Ko bi sve trebalo da položi račune

1
446

mas_Vojislav-Seselj-2Evo jednog primera kako se perfidno pokušava uticati na formiranje javnog mnjenja, ovoga puta uz pomoć Haškog suda i prvostepenih presuda Karadžiću i Šešelju. Najpre, autor teksta, pod naslovom „Polaganje računa“ (izvesni Dejan Ilić, videti ispod), zauzima dva potpuno različita gledišta kada je reč o presudi nekadašnjem predsedniku republike Srpske u poređenju s presudom predsedniku SRS. Kod prvog (Radovan Karadžić) sud je sve činjenice o „ratnim zločinima“ precizno i „nedvojbeno utvrdio“ i na tome doneo svoj konačan sud, dok kod drugoga (Vojislav Šešelj) stvari stoje sasvim obrnuto – oslobađajuća presuda donesena je „suprotno činjenicama“, a posebno se apostrofiraju Hrtkovci gde bi (po sličnim „piscima“) navodni zločin morao da se prihvati bespogovorno, to jeste, bez ikakvog preispitivanja.

Autor Ilić je poprilično kofuzan kada govori o tome kako i osuđujuća presuda Karadžiću i oslobađajuća Šešelju deluju isto na srpski korpus u Srbiji. Odnosno, on veli, da obe presude „potpiruju srpski nacionalizam“ (onaj sa negativnom konotacijom), maltene, u istoj meri. Nadalje, pokušavajući da „objasni“ na kakav „nacionalizam“ misli, autor bez imalo kritičkog osvrta konstatuje da su „protagonisti srpskog nacionalizma osmislili i pokrenuli lanac ratova i zločina u devedesetim“. I čime to dokazuje? Jednom oslobađajućom i jednom osuđujućom presudom?

Svakako, sa aspekta onih kojima je Haški sud vrhunski pravni autoritet, sve je do danas išlo kao po loju: Srbi su u takvoj priči zli, a svi drugi oko njih – dobri.  Navika je katkad loša stvar, a pristup poimanju stvarnosti sa unapred ugrađenim stereotipima i predrasudama preduslov je za izazivanje velikih tragedija, a sve uz nevericu i porazni šok pred saznanjem da istina ne samo da nije uverljiva, nego uopšte nije istina. Ona „istina“ koja je, pre odrađene spoznaje, stameno egzistirala u pojedinačnoj ili u svesti određenog kolektiviteta, sada se pretvorila u ogoljenu LAŽ.

Ilić skida masku i otkriva onu „istinu“ za koju se svim srcem zalaže, govoreći: „Za Srbiju i sve etničke Srbe je loša vest da je Šešelj oslobođen krivične odgovornosti!“ Uz to, on se odnekud obraća Srbima koji žive u susednim državama i upozorava ih da bi ih srpski nacionalisti iz Srbije mogli gurnuti u novu nesreću. Za Dejana Ilića nema dileme da su Srbi početkom devedesetih prošlog veka izazvali ratove „zahtevanjem teritorija susednih zemalja“. Toga zasad još nema, ali zato provejava sumnja da bi „Srbi nacionalisti“ mogli da istu stvar ponove.

Da Vas podsetimo:  Arhitekta Dragoljub Bakić: Šta je to trulo na novom Trgu republike

Neko bi se ovde mogao zapitati, a ko je Dejan Ilić da mu se posvećuje bilo kakva pažnja? Svakako da je to tačno, jer sam Ilić može da „utiče“ samo na malu skupinu ljudi koja se okuplja unutar i oko „Peščanika“. Ipak, veliki broj ovakvih „Ilića“ ne bi smeo da se zanemari, a slično medijsko „kloniranje“ danas je više nego ikada prisutno unutar srpskog bića. Oni istovremeno i sa svih strana udaraju u informativna zvona onom „melodijom“ u kojoj se Srbi okrivljuju za sve i svašta.

I na kraju, otkud Ilić ili „Ilići“ znaju da bi Srbi mogli opet da krenu u napad na svoje komšije? Odnosno, zapitajmo se da tu stvari ne stoje sasvim obrnuto, to jeste, da se naše komšije možda ne spremaju da ponove isto ono što su uradili početkom devedesetih? I da li se iza ovakvih „psihotropnih“ priprema ne kriju iste one zapadne sile koje su direktno izazvale raspad bivše Jugoslavije?

D. Gosteljski

____________________________

 

Polaganje računa

Sud u Hagu sklapa poslednje delove mozaika o ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Prošle nedelje prvostepenom presudom osuđen je Radovan Karadžić. Presuda je zasnovana na utvrđenim činjenicama o ratnim zločinima i drugim zločinima međunarodnog prava na teritoriji Bosne i Hercegovine. Ove nedelje Sud je oslobodio od krivične odgovornosti Vojislava Šešelja, utvrdivši da nema dovoljno činjenica o njegovom učešću u udruženom zločinačkom poduhvatu, odnosno da u jednom slučaju nije ni dokazano da je reč o zločinu (Hrtkovci). U slučaju Vojislava Šešelja, sud dakle ne tvrdi da je Vojislav Šešelj nevin ili da se nijedan zločin nije dogodio, već konstatuje da tužilaštvo nije izašlo sa validnim dokazima za njegovu krivicu. Utisak je da se tu više radilo o terminološkoj prepirci između sudija i tužilaštva, nego o pokušaju da se utvrde činjenice.

Da Vas podsetimo:  Neizvestan početak nove sezone u Domu kulture Studentski grad

Sudovi uopšte, pa i Sud u Hagu, utvrđuju krivičnu odgovornost i ne bave se drugim oblicima odgovornosti. To bi moglo da znači da je taj sud odlučio da Fotografije-citalaca-Veljko-VujcicVojislav Šešelj nije kriv, ali da to ne podrazumeva da on ne snosi nikakvu odgovornost. Radovan Karadžić je, pak, prema prvostepenoj presudi nedvosmisleno kriv. Ako ove prvostepene presude postanu i pravosnažne, to će opet značiti da će Radovan Karadžić snositi posledice za svoja zlodela, dok će Vojislav Šešelj položiti račun samo sudu javnosti, ako ga javnost na to uopšte pozove. Na šta bi to moglo da liči, juče smo već imali priliku da vidimo. Kao u devedesetima, Vojislav Šešelj danas potpiruje mržnju prema susednim narodima i državama. Kao u devedesetima, to ovde ni danas ne nailazi na većinsku osudu. Uticaj odluka Suda u Hagu na srpski nacionalizam ravan je nuli, kao da taj sud, iz ugla tog nacionalizma, nije ni postojao.

(Pošto je ovde dominantna percepcija o Sudu još jedan oblik ispoljavanja srpskog nacionalizma, može se zapravo tvrditi da su i samo postojanje Suda i njegov rad u stvari osnažili srpski nacionalizam posle 2000.)

Srbija se već decenijama guši u svom agresivnom i frustrirajućem nacionalizmu i nijedna odluka Suda u Hagu do sad nije u vezi sa tim ništa promenila. Shodno tome, i ove dve presude, svaka na svoj način, samo produžavaju tu nacionalističku domaću agoniju. S jedne strane, presudom Radovanu Karadžiću potvrđene su činjenice o zločinima u Bosni i Hercegovini. S druge strane, presudom Vojislavu Šešelju potvrđeno je da Srbija s tim zločinima (kao i sa zločinima u Hrvatskoj, te zločinima prema sopstvenim građanima koji nisu etnički Srbi) praktično nema nikakve veze. Protagonisti srpskog nacionalizma, koji su iz Srbije osmislili i pokrenuli lanac ratova i zločina u devedesetim, iz Suda u Hagu dobili su poruku da mogu i dalje širiti mržnju prema susednim državama i narodima bez straha da će za to biti kažnjeni. Odluka suda u slučaju Vojislava Šešelja oslobađa kreatore srpskog nacionalizma krivične odgovornosti. To je loša vest za Srbiju, kao i za etničke Srbe van Srbije.

Da Vas podsetimo:  Građani gube poverenje u birački spisak

Srpski nacionalizam nije odustao od teritorijalnih pretenzija prema susednim državama. To se videlo i u komentarima na presudu Radovanu Karadžiću. I predsednik vlade i predsednik republike zaključili su da je ta presuda loša, a da nisu osporili činjenice na kojima se ona zasniva. Njih dvojica dosledno nastavljaju politiku srpskog nacionalizma iz devedesetih, za koju, kako to sledi iz presude Vojislavu Šešelju, Sud u Hagu smatra da ni za šta nije kriva. Taj kontinuitet ogleda se u podređivanju pravde i morala partikularnim potrebama „srpske” nacije, koju represivnim političkim i ideološkim sredstvima proizvode i nameću ovdašnji „gospodari stvarnosti”. Opravdano je, poručuju oni, isključivo ono što je u „našem” interesu. Pri tom, autoritativno određuju i ko smo to „mi” – „Srbi”, i šta je to „naš” – „srpski” interes. Na osnovu toga utvrđuju istinu o prošlosti, te šta je moralno važno, a šta se može zaboraviti kao „lanjski sneg”. Nebitno je to što su ljudi pobijeni u Srebrenici, ali je važno to što je za taj zločin okrivljen Radovan Karadžić, jer je Karadžić „Srbin”. Karadžić je slika i prilika „srpstva” i „srpskog” interesa, onako kako ga vide nacionalisti na vlasti s ove strane Drine. Otuda stiže i poruka za sve „Srbe” da su presudom povređeni njihovi interesi i njihov identitet. Pošto je to loše, reći će predsednik vlade, onda je to loša presuda, bez obzira na činjenice.

Srpski nacionalizam je i ovoga puta ostao bezbedan unutar granica Srbije. Srpski nacionalisti (pošto im je Sud u Hagu presudom Vojislavu Šešelju oprao prošlost) nastaviće da potpiruju mržnju i zahtevaju teritorije susednih država. Kao u devedesetima, oni ni ubuduće neće prezati od toga da u rat za teritorije gurnu etničke Srbe izvan granica Srbije. Ako ove dve presude neće biti otrežnjujuće za Srbiju, mogle bi barem poslati jasnu poruku etničkim Srbima izvan njenih granica. Za svaki zločin u koji su srpski nacionalisti iz Srbije uvukli etničke Srbe iz susednih država, račun polažu, kako sada stvari stoje, mahom ovi drugi Srbi.

Dejan Ilić

Peščanik.net

1 KOMENTAR

  1. Pa nemojmo tako, covek se ucio, magistrirao i doktorirao na Centralno-evropskom universitetu u Budimpesti, privatnoj americkoj instituciji kojim predsedava (sada samo „pocasno“) niko drugi nego Djordje Soros, glavom i bradom. Valjda duguje toliko Djordju za koricu hleba, i jos kojesta pride, da napise clanak u kom su Srbi dezurni krivci, a „srpski nacionalizam“ svaka druga rec. Nije ni istina najvaznija, a za Srbiju tek koga je briga. To cak ne spada ni u stivo Ilicevog „universiteta“, to su odgovori koje moras da znas na prijemnom ispitu. Ameri su kristalno jasno pokazali sta je za njih iznad svega stavljanjem „In God we trust“ na svoj novac, i time proglasivsi Mamona za Boga. A Mamon ce sluge naci bilo gde, samo ako mu je omogucen pristup. Sto se tice novinarske etike, to je vec predmet profesionalne regulative i zakonodavstva.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime