Već smo razmatrali pitanje o okolnostima u predmetu “Tužilac protiv Gorana Hadžića” u MTBJ. Dugo vremena od javnosti se skrivala istina o teškoj bolesti bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine. Međutim, kasnije je otkriveno da je kod njega dijagnostikovan tumor na mozgu[1] sa izuzetno lošom prognozom.
Podsećamo da se odbrana više puta obraćala sudskom veću da reaguje na najbrži mogući način, međutim, sudije su delovale potpuno suprotno, kao da su tražile povod za odlaganje rešavanja problema. U početku su jednostavno odlagali raspravu, kao da za tih nekoliko nedelja Goran Hadžić može da se izleči. Potom su naznačili grupu lekara koji su trebali da pregledaju Hadžića i sudu podnesu svoj lekarski zaključak. Lekari su izneli svoje zaključke u kojima je nedvosmisleno rečeno da je stanje zdravlja Gorana Hadžića teško i da nastavak procesa sa njegovim učešćem nije moguće čak ni sa video vezom iz zatvora. Obratite pažnju, sudije nisu čak ni razmatrale mogućnost da Hadžić lečenje sprovede u bolnici! Oni su lekarima postavili pitanje: da li je moguće njegovo učešće u procesu iz zatvora! To ukazuje na to da humanisti iz Haga ne dopuštaju mogućnost da se Hadžić leči od raka u bolnici!
I evo, na kraju je sud doneo odluku. Pretresno veće u sastavu Gaj Deljvuj (Belgija), Berton Hol (Bahami) i Antoan Mundija (Demokratska Republika Kongo) je odlučilo da ne dozvoli Goranu Hadžiću da se leči izvan zatvora.[2]
Uprkos činjenici da su ispoštovani svi uslovi za privremeno oslobođenje koji su predviđeni pravilima procedure MTBJ – sudije su odbacile da udovolje na zahtev iz podneska! Sudije su izjavile da je lečenje u Hagu dovoljno za njegovo ozdravljenje. Takav zaključak sam po sebi izaziva pitanje: da li pravnik može doneti ovakav zaključak? Posebno kada postoje zaključci lekara po kojima će lečenje u uslovima privremenog oslobađanja nesumnjivo biti efikasnije. Na taj način, sudije su smišljeno donele odluku (uprkos postojanju svih neophodnoh informacija za donošenje ispravne odluke) koja otežava mogućnost izlečenja G. Hadžića od smrtonosne bolesti. Podsećamo da u skladu sa nalazima lekara, prosečan životni vek u ovakvim uslovima iznosi 17 meseci.[3] Od dve trećine do tri četvrtine pacijenata umiru tokom dve godine od trenutka uspostavljanja dijagnoze[4]… Goran Hadžić je 16. marta uložio žalbu.[5]
Inače, postavlja se pitanje koliko su se sudije realno bavile predmetom Gorana Hadžića? U Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) 20. marta održano je polaganje zaletve novih sudija. Među njima se našao i … neki Antuan Mundia iz Konga. Tako je jedan od članova sudskog veća u predmetu Gorana Hadžića prešao na drugo radno mesto. No, možda je mislio da to niko “neće primetiti”. Apsolutno je jasno da sudija međunarodnog krivičnog tribunala ne može dopunski raditi nigde drugo, a ne samo u “haškom pravosuđu”. Ista takva situacija nastala je u predmetu Radovana Karadžića još pre dve godine, kada je jedan od članova tog sudskog veća – Britanac Hauard Morison takođe počeo dopunski da radi u MKS[6]. I ništa, niko nije primetio da sudija “ide ulevo”. Sve se to odigralo na fonu neprekidnih žalbi predsednika MTBJ Teodora Merona u različitim organima OUN (pre svega u SB UN), o navodnoj “izuzetnoj preopterećenosti” sudija. Tom mističnom preopterećenošću objašnjava se višegodišnje odugovlačenje sa donošenjem presuda. No, kako se ispostavlja, sudije MTBJ nisu tako preopterećene kako to pokušava da prikaže Meron. Oni imaju vremena da idu i u druge sudove. Najvažnije u ovoj prljavoj priči je to što se svi prave da se ništa ne događa. I predsednik Meron ne vidi. I same sudije se pretvaraju da je sve u redu. I čak će tvrditi da je sve O.K. ako ih neko upita kako usklađuju svoj rad istovremeno u dva suda sa savesnim ispunjavanjem svojih obaveza u jednom od njih. Međutim, svi mi odlično znamo da se u međunarodnim sudovima obaveze ne izvrašavaju savesno, nego onako kako je naređeno. Ako ste vi odbili da optuženom pružite pravo na iznošenje dopunskih dokaza (sudija H. Morison u procesu protiv Radovana Karadžića) ili niste omogućili prevremeno oslobađanje bolesnom od raka (sudija Mundija u predmetu Gorana Hadžića), onda vam mogu dozvoliti da dopunski radite i u drugim sudovima.
Međutim, konkretne sudije i rukovodstvo međunarodnih sudova moraju znati da donoseći takve odluke oni lišavaju te institucije bilo kakvog legitimiteta. Sekretar MTBJ je u jednoj od svojih odluka napisao da autor ovoga teksta ne može biti član tima odbrane jednog od optuženih, jer u svojim tekstovima “diskredituje” tribunal. Ovo je najsmešnija izjava sekretara MTBJ za sve vreme njegovog rada. Tako diskreditovati tribunal kako to čine same sudije i drugi zvaničnici tribunala, ne bi mogao ni najistaknutiji advokat na svetu. Niko ne može MTBJ diskreditovati više od njegovih sopstvenih saradnika koji čine zločinačka dejstva. Nova odluka MTBJ da se ne dozvoli mogućnost Goranu Hadžiću da se potpuno oporavi od teške bolesti, predstavlja zločin a ne puko samodiskreditovanje tribunala. I mi samo skrećemo pažnju na to svetskoj javnosti…
Aleksandar Mezjajev
http://www.fsksrb.ru
[1] Iz poslednje odluke suda može se saznati nešto podrobnija dijagnoza: glioblastoma multiforme (citiruetsя po: Deputy Registrar’s Submission of Medical Report (confidential), 26 November 2014, Sonfidential Annex (“26 November Medical Report”),
[2] Prosecutor v. Goran Hadžić. Decision on Defence Urgent Request for Provisional Release. 13 March 2015.
[3] Zaključak prvog medicinskog stručnjaka // Deputy Registrar’s Submission of Reports of Medical Experts. 13 February 2015 (“Deputy Registrar’s Submission”), Annex I (“First Expert Report”), p. 8.
[4] Zaključak drugog medicinskog stručnjaka // Deputy Registrar’s Submission, Annex II (“Second Expert Report”), p. 4.
[5] U sastav žalbenog veća ušli su: T.Meron, A.Ramaroson, H.Han, B.Tuzmuhamedov, K.Afande.
[6] Tipičnost ovakvog ponašanja ogleda se i u drugim «međunarodnim» sudovima. Tako je sudija Džulija Sebutinde nastavila da zaseda u sastavu sudskog veća po predmetu bivšeg predsednika Liberije Č. Tejlora i posle izbora za člana drugog suda – Međunarodnog suda OUN. I to bez obzira na postojanje rezervnog sudije u sastavu sudskog veća čije je postojanje predviđeno za slične slučajeve. Naprotiv, rezervni sudija je bio … izbačen iz sastava sudskog veća. Zbog toga što je izjavio da nema dokaza krivice Č. Tejlora. Podrobnije o tom predmetu – videti intervju rezervnog sudije (Malika Sou) žurnalu «New African» (http://www.mediafire.com/view/?yb038o4vtrv87s8).
