KiM – Politička “realnost” i mehanizam izdaje

0
1824

Da li su naši političari toliko neinteligentni, neobavešteni ili, možda, nezainteresovani da valjano rade svoj, nadasve, odgovoran posao? Ili se tu radi o nečemu drugom – možda o programiranoj izdaji, kakva se nije dogodila nigde u miru, tokom čitave ljudske istorije? Poznato je da nijedan čovek ne daje tuđinu komad svoje zemlje, dvorišta ili kuće, bez borbe. Oko međa vekovima su “radile” motke, sekire, budaci, vile, a u novije doba i vatreno oružje, pištolji i puške. A tek kada je reč o državi… Ne postoji primer da je neki narod dobio na poklon ijedan pedalj teritorije susedne ili tuđe zemlje. Istorijski gledano, teritorija se nikada ne poklanja – ona se samo otima! Ali, i to “nikad”, zahvaljujuću Srbiji i Srbima, izgleda, potvrdiće onu narodnu izreku –nikad ne reci nikad!

Da li se ovde radi o jednom neobičnom eksperimentu, gde će se svaki pojedinac u jednom narodu toliko duboko pacifikovati i biti odnarođen, da će biti spreman da se mirno i dobrovoljno odrekne, najpre države i svog naroda, a potom i samoga sebe? O kakvom se ovde “dubokom oranju” srpske svesti radi, možda bismo mogli da pratimo kroz neusaglašene i nedosledne izjave srpskih političara.

Na primer, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić neprestano je u sukobu sa samim sobom. Ne prođe puno vremena a da on ne plasira neku drugu priču vezanu za pokušaj rešavanja “kosovskog problema”. Da se podesetimo, nije Aco Srbin prvi pokrenuo tezu da Srbi nemaju ništa na Kosmetu. Prvi je to uradio Ivica Dačić, čovek koji uvek, dobija se utisak, deluje iz prikrajka. Još 2013. godine, Ivica Dačić (tada kao premijer) kazao je da se “lagalo da je Kosovo naše”, te da je ta laž čak “ozvaničena i Ustavom”. Ako neko misli da je to Dačić tada slučajno izgovorio, grdno se vara.

Pre sedam dana, srpski ministar inostranih poslova Ivica Dačić hvali Hašima Tačija kao umerenog političara. Najpre, Tači uopšte nije političar, nego je terorista! S druge strane, jasno je da terorista može da bude sve drugo, osim umeren. Izjave tog okorelog šiptarskog kriminalca, koje se poslednjih nekoliko dana plasiraju u javnost, nedvosmisleno govore i prilog toga, da albanske aspiracije na srpske teritorije nisu prestale i da se oni sigurno neće zadovoljiti ni u slučaju da im neodgovorna srpska vlast pokloni deo srpske suverene teritorije. Tači, taj Dačićev “umereni šiptarski političar”, sada traži da se njegovoj kvazidržavi priključe nove srpske teritorije – Preševo, Medveđa i Bujanovac.

U takvo naopako sviranje, da ne kažemo čemu, uključio se i srpski premijer – Ana Brnabić. On (premijer) kaže, sledeći predsednikovu nerazumnu mantru, da Srbiji nikako ne odgovara da zadrži sadašnje stanje “zamrznutog” konflikta. Pritom nam predsednik vlade ne saopštava jasno kako bi moglo da izgleda to drugo rešenje, koje bi, navodno, bilo daleko bolje.

Naravno, oni koji osmišljaju plan rada našim političarima (PR tim zlotvora Blera i Alistera Kembela), nažalost, sasvim dobro znaju zašto vuku određene poteze preko marioneta u srpskoj vlasti. Puštaju se probni baloni, kakav je onaj gorepomenuti Dačićev iz 2013, da bi se videlo kakva će biti reakcija javnosti. Potom se takav ispaljeni “projektil” hladi i prekriva pričama suprotnog tipa, tako da se onaj prvi pokušaj delovanja na svest masa privremeno zabašuri. Ali svejedno, sve to ostaje skriveno u svesti masa, da bi bilo razbuđeno opet u neko pogodnije vreme, kada će se prihvatiti i ono što je pre samo pet ili šest godina bilo nezamislivo.

