teška godina za medije.

Na pitanje da li će država usvojiti nešto od predloženih mera, Aleksandar Gajović odgovara da je to pitanje za Vladu Republike Srbije, za koju je ubeđen, kako kaže, da će kao i do sada imati sluha za „nedaće naših medija“.


AUSTRIJA, NEMAČKA I PORTUGAL NAŠLI NAČIN DA POMOGNU I NOVINARIMA

Pojedine evropske države, kao što su Francuska i Austrija, već su uvele mere za pomoć medijskim radnicima i slobodnim novinarima. S druge strane, u Hrvatskoj i Sloveniji vlade nisu donele posebne mera za novinare ili medije, već oni mogu koristiti pomoć koja se odnosi i na ostala preduzeća.

Istraživanje HND-a je pokazalo da su frilenseri i honorarci dobili otkaze, a u hrvatskim medijima je došlo do drastičnog rezanja plata stalno zaposlenima.

Kako svedoči Dražen Simić, slobodni novinar iz Lisabona, u Portugalu nema posebnih mera za podršku medijima, već se mogu koristiti opcije raspoložive za sve ostale firme – krediti za isplatu plata, subvencionisanje isplata dela plate od strane države za privremeno otpuštene i slično. Frilenseri mogu aplicirati za određenu vrstu socijalne pomoći. Simić kaže da se svi mediji u Lisabonu prvenstveno finansiraju od reklama i da je veliko pitanje šta će biti s njima za mesec-dva.

I u Nemačkoj žestoko padaju prihodi zbog oglasa, pa su pojedini mediji, poput Zidojče cajtunga, poslali pojedine zaposlene na „skraćeni rad“. Mediji imaju pravo na pomoć, kao i svi drugi, na po 9.000 evra za tri meseca, ukoliko su zbog korone ostali bez određenih sredstava.

Nemanja Rujević, dopisnik DW iz Nemačke, kaže za Cenzolovku da je isplata već počela, a da će se provera sprovesti kasnije. On kaže i da država pokriva između 60 i 67 odsto zarade onim zaposlenima kojima je radno vreme skraćeno.


Ivana Predić
Izvor: CENZOLOVKA

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime