Kninsko okružje Sokolske župe Šibenik-Zadar (1)

Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. osnovana je za severnu Dalmaciju župa Šibenik. Posle odlaska Italijana sazvana je osnivačka skupština župe. Na skupštini su prisustvovali izaslanici društava Šibenik, Vodice, Betina, Skradin, Dubrava i Murter. Župa je 1922. imala 13 društava sa 754 člana. Treći slet održan je 1922. Četvrti župski slet održan je u Drnišu 1923. Peti slet u Šibeniku 1924. Župa je 1925. dobila naziv Sokolska župa Šibensko-Zadarska. Imala je 1925. 15 društava sa 1251 članom, 174 članice, 176 naraštajaca, 129 naraštajki, 208 muške i 96 ženske dece. Šesti župski slet održan je u Prekom 6. i 7. avgusta 1927. Tom prilikom posvećen je društvena barjak koji je darovala kraljica Marija. Sedmi župski slet održan je 17. i 18. septembra 1927. u Biogradu na moru. Osmi župski slet priređen je 25. i 26. avgusta 1928. u Drnišu. Tog dana razvilo je drniško društvo novu zastavu. Deveti župski slet održan je u Šibeniku 15. i 16. juna 1929. uz učestvovanje župa Sušak-Rijeka i župe iz Splita. Godine 1930. župa je imala 15 društava i to : Benkovac, Betina, Biograd na moru, Drniš, Filip-Jakov, Kistanje, Knin, Murter, Novalja, Novigrad, Pag, Preko, Siverić, Šibenik i Vodice. Bilo je 1.379 članova i 160 članica, od kojih 311 vežbača i 127 vežbačice. Bilo je 143 naraštajca i 84 naraštajke. Zatim sokolske dece 256 dečaka i 139 devojčica. Sve zajedno učlanjenih 2.161. Svoje sokolske domove imala su društva Biograd na moru, Knin i Šibenik. Većina društava je vežbala u privatnim iznajmljenim prostorijama. Društva Betina i Siverić su gradila svoje domove. U 11 društava osnovane su knjižnice sa 4.243 dela.U 5 društava postojale su sokolske muzike, a u dva tamburaški zborovi. (1)

U međuratnom periodu na teritoriji Hrvatske bio je zapažen rad sokolskih društava u Gospiću, Otočcu, Gračacu, Vrhovinama, Kninu i Glini. Sokolsko društvo u Kninu imalo je sokolski dom od 1922. i dobijalo je povremeno jednokratnu pomoć od države. Društvo je primilo 1928. 2.000 dinara za održavanje sale u kojoj su vežbali i đaci kninske gimnazije. (2)

Sokolsko društvo u Drnišu bilo je privrženo dinastiji Karađorđevića. Sokolske svečanosti održavane su na Dan Ujedinjenja, za Svetog Savu, za rođendan kralja i na dan oslobođenja Drniša. Glumačka sekcija društva davala je predstave: „Lazarevo vaskrsenje”, „Laža i paralaža”, „Protekcija”, Gogoljevu „Ženidbu” i „Oslobođenje Drniša” drniškog autora Milovana Opare. Kao i pre Prvog svetskog rata svake godine se išlo na Vidovdanske proslave na Kosovo kod Knina. Na Vidovdan 1926. sokoli iz Drniša su pred Lazaricom izvodili gimnastičke vežbe, a drniška sokolska muzika je svirala koračnice. Februara 1924. osnovana je prosvjetna sekcija društva. Za prvog predsednika sekcije izabran je učitelj Nikola Manojlović. U sastavu prosvetne sekcije delovala je sekcija za naučno-popularna predavanja. (3)

Sokolsko društvo Betina u župi Šibenik-Zadar, proslavljalo je svake godine Dan Ujedinjenja. Svečanoj sednici 1932. prisustvovalo je sem članova, naraštaja i dece, i mnogo seljaka. Posle podne priređena je povorka. Sa zastavama, pevajući i kličući kralju, sokolima i Jugoslaviji išlo je mnoštvo naroda kroz okićeno selo, dočekivano svuda sa veseljem. Uveče na svečanoj akademiji, razvila se svečanost u narodno slavlje. Prostrana dvorana sokolskog doma bila je puna. Akademija je otvorena predavanjem učitelja Kaleba o značaju ujedinjenja. U programu su bile tačke : pevanje himne, deklamacija, dva rodoljubiva igrokaza, vežbe dece, naraštaja i članova. Publici se dopala “Sokolska pesma”, vežba podmladka sa pevanjem. (4)

Sokoli iz Betine učestvovali su na priredbama okolnih sokolskih društava. Sokolsko društvo Sukošan priredilo je 11. septembra 1932. svoju treću javnu vežbu u Sukošanu kod Zadra. Jadranska plovidba je zbog velikog interesa priredila toga dana izlete u Sukošan sa 3 parobroda. Izletnike iz Šibenika, Mandaline i Betine dovezli su brodovi “Vodice” i “Zrmanja”, a izletnike iz Biograda, Tkona, Filipjakova i Pašmana brod “Kozjak”. Na proslavi učestvovale su sokolske jedinice : Biograd, Šibenik, Mandalina, Betina, Pašman, Filipjakov, Preko, Benkovac, Novigrad, Tkon, Bibinje, Diklo i Smilčić. Sva tri broda došla su u Sukošan u 11 časova, gde je bio priređen vanredan doček. Na dočeku su bile čete Sukošan, Bibinje, Diklo i Smilčić, zatim školska deca i ostali meštani Sukošana. Brodovima su stigle muzike iz Šibenika i Biograd na moru. Brodovima “Vodice” i “Zrmanja” stiglo je u Sukošan oko 600 izletnika, a brodom “Kozjak” oko 500 izletnika. Posle burnih pozdrava formirana je povorka i uputila na seoski trg, gde je sa balkona jedne kuće pozdravio sokole i goste, načelnik čete Sukošan, Joso Peričić. Posle njega govorili su dr. Poturica, starešina Sokolskog društva Šibenik; Milan Kostić, zamenik starešine Sokolskog društva Biograd; Kukolj, učitelj iz Petrčana i narodni poslanik profesor Josip Antunović. Josip Antunović preneo je pozdrav bana dr. Jablanovića, koji je izrazio žaljenje što nije mogao prisustvovati lično tom slavlju. Posle je povorka krenula na sletište gde se razišla. Posle podne u 3 sata počeo je javni nastup. Nastupile su sve kategorije društva Biograd, članovi i članice Sokolskog društva Šibenik, članovi društva Preko, podmladak čete Sukošan i članovi čete Diklo. Seoska četa Diklo nastupila je sa 30 svojih vežbača. Vežbe su izvođene uz pratnju sokolske muzike iz Biograda na moru. Posle vežbi održani su govori. Govorio je Perović iz Preka, podstarešina Sokolskog društva Biograd Milan Kostić, pukovnik Božić, član župske uprave i jedan učitelj iz Smokovića. Izletnici su se brodovima vraćali u svoja mesta. U mestima Pašmanu i Filipjakovu svuda su bili veličanstveno dočekivani, a posebno u Pašmanu gde je celo selo bilo rasvetljeno. Po dolasku u Biograd bile su priređene velike manifestacije, koje su dostigle vrhunac ispraćajem na brod sokola iz Šibenika. U Sukošan je tog dana posetilo oko 3.000 izletnika. Za organizaciju slavlja bili su zaslužni Joso Peričić iz Sukošana i Milan Kostić, podstarešina Sokolskog društva Biograd. (5)

Vidovdan je 1935. proslavljen od sokola na Dalmatinskom Kosovu. Na Vidovdan Kninsko sokolsko okružje (društva Knin, Drniš, Klanac, Siverić i Kistanje) priredilo je javni čas. Javnom času prisustvovala su skoro sva društva župe Šibenik-Zadar. Društvo Šibenik učestvovalo je svojom muzikom i velikim brojem svog članstva. Izjutra su stigli vozovi sa sokolima i gostima. Vanrednim vozom, kojim su došli sokoli iz Šibenika, doputovao je patrijarh Varnava sa svojom pratnjom. Pred stanicom je formirana povorka sa tri muzike, 6 sokolskih zastava, masom članova sokolskih društava, četa i građanima. Posle podne održan je javni čas, na kome su nastupile sve kategorije u prostim vežbama. Na proslavu Vidovdana na Dalmatinskom Kosovu došli su patrijarh Varnava sa pratnjom, podban Primorske banovine Zdravković, senator Desnica, bivši ministar Subotić, komandant kninskog garnizona general Terzić sa oficirima i veliki broj najviđenijih ljudi Severne Dalmacije. Na svečanosti je prisustvovalo preko 12.000 ljudi, od kojih je bilo preko 2.000 sokola iz župe Šibenik-Zadar na čelu sa starešinstvom župe. (6)

Sokolska četa u Bratiškovcima, društvo Kistanje, župa Šibenik-Zadar, u okviru Sokolske Petrove petoletke, podigla je voćnjak „Kralja Petra II”, koji je imao 1.000 komada trešanja i jabuka. Održala je tečaj za nepismene. Podigla je spomen-česmu „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i položila kamen temeljac svome sokolskom domu. Osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i polaganje kamena temeljca sokolskom domu izvršeno je 23. oktobra 1938, i time najdostojnije proslavljena dvadesetogodišnjica oslobođenja i ujedinjenja. Pomen kralju Aleksandru i svim žrtvama palim za slobodu, osvećenje spomen-česme „ViteškogKralja Aleksandra I Ujedinitelja” i kamena temeljca sokolskom domu izvršio je episkop dalmatinski dr. Irinej Đorđević, uz asistenciju velikog broja sveštenika. Spomen-česmi su kumovali dr. Nikola Subotić, ministar, dr. Konstantin Dobrota, advokat iz Skradina i Mato Bedrica, trgovac. U ime Saveza sokola prisustvovao je Pave Kovačev, starešina Župe Šibenik-Zadar. Bili su načelnik skradinske opštine Nikola Dragišić, veliki prijatelj sokolstva, članovi matičnog društva, susednih četa, sokolska muzika iz Šibenika, predstavnici raznih vlasti i mnogobrojni rodoljubivi seljaci i građani. (7)

Sokolska četa u Bratiškovcima zasadila je voćnjak koji je zauzimao površinu od 15.000 kv. m. Zasadila je oko 1.000 sadnica trešanja, jabuka i oraha. Četa je razdelila svojim članovima oko 1.000 komada raznih voćnih sadnica, da ih zasade na svojim imanjima.(8)

Sokoli su se pripremali za odbranu zemlje. Sokolsko društvo Betina održalo je od 15 do 20 maja 1939. tečaj za uvežbavanje prostih vežbi, sa svim kategorijama, za 1939. Tečaj je vodio župski prednjak Veljko Ronac. Sokolsko društvo je napravilo dva izleta peške, da bi se članstvo i naraštaj upoznali sa izvođenjem vojničkih i sokolskih vežbi, u okviru odbrambenog vaspitanja. Zahvaljujući načelniku Filipu Dragom, izrađeno je 15 komada drvenih pušaka. Društvo je osnovalo “Streljački odsek” sa 30 članova i 10 naraštajaca, radi gađanja sa vojničkim i malokalibarskim puškama. (9)

Sokolsko društvo u Betini priredilo je proslavu 30-godišnjice osvećenja zastave društva avgusta 1939. Na proslavi su učestvovala sokolska društva iz Murtera, Šibenika, Tijesna, Biograda i Mandaline sa područnim četama. Pre nastupa kroz misto je prošla povorka u kojoj je bilo preko 1.500 sokola sa 3 muzike i 11 zastava. Učestvovala je jedna četa vojnika iz Šibenika. Na javnom nastupu su nastupile sve kategorije članstva i odeljenje vojnika, kojima su priređene srdačne manifestacije. U ime župe govorio je dr. Bogić, a posle njega Sladić i Plesnić. (10)

Sokolska Župa Sušak-Rijeka priredila je svoj osmi slet na Sušaku 15. i 16. jula 1939. Ujedno to je bio treći slet primorskih župa. Glasnik Sokolske župe Beograd „Oko sokolovo” je izveštavajući o sletu istakao : „služi na čast priređivačima koji se nisu plašili pretnja, sile, paljevina … Teška iskušenja kroz koja prolaze naša braća i sestre na Jadranu nisu obeshrabrila župu Sušak, ni pokolebala je u odluci da župski slet na Jadranu priredi u velikom obimu, sa manifestacionim karakterom kakav su sokolski sletovi imali u ona sretnija vremena. … te se ničim ne daju zastrašiti, pa ma kako se situacija razvijala nepovoljno po … sokolstvo. … a još borbeniji što je protivnik nasrtljiviji, dolazili su sokoli iz svih krajeva unutrašnjosti i ostrva.”. U nedelju 16. jula 1939, sa visova iznad Sušaka, spuštala se sokolska povorka sa brojnim zastavama i 14 muzika pozdravljena od gledalaca sa klicanjem Jugoslaviji, kralju, jedinstvu i sokolstvu. Gradski stadion bio je prepun takmičara, vojske i mnoštva naroda. Ceo program takmičenja, povorka kroz grad i javna vežba izvedena je na opšte zadovoljstvo gledalaca. (11)

Na sletu su učestvovali sokoli iz 23 župe. Preko 7.000 sokola i sokolica došlo je u Sušak. Slet je organizovan uz veliko učešće sokola iz župa Sušak-Rijeka, Split i Šibenik-Zadar, za koje je slet bio obavezan, pa iz župa Karlovac, Cetinje, Zagreb, Banjaluka, Maribor, Celje, LJubljana i Beograd. (12)

Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

_______________

Napomene :

1. „Sokolska župa Šibenik”, „Svesokolski slet 1930 Sveslavensko sokolstvo”, Beograd 1930, str. 190, 191;
2. Sofija Božić, „Srbi u Hrvatskoj i jugoslovenska država 1918-1929.”, Beograd 2015, str. 278;
3. Dušan Rašković, Slavko Zorica, „Drniška krajina, ljudi i događaji”, Beograd-Drniš, 1994, str. 41, 42;
4. „Sokolsko društvo Betina”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22 decembra 1932, br. 51, str. 7;
5. „Sokolska manifestacija u Sukošanu kraj Zadra”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22 septembra 1932, br. 38, str. 3;
6. „Proslava Vidovdana na Dalmatinskom Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 aprila 1935, br. 30, str. 7;
7. „Osvećenje spomen-česme „ViteškogKralja Aleksandra I Ujedinitelja” i polaganje kamena temelja sokolskom domu u četi Bratiškovci”, „Sokolski glasnik“, Beograd 8 novembra 1938, br. 41, str. 3;
8. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 novembar 1939, br. 46, str. 2;
9. „Streljački otsek sok. Društva Betina”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 9 juna 1939, br. 23, str. 5;
10. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 avgusta 1939, br. 33, str. 7;
11. D. Ž. „Sokolski slet“, „Oko sokolovo“, Beograd, 9. oktobar 1939, br.7 i 8, str.98-99;
12. „Veličanstveno slavlje primorskih Sokolskih župa u Sušaku”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 21 jula 1939, br. 29, str.1,2;