Svrha dovođenja LGBT premijera ima istu logiku, kao Dačićeva izjava iz 2013, kada je rekao da su o Kosmetu Srbi “pričali bajke”, verujući da je KiM njihova zemlja. Ono što nikako u Srbiji ne bi moglo da prođe pre samo pet ili deset godina, nakon detaljne propagandne obrade, postalo je sasvim “normalna stvara” za srpsku javnost danas.

Predsednik Srbije, pak, priča kako ne želi da ostavi sadašnje nevolje u nasleđe srpskim potomcima. Kobajagi, brine se o budućnosti naše dece!  O kojim i kakvim srpskim potomcima on govori? Da li tu misli i na decu Srba, rođenu na Kosovu i Metohiji? Smatra li ih on srpskim potomstvom? Da li će i njima, zaista, biti bolje, ukoliko ih se matična država odrekne i odbaci ih kao nepoželjne? Odnosno, da li će deca, unutar centralne Srbije i Beograda, biti srećnija, kada se namire apetiti albanskih terorista i separatista? I uopšte, kome mogu svanuti lepši dani, ukoliko im se roditelji odreknu dela kuće, zajedno sa braćom i sestrama, koji su se u tom delu kuće u tom času našli?

Da bi se postigao željeni cilj – jedno potpuno obezglavljivanje nacije – predsednik Srbije je dobio uputstva da, bukvalno, prestravi Srbe slikanjem njihove budućnosti apokaliptičnim bojama. Te nemamo dece za rat. Naš natalitet je mali – i za pedeset godina neće nas, maltene, uopšte biti. Srba gotovo da i nema na Kosovu, čime se implicira uzaludnost svakog otpora nameri da se taj deo srpske zemlje pokloni Šiptarima. Ako sada ne amputiramo KiM, sutra ćemo morati da se branimo u Vranju, možda i u Nišu! Mi na Kosmetu ništa nemamo, kaže predsednik, sada, zapravo, ponavljajući isto ono što je 2013. godine probno izgovorio Ivica Dačić.

Ako od KiM iskamčimo i jedan metar, biće to za Srbiju uspeh! – kaže srpski vođa. Taj isti vođa je uzurpirao svu vlast u zemlji, deluje godinama protivustavno, ali to kao da niko ne primećuje. Zašto to ne primeti makar opozicija? Dakle, sva svrha ranijih izjava, za koje se mislilo da su gafovi, trenutna zabuna ili loše artikulisane misli, danas se pokazuje u punom svom “sjaju”. Srbima je svest izmenjena i oni su sada spremni za konačan obračun sebe sa svojima. To finalno odbrojavanje će početi onog časa kada se Srbija dovoljno isprazni od onih osoba koje su još u stanju da misle svojom glavom. Tada će svaka zamisao u Srbiji biti izvodljiva, otprilike onako kako je izvodljivo šišanje ovaca u toru.

U čitavu stvar oko Kosmeta, sada su se živo uključili i brojni političari iz sveta, posebno oni iz moćnih zemalja. Oni bi da reše “kosovski problem”, svako na svoj način. Navodno, Amerikanci su za to da se Srbi i Šiptari oko KiM-a sami dogovore. Naravno, jasno im je da je to nemoguć zadatak, ali, eto im prilike da se na jeftin način prikažu da nisu “prijatelji” samo Albancima, već i Srbima. Eto, oni su spremni da popuste, ali Nemačka nije. Merkelova je rekla svoje – nema promene granica. Ne žele da sada otvaraju Pandorinu kutiju. Sve granice u Evropi su svete i nepromenjive, osim granica Srbije, kao da u Srbiji ne stanuje ni Pandora ni kutija.

S Merkelovom odmah se složio i ubica i kriminalac Haradinaj, koji, vidi čuda, veruje, da bi otvaranje pitanja granice između natovsko-šiptarske paradržave na srpskom tlu i Srbije bilo veoma loše. On doslovno kaže:

“Igra sa granicama i teritorijama je opasan eksperiment i pozivam sve da budu pažljivi. Kada god se pokrene tema granica nema garancija kako će se to završiti, a nakon svih tragedija Kosovo sebi ne može da dozvoli taj luksuz.”

Samoproglašena nazovi država, koju nije priznalo više od pola sveta, sada deli savete, da se ne igramo sa granicama, jer je to “opasan eksperiment” i nedopustiv “luksuz”. Kakvo, bre, šiptarsko Kosovo!? Ono ne postoji! Postoji samo srpska sveta zemlja, koja se zove Kosovo i Metohija. A ta zemlja je sastavni i neodvojivi deo Srbije! To je jedina realnost, a sve drugo su neostvarivi šiptarski snovi! Rezolucija 1244 je čvrsta kao dijamant! Nju niko ne može da obori, niti postoji način da se ona ospori. Da je drugačije, zašto bi se išlo na to da se unutar srpskog političkog bića pronađu izdajnici, koji će biti spremni, da se u ime srpskog naroda,  odreknu Kolevke srpstva. Jednostavno, takvo podvaljivanje Srbiji ne sme proći i srpski narod to ne sme dozvoliti ni po kakvu cenu!

Kada srpski vajni političari, oni koji se pripremaju za najveću moguću izdaju, ne samo u istoriji srpskog roda, nego i u istoriji celokupnog čovečanstav, kažu da je realnost da su Šiptari većina na Kosmetu, tada se treba dobro zamisliti. Kako to onda razumeti? Zar Srbi nisu ubedljiva većina u Srbiji? Naravno da jesu. I to mora da bude polazna tačka od koje se mora krenuti, kada se uopšte započinje razgovor o Kosovu i Metohiji. Albanci su uspeli da postanu većina na jednom delu srpske teritorije u periodu od poslednjih, nešto više od pet decenija. Pre toga su vekovima bili manjina.

I kakve veze većina ili manjina ima sa činjenicom da je Kosmet srpska zemlja? Nema nikakve! Na primer, Nemci su većina u Bolcanu (Južni Tirol), ali nisu većina u Italiji. Dakle, većina ili manjina se može definisati samo na celokupnoj teritorije jedne međunarodno priznate države, a nikako na jednom njenom delu. Uzmimo Španiju i njene pokrajine, Kataloniju i Baskiju! Francuska i Korzika. Velika Britanija i Škotska, Vels, Severna Irska. Sam Birmingem, pa i London, uskoro bi mogli imati Pakistance za većinu – muslimanski svet svakako – ali, mogu li oni da jednostrano proglase na tom delu Ujedinjenog Kraljevstva nekakve svoje kalifate. Svakako da ne mogu! Ili možda i mogu, ali ih tamo ubrzo ne bi bilo nikako!

Eto, u drugim zemljama Evrope i sveta, stvari stoje daleko povoljnije za “manjinu”, ali to ne ide tako, gospodo! Šiptari su manjina u Srbiji – i to se nikako ne može osporiti. A o sudbini Srbije ima da odluči većina. To je i ljudski i božji zakon stalan, neizmenjiv, nepomeriv. Sav svet se ravna po tom zakonu, pa zašto bi Srbi bili mimo sveta! To je univerzalna realnost!

Kao što je realnost da je Kosovo i Metohija srpska zemlja kroz milenijume. Tako je bilo – i tako mora ostati i za buduće vekove! Naravno, sve to ako smo Srbi i ako smo ljudi.

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime