Ko će kome, nego svoj svome?

Novac projektima u dijaspori najvećim delom završio u Srbiji

0
938

2016-01-31_040948Već nekoliko godina Vlada Republike Srbije iz budžeta izdvaja sredstva namenjena sufinansiranju kojekakvih projekata, navodno u dijaspori. Oni treba, tako se bar govori, uglavnom da doprinesu jačem povezivanju dijaspore i matice. Od kada je počelo sufinansiranje postavlja se pitanje, da li je uopšte moralno da se udruženjima i organizacijama u inostranstvu iz Srbije, koja poodavno grca u nemaštini, siromaštvu i dugovima i u kojoj sve više ljudi i pored silnih lagarija i obećanja vlastodržaca o tobože boljem životu bukvalno gladuje, dostavlja novac za često zaista nebulozne i nepotrebne „projekte“?

Bilo je podosta prozivki po tom pitanju. Ali sa druge strane viđeno, prema potvrdama Narodne banke Srbije iz dijapore u maticu stiže zvanično i do 4 milijarde € godišnje. Nezvanično, tvrdi dijaspora, preko rođaka, prijatelja, donošenjem novca kod boravka u Srbiji itd. stiže i preko 5 milijarde €. Zato, kažu naši sagovornici, nije nimalo nemoralno, da se bar sa tih oko 450.000 € za pomenute projekte i možda 2 miliona evra godišnje za Dopunske škole, država bar tim simboličnim sumama oduži dijaspori! Neke druge koristi od matične države ljudi u rasejanju dokazano nemaju. Čak i u poslednje vreme sve učestalije priče o masovnom odlasku, tačnije: bežanju akademski obrazovanih građana –lekara, inženjera, hemičara itd. pa i svršenih srednjoškolaca kao medicinskih sestara, bolničara i dr. –ukratko svih koji na bilo koji način mogu da pobegnu iz Srbije, čije je obrazovanje koštalo Srbiju nedokumentovanih stotinak miliona evra, su samo demagoško „mazanje očiju“ onima koji su morali da ostanu kod kuće. A evo i zašto.

Doznake iz dijaspore su jeidni stalni i siguran devizni prihod koji već pedesetak godina održava opstanak –nekada Jugoslavije i u njenom okviru Srbije a sada samo Srbije. Ekonomisti iz rasejanja tvrde, da je u Srbiju od 1965. g. do danas ušlo i više do 250 milijarde €! Samo u poslednjih 15 godina dospelo je oko 60 milijarde evra. To odgovara otprilike sumi koju su političari, tajkuni i drugi mafijaši ilegalno, ili rečeno žargonom dijaspore, „na crno“ kako tvrde tragači tokova prljavog novca iz Vašingtona, izneli iz Srbije i plasirali u svoje poslove u inostranstvu ili deponovali na tajne račune. Naravno da je deo tog „crnog novca“ lepo „opran“ vraćen u Srbiju kako bi se dodatno jeftinim otkupom srpskih resursa, privrede, nekretnina, oranica itd. dodatno opljačkao narod.

Da Vas podsetimo:  Kosovski duhovni i ekološki izazov

Da se Srbija za tu sumu zadužila kod svetskih lihvara, MMF-a, Svetske banke i drugih luperda, i da je plaćala samo 3 odsto kamate, jedno vreme je ta kamata iznosila i do 10 odsto na godišnjem nivou, morala bi za to da izdvoji fantastičnih 600 miliona €! Na stranu što bi taj novac morala i da vraća! Pominjanje ove neverovatne sume bi trebalo najzad da zapuši usta svima koji, očigledno plaćeni od države, tobože kukaju za odbeglim stručnjacima i stručnim radnicima koji su „preskupo koštali Srbiju“ a ustvari zadovoljno trljaju ruke za svaku milijardu koja stigne od dijaspore, znači i od tih „odbeglih stručnjaka“! Ali u Srbiji ima i drugih kobajagi „eksperata“ koji kažu, dijaspora šalje novac svojim rođacima a ne državi. Tu se postavlja ozbiljno pitanje, gde su se ti „stručnjaci“ ekonomski obrazovali? Oni bi trebali da znaju da rodbina pošiljaoca deviza te pare menja za malovrednu hartiju zvanu dinar, kupuje sve i svašta i tako te devize ulaze u privredne tokove a stvara se i suficit koji, prema pomenutom izveštaju iz Vašingtona, i sa drugim opljačkanim parama, na crno napušta Srbiju!

Sada kada smo pojasnili činjenicu da nije nimalo nemoralno očekivati donacije iz Srbije za neke projekte u inostranstvu, hajde da pogledamo gde i kako će završiti pomenutih ovogodišnjih oko 450.000 evra. Ministarstvo spoljnih poslova, tačnije njihova Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu je oformila posebnu komisiju koja je 3. Decembra 2015. g. odlučila koji će projekti biti sufinansirani. Više aktivista iz Nemačke nam je reklo, čim je čulo da se u zvaničnim izveštajima na prvom mestu u Komisiji pominje Vukman Krivokuća, da će tu biti mućke! Taj čovek je mnogima ostao u ružnom sećanju kada je pre nekoliko godina na jednom skupu u Frankfurtu gde su trebali da budu birani delegati za Skupštinu dijaspore u Beogradu, bez ikakvog blama javno nameštao svoje ljude! Čak je postojala namera da se zbog toga podnese krivična prijava protiv V.K. ali se odustalo smatrajući da su opširni članci objavljeni u dnevnim novinama u dijaspori „Vesti“ i „Novosti“ o manipulacijama pomenutog, dovoljni da mu se uskrati delovanje u tadašnjem Ministarstvu za dijasporu koje je bilo „vlasništvo“ partije Vuka Draškovića -SPO. Još dok su tim ministarstvom vladali Vukovi ljudi, bilo je muvanja sa sufinansiranjima projekata. Tako su iz sredstava namenjenih rasejanju, plaćani Memorijalni turniri za na Ibarskoj magistrali stradale funkcionere partije SPO, između ostalih i za rođenog brata Danice Drašković.

Da Vas podsetimo:  O lekarima i aplauzima

Naravno da nam (još) nije poznato da li je i ovog puta bilo mućki sa dodelama sredstava za sufinansiranje projekata. Ipak smo zaprepašćeni da od ukupno 217 prihvćenih, 150 projekata nije iz „pravog“ inostranstva. Za 103 (!) projekta koji će biti sufinansirani, novac će dobiti udruženja, organizacije i klubovi koji se nalaze u Srbiji! Pare za 17 projekta idu u Bosnu i Hercegovinu, 15 projekata je u Hrvatskoj, 13 su projekti iz Slovenije, 13 iz Crne Gore, prihvaćeno je i 6 projekta iz Makedonije itd. Iz Nemačke, države u kojoj živi najviše Srba u Evropi, i od kojih stiže najviše novca u Srbiju, iako je bilo nekoliko zaista sjajnih projekata, prihvaćeno je sufinansiranje samo 3 (!) projekta –od kojih je jedan u Berlinu. Taj projekat je prijavio izvesni M.Č. koji je i ranijih godina dobijao dobre pare za projekte koji skoro da nisu imali nikakvog smisla, čak se ne zna ni kako su i da li su sprovedeni! Za tog čoveka se prema potpisanoj izjavi uglednog sugrađanina, dr M.M. (imena poznata redakciji) iz Berlina zna, da je podnosilac zahteva za sufinansiranje, iza koga osim nekoliko ljudi ne stoji, kako se priča u drugim nemačkim pokrajinama niko, iz jednog srpskog kluba otuđio klavir, prodao ga i novac strpao sebi u džep! Da li je to bila dovoljna kvalifikacija Komisije za ponovnu dotaciju novca iz Beograda?

Najveći broj „srpskih srećnika“ koji će dobiti državne pare, dijaspori je totalno nepoznat kao i njihovi tobože „projekti“. Naslućujemo da mnogi u „Odluci o sufinansiranju“ od 10. decembra 2015. godine Uprave za saradnju sa dijasporom navedeni projekti, verovatno neće ni biti odrađeni, ali i ako se ostvare, neće dijaspori nimalo koristiti. A neće, verovatno, koristiti ni državi Srbiji. Ali će svakako korist imati ukupno 103 udruženja od kojih su očigledno mnoga od njih imala „direktnu vezu“ sa Ministarstvom spoljnih poslova, što dijaspora iz Nemačke nije imala! Zato je valjda ostvaren cilj da je Srbija i ovog puta „potukla“ svoju dijasporu u Nemačkoj, sada još ubedljivijim rezultatom od 103:3!

Da Vas podsetimo:  Vučić u Beloj kući

predrag

Predrag Rakočević

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime