Knjiga srpskog poretka

0
875
Foto: printscreen

Za šta nam služi opismenjavanje, diploma, sama knjiga? Nizašta ako ne znamo kako sve to da upotrebimo za korist i razmišljanje. Za osećanja. Razvoj sebe. 

Pitanja? Sumnja? Prepoznavanje? Razvoj? Sva ta pitanja u nama ostaju bez koristi kao pitanja na koja opismenjenost ne može dati ispravan odgovor ako ne slušamo svoje srce i ne shvatimo sami dokle nas inteligencija može odvesti. 

Filozof Rene Dekart je rekao ,,Sumnjam, dakle mislim, dakle postojim,,.

Boško Obradović je sa stepenika mladog intelektualca, na sagovornika ostavljao trag ,,Sumnjam, dakle mislim, dakle postojim,,.

Obogaćen diplomom Filološkog fakulteta, duhom srpskog kosmopolita, koji ne zna za tamu nacionalizma, već za čast ljubavi prema svojoj otadzbini, kroz politički radni staž pokazao je da svrha knjige nema značaj. Razvio je sebe bez dobrobiti za samog sebe, tako i za samu otadzbinu koja je žrtva političkog razvrata.

Ono što od njega dolazi, nije na korist ni njemu ni narodu koji od opozicije očekuje hiruške zahvate obolelih udova vladajuće stranke.

Boško je na liturgijama stajao kao svoj u sebi i kao gospodar duhovnog kvasca u svojoj duši. Bilo je teško definisati nagoveštaj iz njega, ali je stajao s poštovanjem i smirenjem. Svim manirima pristojnog intelektualca i mladog Srbina od kog je njegov životni put očekivao samo pristojnost, samokontrolu i jak primer svega što vodi na dobro.

Par godina, ono što nam dolazi od Boška Obradovića, nije dobro ni za njega ni za narod koji od opozivije očekuje da iskorači na mestu gde će se zaustaviti oni koji u sunovrat vode.

Pre dosta godina unazat, lično sam očekivala od Boška da će usmeriti svoje javno bitisanje da se narod nauči da to što vidi nije ono što vlada svetom, već da je opstanak u moći prepoznati ono što se ne vidi. Kao što nas svaka pročitana knjiga uči da spoznamo ono što ne vidimo. Bit knjige je da kada zatvorimo njene korice idemo dalje i dalje. Stazama predaka na kojima ćemo saditi korisno ,,voće,, i tako iza nas potomcima ostaviti ,,voćnjake,, čijim će sokovima krepiti svoje korake za dalje i dalje. 

U današnjoj Srbiji staze predaka su zarasle korovom nipodaštavanja. Potomci ,,voćnjake,, nisu zasadili. Od revolucije do demokratije umna srpska glava je odsečena. Samo ne na giljotini već kroz dogme i pravila vladara i opozicije. I jedni i drugi svojim životima kroz dela samo za sebe, zavijeno u obmanu, sukobe pred kamerama ali ne i iza kamera, propagiraju da je raj samo za odabrane, dok je savremen pakao i čistilište za običnu narodnu raju. ,,Nepismene,, glasače. 

Dovoljno je samo u jednom danu okrenuti se i pogledati oko sebe i prihvatiti jednom zauvek otadzbinski neuspeh. Uzaludnost odbrane onog što se više odbraniti ne može. Sve dok se metlom ne počisti vladavina i opozicija, brani se neodbranivo.

Boško Obradović je iskazan kao pravoslavac. Svojim ponašanjem narod može navesti da je Bog težak i osvetoljubiv, pa lakovernom narodu zadovoljno seje korov i trnje po životnom putu. 

Ko će nas, i kako ćemo se izvući iz ovakve situacije?

Gde je naša sloboda, jednakost i bratstvo? U delima vlasti i opozicije. Bezkarakterno su nas primorali da zaboravimo sve revolucije naših predaka. Svaki plaćen danak za kap slobode i dostojanstvo života koji po svim moralima pripada svakom rodjenom ljudskom biću. Imati slobodnu svest u svetlu razuma je svačije pravo. Narod Srbije je ostao bez te svetlosti jer od dolaska demokrata razum mu se zatamljuje. U ruke mu je stavljena knjiga koju huškaju da čita bez snopa svetlosti nad njom. 

Podučavati znači učiti primerom. Da li su vladar i opozicija primer narodu? NE!!!

Podučavaju narod manipulišući njim s već smišljenim idejama i planovima. I tako ga guše u pravu razmišljanja i otpora nasledjenog od očeva i dedova. 

Zašto narod Srbije ćuti? Zašto se uvukao u ljušturu bezvazdušnosti? I da li se uvukao, ili je mudro zaćutao? I tom ćutnjom nije kapitulirao već pustio da novu istorijsku knjigu piše vladar i opozicija. Zabeleže sve svoje drskosti pa i tragikomična štrajkovanja gladju.

Potrebna je hrabrost da zgnječen narod promeni svet oko sebe. Još veća da zaćuti i prihvati ono što se promeniti ne može.

Marija Grubjašić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime