Ne razumem čemu toliko siktanje naroda oko ubica i silovatelja – zahteve za smrtnom kaznom, raznim osvetničkim metodama mučenja ili doživotnim kaznama.
Ne znam da li je neko od tih ljudi na društvenim mrežama pisao o tome, ali umesto da 40 godina leškaraju po zatvorima i tamo se igraju dilovanja droge, novih tuča, ubistava, silovanja zatvorenika i čega sve ne, i umesto da se jednokratno likvidiraju – od čega ovo društvo ne bi imalo nikakve duhovne ili materijalne koristi, možda bi bilo bolje za takve odrediti prinudni težački rad u rudniku, kanalima, nasipima… A u malo slobodnog vremena, ako žele, da imaju duhovnu nastavu i reč duhovnika.
Svi ovi metodi su ili dalji trošak za državu (čamljenje 40 godina u zatvorskoj ćeliji) ili su takođe brutalni i dolaze iz iste podsvesne preispodnje odakle vijaju i motivi ubica, i kao što znamo iz uporedne prakse, vrlo kilavo utiču na odvraćanje.
Ne znam da li je neko od tih ljudi na društvenim mrežama pisao o tome, ali umesto da 40 godina leškaraju po zatvorima i tamo se igraju dilovanja droge, novih tuča, ubistava, silovanja zatvorenika i čega sve ne, i umesto da se jednokratno likvidiraju – od čega ovo društvo ne bi imalo nikakve duhovne ili materijalne koristi, možda bi bilo bolje za takve odrediti prinudni težački rad u rudniku, kanalima, nasipima… A u malo slobodnog vremena, ako žele, da imaju duhovnu nastavu i reč duhovnika.
Sada im boravak u zatvoru dođe kao vlažni san, neka vrsta njihovog Diznilenda o kojem maštaju, a smrtna kazna ih takođe ne odvraća dovoljno od zločina. Jer, u oba slučaja, oni i dalje mogu da se igraju svojih fantazija u misli ili na delu sve do momenta smrti. A u slučaju težačkog rada, 20 godina ili 30 godina takvog rada bi im unapred izbilo svaku pomisao da će u tom ambijentu moći da nastave sa žurkom u mislima ili na delu. Dodatno, društvo bi od njih imalo neke koristi. Ne samo da bi ovo izvršilo značajnije odvraćanje daljih zločina, nego mislim da bi oni koji izađu nakon toga sa kazne u mnogo većoj meri bili zaista pokajani, nego što je to sada slučaj – iz zatvora uglavnom izlaze agresivniji i gori nego što su bili.
Bilo bi dobro da kao društvo, ako zločinci prođu kroz ovaj sistem kazni i javnog pokajanja na kraju, ostavimo prostor ne za oprost – jer im to može učiniti samo Bog ili žrtva, nego za oprezno tolerisanje njihovog eventualnog povratka u društvo i zamrzavanje njihovog totalnog poricanja kao ljudi. Ne znači da bi ovo sigurno delovalo, ali možda bi trebalo probati sa oprezom, jer je ovo što sada imamo potpuna katastrofa.
Marko Pejković
KM Novine
Predlazem Vucicu da u Srbiji u zakon o porodicnom nasilju uvedu Norveski sistem. A zatvorenici lepo u svojoj zatvorskoj odori sa lancima na nogama i kuglom od 2 kg da redovno odrzavaju parkove, ciste ulice i trotoare, kopaju kanale kao sto to rade na severu Evrope.
U Norveskoj cim se roditelj jace izdere nad decom ili osamari dete, socijalno i policija ih razdvoje zauvek. Ako suprug digne glas na suprugu, on biva zauvek udaljen od supruge i dece. Nema tu izvini, oprosti, necu vise.
Kad Srbija bude imala i primenjivala takav zakon nece svake sedmice sahranjivati zrtve porodicnog nasilja.
Umesto da ogromnan novac trose na razno razne NVO, neka to trose na zbrinjavanje ugrozenih zena i dece.