Klinika za bolesna preduzeća

0
437

Uvek moramo da učimo od drugih, koji su uspešniji i organizovaniji od nas. Nije sramota da nešto ne znamo, nego je sramota da ostanemo u neznanju. Nećemo da učimo i nećemo da se menjamo. Sramota je da se živi na račun drugoga i da se bude lenj.Ugledajmo se na one koji su svojim pameću i radom nešto stvorili. Oni moraju da nam budu uzori. Njih treba da sledimo i podržavamo. Ali, naša nacionalna osobina, koja nas košta gubitka naroda i teritorija kroz istoriju,naša najgora osobina je – povodljivost. Radije prihvatamo sve nakaradne budalaštine i perverzije iz razvijenog sveta, nego što preuzimamo iz njihove civilizacije ono što ih je uzdiglo da budu razvijeno i bogato društvo.

Današnja veleizdajnička vlast je sve to najgore iz zapadne civilizacije razvila do takvog bolesnog stanja u društvu da preti uništenju našeg nacionalnog identiteta.Otuda, borba za našu nezavisnost i naš nacionalni identitet predstavlja poslednju liniju odbrane našeg biološkog opstanka. Njegoš bi napisao-borba je sa životom skopčana.

Moramo da naučimo da uzimamo iz razvijenog sveta sve one osobine koje mi nemamo i da ih brzo ugradimo u naš privredni sistem.Za brzi uspeh u učenju i prihvatanju novina iz razvijenih privreda mogu da nam pomognu naši ljudi u rasejanju, koji žive i rade na tim razvijenim tržištima, koji su uspešni, imaju znanja i veštine, imaju dobre kontakte i inforamcije, koji su stekli radne navike i disciplinu timskog rada na tim tržištima i bez kojih nema spasa Srbije. Ne možemo brzo da izađemo iz naše nacionalne tragedije, ako u naš privredni razvoj ne uključimo sve naše ljude iz rasejanja.

Danas pišem o Singapuru i njegovom privrednom uspehu.Čovek koji je preporodio siromašni, kolonijalni i grad državu bez sirovinske baze i bez pitke vode bio je vizionar i državnik Li Guangjao. On je 1959.godine postao premijer samostalnog Singapura i ostao je na vlasti sve do 2011.godine, jer se posle 1990.godine povukao na rezervni položaj Višeg ministra i Ministra mentora.

Li Guangjao je, dakle, vladao Singapurom 52 godine i to gradom državom gde je uspostavljena demokratija i gde su ga opozicionari optuživali da je strog vladar i da kontroliše sve medije, da nije demokratičan, da je autoritaran, ali sve te primedbe nisu mogle da poljuljaju vladavinu Li Guangjao jer je on bio uspešan u stvaranju modernog i bogatog Singapura.

Lavlji grad danas spada u najrazvijene države na svetu i BDP 2018 godine je iznosio 487 milijardi dolara, koga su napravili 5,6 miliona stanovnika Singapura, različitih vera – 33% budisti, 18% hrišćani, 17% ateisti,15% muslimani,11% taoisti i hindu 5,1%.

Kada je Li Guangjao preuzeo upravljanje državom uspostavio je tri temelja svoje nacionalne politike : nacionalna bezbednost, ekonomija i socijalna stabilnost u društvu.Promovisao je u svetu politiku neutralnosti i nesvrstanosti. To je dovelo do toga da je Singapur ostvarivao velike stope privrednog razvoja, da je uvršten u četri tigra Azije i da je postao industrijska velesila, mada nije imao nikakvu sirovinsku bazu za svoj brzi privredni razvoj.

Razvoj su bazirali na znanju, radu, disciplini i štednji.Pravilno izabrana vizija razvoja države je dovela do prosperiteta i Singapur je od siromašne, kolonijalne zemlje postao nezavisna, razvijena i bogata zemlja.

Podatak da Singapur nema izvore vode, da skupljaju kišnicu, da prerađuju morsku vodu desalinizacijom i da moraju da uvoze vodu iz Malezije,više od polovine potrošnje, najbolje govori o teškim uslovima za ostvarivanje privrednog razvoja. Ali, to preduzimljivom Liju ništa nije smetalo. Napravio je bescarinsku trgovinu, najprometniju luku i četvrtu deviznu berzu na svetu. Prošle godine u stvaranju BDP su učestvovali : 18,0% trgovina na veliko,12,9% bankarske usluge i osiguranje, 14,9% biznis servis, 11,5% servisi industriji, 21% proizvodnja, 6,9% transport i skladištenje, 4,1% informacione tehnologije i druge usluge.

Singapur je privukao 2017.godine 1.560 milijardi dolara direktnih stranih investicija. Imaju 263.500 kompanija, ali najveći deo 99% čine mala i srednja preduzeća, ukupna zaposlenost je 3,5 miliona ljudi, tako da 72% radi u malim i srednjim preduzećima, dok 28% radi u velikim preduzećima. Ukupan izvoz je 555,7 milijardi dolara, dok je ukupan uvoz iznosio 500,2 milijarde dolara i ostvarili su prošle godine spoljnotrgovinski suficit od 55,5 milijardi dolara, Srbija je prošle godina imala rekordan spoljnotrgovinski defiit od -5,6 milijardi dolara. Srbija ima 7,001 milion stanovnika i broj zaposlenih oko 2.131.079 ljudi, dok Singapur na 5,6 miliona stanovnika ima zaposlenost 3,4 miliona. Ove delimična uporedna analiza pokazuje da Srbija ima mogućnosti, kako sam predvideo u Programu za spas Srbije da zaposli 3,5 miliona ljudi, ali da nijedna vlast od 1990. godine do danas ne zna to da uradi. I to je suština o kojoj se ne govori.

Politički ološ ne zna da pokrene proizvodnju i zaposli narod, nego se bave politikom da bi opljačkali državu i građane,da bi nas sve umrtvili, posvađali i uvukli u beznađe i apatiju, pa otuda u svojim političkim kampanjama smišljaju razne demagoške prevare, spinuju javnost budalaštinama i perverzijama, drže stalno tenziju u narodu o nekakvom vanrednom stanju u društvu, samo da bi prikrili i da bi izbegli odgovor koga traže većina obespravljenih, porobljenih i siromašnih građana, odgovor na pitanje koje je jednostavno i jasno, ključno pitanje na koga čekamo odgovor – zašto su građani Srbije siromašni i zašto nemaju posao od koga mogu normalno da žive?

Pošto je država u raspadu, onda oni naši sunarodnici, koji ne žele da čekaju, koji ne žele da gube vreme i ne nadaju se ničemu od političkih klošara na vlasti i opoziciji, donose odluku da napuste Srbiju i da sreću potraže na stranim tržištima.Glavni krivci za ekonomsko bekstvo građana iz Srbije su političari svih boja i ideologija i dok ne promenimo totalitarni politički sistem, dok se ne oslobodimo okupacije veleizdajnika, ludaka, lopova, bandita i secikesa nema nikakve mogućnosti da se ove negativne tendencije propasti Srbije zaustave.

Singapur su 2018 godine posetili 14.328.724 turista, dok su Srbiju prošle godine posetili 2.976.070 turista.Srbija ima sve prirodne, istorijske, kulturne i ljudske resurse da ostavari posetu od 20 miliona turista godišnje, ali nema pameti i volje u okupacionoj vlasti da rade na tome.

Sve uspehe Singapur ostvari na površini od 721,5 kvadratnih km, dok Srbija ima površinu 88.382 kvadratna km, površinu koja je 122,6 puta veća neko površina Singapura, ali BDP Srbije je, prema statističkim falsfifikatima, svega 34 milijardi evra, realan nije veći od 17 milijardi evra, dok Singapur ima BDP 487 milijardi dolara. Srbija ima 5,8 miliona hektara obradive zemlje i rudna bogatstva vredna, prema poslednjoj proceni, preko 500 milijardi dolara i rudna blaga na Kosovu vredna nekoliko hiljada milijardi dolara.Singapur nema ništa od takvih bogatstava. Ali, Singapur je prebogata država, dok smo mi siromašni i narod beži iz Srbije jer ne može da preživi.

Ove brojke sve govore o našoj propasti i siromaštvu. Gde je problem? Samo jedan je odgovor – politički sistem! Totalitarni, nasilni, pljačkaški, monopolizovani i okupatorski politički sistem predstavničke demokratije. Ako hoćemo da opstanemo kao nezavisna država i nacija, onda moramo da promenimo totalitarni politički sistem. Sada ili nikada! Nemamo više vremena za gubljenje.

Gledaju nas naši preci, imamo obavezu prema našem potomstvu.Političarima trajno treba začepiti lažljiva usta i zabraniti im da baljezgaju gluposti sve dok BDP Srbije ne bude na nivou Austrije od 387 milijardi evra. Tek tada mogu, neki novi političari, da se jave nešto da kažu, tumače i predlažu, jer smo dostigli nivo razvijenih zemalja i možemo da se bavimo opušteno politikom.Prateći osamdesetih godina, kao mlad bankar na svetskom finansisjskom tržištu, privredne uspehe Singapura, posetivši početkom devedesetih Singapur i videvši kako izgleda njihov privredni razvoj, saznao sam da su oni 1987.godine napravili KLINIKU ZA BOLESNA PREDUZEĆA.

Preko 77.000 kompanija je prošlo kroz ovu finansijsku kliniku, najveći stručnjaci iz ekonomije i finansija, inženjeri i naučnici su angažovani da izvrše preglede kompanija, da dijagnosticiraju pravo stanje, da izvrše operacije nad tim preduzećima,da ih reorganizuju i tehnički unaprede, da im postave novi menadžment, da im prepišu terapiju, da ih ozdrave i da ih puste na tržište da rade.Klinika je savršeno obavila svoj zadatak i Singapur je nastavio da se uspešno razvija.

Pošto je preduzeće privredni organizam, koji ima svoje zakonitisti kao svaki drugi organizam, onda je ovaj način spašavanja obolelih preduzeća kroz Kliniku dobro poređenje sa klinikom ili bolnicom za lečenje ljudi. Moj glavni sukob u javnosti sa stečajnim upravnicima se sastojao u tome što sam napadao praksu stečajnih upravnika, nazvao sam ih grobarima srpske privrede, koji su uništavali, rasprodavali i zatirali obolele kompanije, samo zbog toga da bi oni uzeli provizije za takav kriminal.Nikako nisu hteli da prihvate moje stavove, nije im se to uklapalo u lešinarenje nad uništenim kompanijama, da nije cilj stečaja da se obolela kompanija uništi i rasproda, nego da se, pametnim zahvatima i operacijama stručnjaka, otklone svi promašaji i loše stvari u kompaniji, da se kompanija ozdravi i da se, ozdravljena, oporavljena i spremna, pusti na tržišnu utakmicu. Uporedio sam to sa bolnicom.

Nije cilj bolnice da ubije što više bolesnih pacijenata, koji dođu da se leče, nego lekari u bolnici moraju da izleče sve te ljude i da ih vrate da nastave da žive normalnim životom. Ponesen tom orginalnom idejom o otvaranju Klinike za bolesna preduzeća, dao sam mojim pravnicima, na početku devedesetih godina, nalog da i mi u Srbiji osnujemo takvu kliniku za obolele kompanije.Odgovor državne birokratije je bio karikaturalan. Odbacili su takvu mogučnost i nisu nam dali dozvolu da osnujemo kliniku za bolesna preduzeća. Razlog? Napisali su da moramo da imamo skener, dopler i druge medicinske uređaje. Žalosna sudbina primitivne i podaničke birokratije. Šta mislite da se danas pojavim sa istom idejom i da podnesem zahtev, da li bi odgovor bio isti?

U ovom trenutku, kada se namerno urušava država Srbija, kada se vrši ekonomski genocid nad sospstvenim narodom, kada nema privrednog razvoja, kada su srpske kompanije na aparatima, kada se zabija glava u partijske džepove i ne želi da prizna da je Srbija bankrotirala, smatram da mora da se otvori Klinika za bolesna preduzeća koja će da pomogne hiljadama kompanija da ozdrave i da stanu na svoje noge, da izađu na svetska tržišta i da počnu da prihoduju, zapošljavaju, izvoze i donose toliko potrebne devizne prilive državi u bankrotstvu.

U Klinici bi radili naši najveći stručnjaci iz zemlje i rasejanja.Stručnjaci iz rasejanja bi radili iz svojih domova i kancelarija, preko interneta, nema nikakvih potrebe da se prave nepotrebni troškovi njihovih putovanja i boravka u Srbiji, jer se timskim radom može više postići ako oni svojim znanjem, veštinama, kontaktima, informacijama,otvaranjem svetskog tržišta i prezentacijama na svetskom tržišu, mogu da pomognu u ozdravljenju srpskih bolesnih preduzeća.

Naravno, uspeh u tom poslu može da se naplati tek nakon ostvarene realizacije. Nema nikakvog plaćanja unapred.Svi se naplaćuju nekoliko procenata od ostvarene, naplaćene novčane realizacije.Ovakav pristup bi bio koristan kako za obolela srpska preduzeća, tako i za same stručnjake iz zemlje i sveta, koji bi svoje znanje i veštine mogli da pokažu u ozdravljenju ovakvih kompanija.

Motiv bi bio rodoljubivi da pomognu svojoj zemlji, ali ako operacija uspe i kompanija ozdravi, počnu da zarađuje i etablira se na svetskom tržištu, onda bi stručnjaci koji su zaslužni za njen uspeh mogli da dobiju svoj deo uspeha kompanije.Čist račun je moguć samo ako se napravi prihod, ako nema prihoda, onda nema šta da se deli.Ko treba da napravi Kliniku za bolesna preduzeća?

Nova Vlada narodnog spasa.Država je dužna da stvori uslove za rad naših najvećih stručnjaka.Država tu nema nikakva ulaganja, osim stvaranja zakonskog okvira da takva jedna klinika startuje sa svojim radom.Efekat rada ove Klinike za bolesna preduzeća bi se osetio odmah na zdravlje srpske ekonomije.

Sve ovo što predlažem je moguće odmah da napravimo.

Potrebno je samo ove neznalice, veleizdajnike i bitange iz vlasti i opozicije da sklonimo da nam ne smetaju. NI KURTA NI MURTA! Srbija iznad svega!


Branko Dragaš
Izvor: dragas.biz

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime