Ko će da otme iz duše Kosovo? Ko će da otuđi 15% srpske zemlje?

0
1311
Foto: printskrin Youtube

Kumanovski sporazum od 10.juna 1999. godine koji je iznedrio Rezoluciju 1244, predstavlja vojnotehnički sporazum koji potvrđuje „privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije i ostalih država u regionu, kako je postavljeno u Helsinškom završnom dokumentu i Dodatku 2, potvrđuje zahtev iz prethodnih rezolucija za značajnom autonomijom i znatnom samoupravom za KosovoVII Povelje Ujedinjenih nacija”. Dakle, potvrđuje „značajnu autonomiju“, a ne podelu kako neki u Srbiji priželjkuju ili otuđenje, kako žele članice EU i SAD! [1]

Ovu Rezoluciju su svojim herojstvom i životima izvojevali borci vojske SR Jugoslavije koji su se junački borili u neravnopravnoj borbi sa mnogo jačim i surovijim neprijateljem i onemogućili kopnenu invaziju NATO snaga i njihov prodor u dubinu Kosova i Metohije. Da li da to zaboravimo, da su uzalud dali svoje živote i da su se uzalud borili? Posle skoro 20 godina general Lazarević objašnjava da je pokušaj invazije trajao od 9. aprila pa sve do kraja bombardovanja, 9. juna, i potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Prema njegovim rečima, neuspela NATO kopnena intervencija imala je dve faze, a zapadni stratezi su ih nazvali „Strela 1“ i „Strela 2“. Takozvana „Strela 2“, koja se događala od početka maja do kraja rata, išla je preko planine Paštrik. Agresori ni na tom pravcu nisu uspeli da slome naš otpor i na kraju su bili primorani da traže od UN da dođe do početka pregovara o primirju. U ovoj, drugoj fazi pokušaja invazije poginulo je 57 pripadnika Prištinskog korpusa. Agresori su za taj napad angažovali više desetina hiljada pripadnika albanske vojske, ali i terorističkih organizacija kao što su OVK i Bin Ladenova formacija. Bilo je tu i drugih stranih plaćenika, zatim francuskih i engleskih instruktora, ali i regularnih NATO snaga – podvlači Lazarević.[2]

Kad se sve ovo zna, i kad su strani novinari i vojni stručnjaci iz NATO-a shvatili da nisu oštetili vojne efektive ni vojsku SRJ, aktiviran je Haški tribunal koji je raspisao poternice za sve viđenije komandante Vojske SRJ kako bi im se sudilo za kršenje ljudskih prava Albanaca na Kosovu i Metohiji i običaja ratovanja. Ono što im nije uspelo u agresiji, ostvarili su podmuklo, kako oni to znaju, gradeći jednu od najvećih baza u Evropi, Bond Stil na uzurpiranoj srpskoj zemlji i na taj način su izvršili potpunu okupaciju ove srpske pokrajine. Kosovo i Metohija je okupirana teritorija a okupator je NATO i sve zemlje koje su članice tog saveza. Imajući ovo u vidu, može se zaključiti da je ova srpska teritorija okupirana, da su ljudska prava Srba na Kosovu i Metohiji veoma ugrožena, da strane trupe nisu nikakav garant mira za Srbe, kako je to Rezolucijom 1244 predviđeno, već naprotiv, kad god je trebalo da se Srbi zaštite od pogroma albansih terorista, ostajali su po strani.

Da Vas podsetimo:  Da li mi opet gradimo od nigde do nikuda

Kosovo i Metohija nije samo bogato rudnim blagom, već je to visoravan na izvanrednoj geostrateškoj poziciji sa koje se mogu kontrolisati široki prostori cele jugoistočne Evrope pa čak i Otrantska vrata na ulazu u Jadransko more. Takvu izuzetnu  stratešku poziciju NATO nije nameravao da ispusti, te je zato postavio svoju bazu na najistaknutiji geostrateški položaj, Cvijićevu liniju.

U nedelju predsednik Srbije ide da pregovara sa tzv predsednikom Kosova Hašimom Tačijem, ubicom srpske nejači, o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa. Šta to ustvari znači, znaju naši vojni stručnjaci koji tvrde da je to ustvari priznanje Kosova kao nezavisne države.  Kad je u iznudici, predsednik Srbije tražio unutrašnji dijalog o Kosovu dobio je sasvim (za njega) neočekivane rezultate: preko 80% učesnika je bilo protiv pregovora u Briselu i zahtevalo da se kosovski problem zamrzne. I pored toga što 80% ljudi iz Srbije smatra da Kosovo treba da bude zamrznut konflikt, (mada autor ovog teksta smatra da Kosovo i Metohiju treba proglasiti okupiranom srpskom teritorijom) on to ne prihvata jer „želi sve najbolje za svoj narod“ i želi da se problem Kosova reši kompromisno!  Dakle, za njega mišljenje većine nije bitno kad se razmatra pitanje Kosova i Metohije koje mu nije po volji, ali se zato uvek poziva na rezultate izbora prema kojima je dobio poverenje više od 60 % i kako kaže, i mandat da se „bori za Srbiju“ . Pri tom stalno ponavlja da Srbija nikad neće priznati Kosovo, i za sve svoje pogubne poteze koje je sprovodio na Kosovu i Metohiji (jer očigledno sve radi sam, vlada nekritički uvek prihvata njegovo mišljenje) optužuje prethodnu vlast, koja je izvukla pitanje Kosova i Metohije iz Ujedinjenih nacija.

Da Vas podsetimo:  Ko nas to i dalje laže i folira?

General Kovač o tome kaže: „Svojevremeno je vlast Srbije pristala da „kosovsko pitanje“ bude izvedeno iz sfere uticaja Ujedinjenih nacija, u kojima su Rusija i Kina imale veoma ozbiljnu ulogu i uticale da ne dođe do šireg priznavanja nezavisnosti lažne NATO države. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kao premijer učestvovao kao glavni pregovarač u Briselu i osporavao bilo kakvo pravo da to čini tadašnji predsednik Tomislav Nikolić. Sada je kao predsednik Srbije prigrabio to pravo sebi ili mu je naloženo da to čini do kraja. Po tome ispada da je Brisel izabrao i pronašao pregovarače iz Beograda i Prištine koji će nakon tzv. Briselskog sporazuma dovesti proces pregovora do kraja, odnosno do suštinskog priznanja lažne države Kosovo i do „epohalnog“ pomirenja srpskog i albanskog naroda. U izjavama zvaničnika Srbije nema reči o očuvanju suvereniteta i teritorijalne celokupnosti države, nego o razumevanju i prihvatanju „realnosti“, zarad „bolje budućnosti.“ Skoro da ne postoji dilema oko statusa lažne države Kosovo, nego samo oko toga kako to izvesti a da se „vlasi ne dosete“. Sve više je u medijima antisrpskog šovinizma, propagande umotane u prazne politikantske fraze. Ceo taj proces i kampanja podržana je ogromnim finansijskim sredstvima iz inostranstva“.[3]

Šta posle ovoga reći? Jedan čovek odlučuje o sudbini Srbije, jedan čovek će omogućiti našim neprijateljima da nam oduzmu 15 % teritorije. Jedan čovek , predsednik Alekandar Vučić je omogućio zaokruživanje lažne države Kosova tako što je učvrstio granice na nekadašnjim administrativnim linijama sa Srbijom, tako što je ukinuo sve srpske institucije na KiM, tako što je ukinuo srpsku policiju koja je postojala na sveru Kosova i bila garant sigurnosti tamošnjih Srba, tako što je sklonio barikade sa mosta na Ibru pa sad Albanci slobodno ulaze u severni deo Kosovske Mitrovice i zlostavljaju Srbe, tako što je ukinuo srpske sudove i naterao srpske sudije da polažu zakletvu pred Tačijevom lažnom skupštinom, tako što je naterao Srbe da izađu na nelegalne šiptarske izbore po kosovskim zakonima, uz pretnje otkazom, tako što je  naredio batinašima  pod fantomkama da lome glasačke kutije onda kad je bilo izvesno da izbori ne idu po želji prvog čoveka Srbije, i na kraju, tako što je Kosovu dao međunarodni pozivni broj. Njegov glasnogovornik Marko Đurić tvrdi da to nije međunarodni broj, već broj za neku oblast. Ovu njegovu potpunu neistinu demantuje hrvatska HINA koja je objavila  24. marta 2018. (datum koji nas potseća na zlo proleće ) da je Kosovska državna telekomunikaciona kompanija objavila da je prestala da koristi međunarodni pozivni broj +381 Srbije za pozive u fiksnoj telefoniji i umesto toga će koristiti novi broj. Mera je uvedena dve godine nakon što se Srbija, koja ne priznaje nezavisnost bivše pokrajine proglašene 2008. godine, složila da Priština ima svoj međunarodni telefonski broj. „Od 24. marta broj +381 ne može se više koristiti. Sada morate koristiti broj +383“ napisao je Telekom Kosovo svojim korisnicima. Kosovo je do sada koristilo i pozivne brojeve Monaka (+377) i Slovenije (+386). [4] Poseban međunarodni telefonski broj ima svaka država!

Da Vas podsetimo:  U proseku nam je skroz okej!

Time je zaokružio lažnu državu Kosovo i samo je potrebno da stavi svoj potpis na „normalizaciju odnosa Srbije i Kosova“, čime će i de jure priznati nezavisnost lažne države Kosovo. A onda, niko ne može da nam pomogne, ni Rusija ni Kina.

Srpski plaćeni komentatori već pripremaju javno mnjenje i predviđaju da ukoliko Beograd i Priština aktuelni dijalog ne zaključe normalizacijom odnosa, takav epilog negativno će se odraziti na buduću demografsku sliku Srbije, ekonomski razvoj i funcionisanje penzionog sistema, zaključak je istraživanja sprovedenog na inicijativu Fonda za otvoreno društvo iz Beograda, koji je učestvovao u unutrašnjem dijalogu. [5]

I kako je napisao akademik i pesnik Matija Bećković „Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da im ga damo? Ako je njihovo, zašto nam ga otimaju? A ako već mogu da ga otmu, zašto se toliko ustručavaju?“ Ko će se usuditi (a Srbin je!) da otuđi 15% srpske teritorije zarad nekog imaginarnog članstva u evropski Titanik, EU, gde nas ne žele? Na njemu i njegovom potomstvu će ostati kletva svetog cara Lazara i biće zapamćen kao najveći izdajnik u srpskom rodu!  

Uputnice:

[1] http://www.tuzilastvorz.org.rs/upload/Regulation/Document__sr/2016- 05/rezolucija_1244_cir.pdf

[2]http://www.vestinet.rs/pogledi/general-lazarevic-otkrio-detalje-kopnene-invazije-na-srbiju-1999-godine-video

[3].https://www.in4s.net/unutrasnji-dijalog-kosovu-metohiji-velika-prevara-srpski-narod/

[4] http://www.nspm.rs/hronika/telekom-kosova-ukinuo-medjunarodni-pozivni-broj-+381-srbije-u-fiksnoj-telefoniji.html

[5]https://www.slobodnaevropa.org/a/29181248.html

 

Za „Korene“

Mirjana Anđelković Lukić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime