Klečanje na putu u EU

0
595

evropska-unija-i-srbija-498Premijer srpske vlade je pokušao da se slikovito izrazi, u nameri da saopšti srpskoj javnosti, da je potrebno da se svi okrenu budućnosti, a da zaborave prošlost. Rekao je: „Umesto retrovizora moramo uzeti u ruke dvoglede, moramo da menjamo i odnos prema radu i važno je da mnogo radimo.“ Slično je, više puta ranije, govorio bivši premijer Ivica Dačić („Mogu se promeniti samo sadašnjost i budućnost, ne i prošlost. To je naša strategija“), tvrdeći da „pogled u prošlost samo produbljuje sukobe“.

Naravno, nepotrebno je da napominjemo da je takve „mudre misli“ u glave sadašnjeg i bivšeg premijera utisnula Ketrin Ešton. Istina, Vučićev „retrovizor“, iako je „pogled u nazad“, ipak nije „pogled u prošlost“. Retrovizor služi za to da se bolje sagleda prostor oko sebe, a posebno onaj deo puta u kome nam se neko može „prišunjati“ s leđa. Dvogled, pak, jeste sprava kojom gledamo u daljinu, ali i on se koristi u „realnom“ vremenu, tako da ni tu simbolika nije baš najjasnija. Na primer, i teleskopi su jedna vrsta dvogleda – i to onih najmoćnijih, kojima se vidi najdalje – ali njima se gleda u prošlost, i to onu najdalju, udaljenu milionima godina unazad, a ne u budućnost.

Iz svega gore rečenog jasno proizilazi, da onaj ko daleko vidi, najpre vidi prošlost, a na osnovu određene slike prošlosti, čovek gradi predstavu budućnosti. Otuda vidimo da je za sagledavanje sveta u kome živimo neophodno da znamo kuda smo sve prošli i kakve smo korake u prošlosti napravili, ne samo da bismo se spremili za budućnost, nego da bismo uopšte bili u stanju da pojmimo vreme u kome s trenutno nalazimo. Uostalom, čovek se svakog jutra budi sa slikama prošlosti – i da tih slika nema, on nikako ne bi mogao da primeti, a kamoli definiše, svoju egzistenciju, niti bi bio u stanju da odredi sebe u prostoru i vremenu.

Da Vas podsetimo:  Napuštena sela na Kosovu – mračno nasleđe rata

Ceo svet postoji zahvaljujući prošlosti. Brisanjem prošlosti briše se i svet. Kako je sa svetom, tako je i sa svetovima unutar tog „jedinstvenog“ sveta. Srbija je svet za sebe sve dotle dokle ta zemlje bude imala prošlost. Bez pogleda u nazad (onog Vučićevog, prilično krivo pojmljenog „retrovizora“) svaki put u budućnost je onemogućen, jer je takav put zatrpan svetlima privida, to jeste, takav put je čista iluzija ili je zbir pukih snoviđenja. Vučićev dvogled usmeren je na ono „raskošno“ Evro-drvo, čiji se koren smestio u glavama „Evropljana“, dok ono samo emanira onu sliku o sebi koju posmatrač želi da vidi.

Danas samo slep kod očiju nije u stanju da vidi ono mesto na kome se nalazi nova srpska vlada; jer ta vlada se nosi inercijom, bez ikakvog orijentira. Zapravo, takva vlada nema potrebu da bilo kuda stremi, niti su joj potrebni orijentiri, jer se ona ni za šta u Srbiji više i ne pita. O svemu odlučuju zapadne diplomate, što su potvrdila i silna čestitanja, koja su od njih stigla novoformiranoj srpskoj vladi, kao i brzopotezna poseta Ketrin Ešton i njen „istorijski“ govor („dan posle“) u srpskom parlamentu.

Da bi se stvar ogolila do kraja i da bi se videlo „ko kosi a ko vodu nosi“, potrebno je samo da se otvore oči, to jeste, potrebno je samo da se čovek povrati iz onog gorepomenutog snoviđenja ili iluzije. Priča o tome da Srbija neće priznati „jednostrano proglašenu nezavisnost“ Kosova postaje sve tanja i sve besmislenija, posebno kada se u obzir uzme činjenica da je Srbija prihvatila da Kosmet bude utopljen u ustavnopravni sistem paradržave Kosovo. Zapad na to odgovara da Kosovo nije jednostrano proglasilo nezavisnost, i tvrde da su iza takve „nezavisnosti“ stajale (a i danas stoje) Sjedinjene države i Evropska unija.

Da Vas podsetimo:  Kreatori kriza žele krv između Srbije i Crne Gore

Briselskim sporazumom Srbija je nedvosmisleno priznala teritorijalni integritet i legitimitet vlasti Kosova, tako da priznanje nezavisnosti Kosova ostaje puko tehničko pitanje. Kosovo, pod dirigentskom palicom SAD-a, sada formira svoje (šiptarsko-natovske) oružane snage i takav proces direktno je uperen protiv Srbije. Otuda, ne treba se čuditi ukoliko Šiptarima njihovi današnji mentori jednog dana dopuste da krenu u osvajanje Preševa, Medveđe i Bujanovca.

Sa Zapada odavno dolaze otvorena upozorenja da Srbija neće moći ni da razmišlja o ulasku u Evropsku uniju sve dok ne reši svoj odnos sa svojim „južnim susedom“. Otuda, svako bi do danas shvatio (ili bi morao da shvati) da je srpska „čvrsta“ orijentacija ka evrountegracijama zasnovana na jednostranoj srpskoj želji, odnosno, zasnovana je na detinjastoj želji srpskih vlasti da se nekako dokopaju tog „evro igrališta“.

Zapravo, aktuelna srpska vlast dobro zna istinu, ali beži od toga da tu istinu saopšti građanima Srbije. A zašto beži? Pa zato (Koreni su više puta i tome pisali) što su naša dva „ključna“ političara debelo ucenjena, tako da, jednostavno, moraju da rade ono što im se naloži. Ma koliko to izgledalo nadrealistično ili sumanuto, ovoj dvojici srpskih političara komanduju Nataša Kandić i Sonja Biserko. Birajte gospodo, Haški sud ili fotelje na čelu (sirote) srpske države?

Nije slučajno što odmah nakon formiranja vlade, srpski premijer ide u posetu muslimanskoj federaciji (FBiH). Verovatno će morati i u Srebrenicu 11. jula. Posle predsednika države, koji se izvinio za „srpske zločine“ u emisiji „Intervju 20“ muslimanske televizije (Nikolić: „Klečim i tražim pomilovanje„), to će neizbežno morati da učini i novi srpski premijer. I to i bez retrovizora i bez dvogleda. Šta će mu? Tamo će i on (kao i ranije „naprašeni“ predsednik) svakako morati da „vozi“ klečeći. Biće to moćna slika. Efektna. Impresivno je kada se prostre „najmoćniji“, zar ne?

Da Vas podsetimo:  Međunarodna pesnička prezentacija „NAJBOLJI OD NAJBOLJIH“

Za www.koreni.rs

D.  Gosteljski

like-button.net here

wordpress-themes.org here

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime